Slučaj "Račak" 27 godina kasnije: Pritisci Vokera na Helen Rantu i neosnovane optužbe kao povod za NATO agresiju
Komentari
15/01/2026
-09:48
U selu Račak, u opštini Štimlje na Kosovu i Metohiji, 15. januara 1999. godine došlo je do oružanog sukoba snaga bezbednosti SR Jugoslavije sa pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Taj događaj je, kroz potpuno lažno i tendenciozno tumačenje, iskorišćen kao povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje je usledilo dva meseca kasnije.
Već narednog dana, 16. januara 1999. godine, šef Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, Vilijam Voker, javno je optužio srpske snage da su u Račku navodno izvršile masakr nad 45 nenaoružanih albanskih civila. Međutim, prema dostupnim činjenicama, stradali su pripadnici terorističke OVK, koji su prethodno učestvovali u oružanim napadima na snage bezbednosti Srbije i SRJ, kao i na civilno stanovništvo, pri čemu je više osoba izgubilo život.
U širem području Račka i Štimlja u to vreme delovala je 161. brigada tzv. OVK. U periodu od jula 1998. do januara 1999. na tom prostoru ubijene su 24 osobe, dok je 25 ranjeno — među njima pripadnici Policije Srbije, Vojske Jugoslavije, ali i civili. Tokom poslednjih meseci 1998. i početkom 1999. godine pripadnici tzv. OVK u tom kraju ubili su Sinišu Mihajlovića, Nazmija Alurija, Sašu Jankovića, Ranka Đorđevića, Svetislava Pešića, kao i civile Envera Gašija i Miftara Resenija.
Euronews
Neposredan povod za policijsku akciju u Račku bilo je ubistvo policajca Svetislava Pržića 10. januara 1999. godine, kao i ubistvo trojice njegovih kolega dva dana ranije. Akcija je započeta u ranim jutarnjim satima 15. januara, nakon što je utvrđeno da se civili ne nalaze u selu.
U operaciji je učestvovalo 135 policajaca, uglavnom pripadnika Posebne jedinice, pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija. Pripadnici tzv. OVK pozvani su na predaju pre početka borbi. U kući Mustafe Mehtija nalazio se štab tzv. OVK, a procenjivalo se da je u selu bilo oko stotinu njenih pripadnika. Teroristi su bili utvrđeni u improvizovanim bunkerima i rovovima, a osim pešadijskog naoružanja koristili su minobacače i raketne bacače.
Euronews
Borbe su okončane oko 15 časova razbijanjem utvrđene grupacije tzv. OVK. Policija je zaplenila veću količinu naoružanja i municije, uključujući automatsko oružje, mitraljeze, ručne bacače, mine i bombe. Nakon uspešno okončane operacije, policijske snage su se povukle iz sela, što će se kasnije pokazati kao ozbiljna greška.
Euronews
Sutradan, 16. januara oko 13 časova, u Račak je ušao Vilijam Voker, dok je istovremeno državnom istražnom timu Srbije onemogućen pristup selu. Nakon razgovora sa predstavnicima tzv. OVK koji su se vratili u selo po povlačenju policije, Voker je prisutnim novinarima izneo tvrdnje da su u Račku stradali civili. Istog dana, na konferenciji za medije u Prištini, izjavio je da se u Račku dogodio „masakr“ i da je pronađeno 45 tela.
Povezane vesti
Istražnom timu Srbije i istražnom sudiji Danici Marinković pristup selu bio je onemogućen i 17. januara, zbog čega je policija bila prinuđena da ponovo, pod borbom, zauzme selo kako bi istraga mogla da počne. Istraga je započeta tek 18. januara, kada su posmrtni ostaci pronađeni u džamiji prebačeni u Prištinu radi obdukcije.
U međuvremenu, borbe u okolini Račka nastavljene su i 19. januara, kada je ubijen zamenik komandira Policijske stanice Uroševac, a dvojica policajaca su ranjena. Istražitelji su u Prištini identifikovali 37 stradalih osoba, dok identitet tri lica nije razjašnjen._toggle dalje, među poginulima bila je i jedna žena, ćerka komandanta tzv. OVK, koja je učestvovala u borbama. Parafinske rukavice pokazale su da je većina stradalih koristila vatreno oružje, a svi su poginuli od posledica dejstva vatrenog oružja, bez tragova drugih oblika zlostavljanja.
Ranta: Voker vršio pritisak na mene da podržim njegovu interpretaciju
Poznata finska forenzičarka Helena Ranta, čiji je nezavisni tim istraživao slučaj Račak, navodi kako ne postoji razlika između zaključaka forenzičara SR Jugoslavije i forenzičara iz Finske.
"Ta dva izveštaja je uporedio Erik Bakard koji je radio za Tribunal, a sada radi za međunarodni krivični sud. Ne postoje značajne razlike, a zaključci su, takođe, identični", rekla je ona u jednom dokumentarcu na RTS.
Govoreći o konferenciji za medije povodom dešavanja u tom mestu, Rante je rekla kako je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.
EPA-PHOTO/EPA/SRDJAN SUKI/nie/ow
"Gospodin Voker nije bio zadovoljan mojim komentarima, nije mu se dopalo što sam odbila da potvrdim njegovu izjavu koju je dao u vreme pronalaska tela", rekla je ona tada.
Ovaj događaj, iako nikada nije stvarno utvrđeno da je policija izvršila masakr civila, poslužio je kao povod za optužbu protiv Srbije. Kasnije, događaj je bio opravdanje za agresiju NATO-a na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Povezane vesti
Mitić: Zapadna priča o Račku se raspala
Aleksandar Mitić, koji je za AFP sa Kosova i Metohije izveštavao svih 78 dana NATO bombardovanja, kaže da se zapadna priča o Račku na kraju raspala, ali da je taj narativ i dalje korišćen kako bi se dao legitimitet jednostranom proglašenju nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine.
"Taj slučaj, dakle 1999. i 2008. zajedno su dva najeklatantnija primera urušavanja međunarodnog prava i takozvanog poretka zasnovanog na pravilima", dodao je Mitić.
Euronews
On je objasnio da je Voker dan nakon operacije histerično pozvao sve novinare.
Povezane vesti
"Dan nakon same operacije, Vilijem Voker je došao na vrata medija centra i histerično pozvao sve novinare da krenu za njim jer se tamo nešto strašno dogodilo. Kada su novinari stigli u Račak, Voker je počeo da koristi termin zločin protiv čovečnosti", rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku.
Pašić: Može biti osuđujućih presuda za Račak ali one ne mogu da opstanu
Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić izjavio je za Kosovo onlajn da suđenje za slučaj Račak, po optužnici specijalnog tužilaštva tzv. Kosova protiv 21 osobe za krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva", neće ništa novo otkriti niti će rasvetliti činjenice koje do sada nisu poznate. Pašić veruje da postoji mogućnost osuđujućih presuda, ali i da one ne mogu da opstanu u međunarodnom pravnom poretku.
Prema Pašićevoj oceni u slučaju protiv 21 pripadnika 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa, tadašnje Vojske Jugoslavije i pripadnika jedinice policije, neće biti novih dokaza.
"Postoji mogućnost pozivanja svedoka, ali to nije materijalni dokaz koji bi rasvetlio pravo činjenično stanje. Događaj u Račku od 15. janura 1999. godine izaziva kontroverze u međunarodnoj, ali i u našoj javnosti. Naša strana tvrdi, a o tome postoje i dokazi, da je to bila antiteroristička akcija u kojoj su sa jedne strane učestvovale policijske i vojne jedinice i da su se oni borili protiv terorista, odnosno tadašnjih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova", ističe on.
Srpski forenzičari, u saradnji sa beloruskim, podseća on, utvrdili su takozvanom parafinskom rukavicom prisustvo barutnih čestica na telima mrtvih osoba, odnosno, da su to zaista bili ljudi koji su se borili u oružanoj akciji.
Prinstcreen YouTube/Kosovo Online
Prema pravilima međunarnog humanitarnog prava, kako ističe, dozvoljeno je prilikom oružanog sukoba usmrtiti osobe koje pružaju otpor ili koje se bore protiv suprotne strane.
"Prema tome, to je bio legitiman vojni cilj koji su kasnije zloupotrebili zvaničnici međunarodne zajedice, pre svega Vilijam Voker koji je bio šef kosovske misije u okviru Oebsa. Nikakav nov dokaz ne postoji, posebno ne materijalni, jer i kasniji izveštaj evropske komisije, na čelu sa finskim timom i Helenom Rantom, nije otkrio niti rasvetlio neke nove činjenice. Tako da neće biti novih dokaza, osim postojećih", uveren je Pašić.
Podizanje optužnice on vidi kao politički motivisan čin prištinskih vlasti.
"Oni žele da na ovaj način opstane njihov narativ o istoriji tzv. Kosova i o ulozi tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Podizanjem optužnice i suđenjem u odsustvu optuženih lica, žele da potvrde svoj stav da je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova imala primarnu ulogu bez zločina na teritoriji Kosova i da je jedini krivac za događaj na teritoriji Kosova srpska strana", navodi on.
Ipak, kako procenjuje, mogućnost osuđujućih presuda postoji.
"Verujem, međutim, da takva presuda ne može da opstane u međunarodnom pravnom poretku jer bi se zasnovala na dokazima koji nisu validni, posebno ako se ima u vidu da o tome ne postoji nijedan validan materijalni dokaz, bez obzira na iskaze svedoka tužilaštva", kaže ovaj advokat.
Komentari (0)