Delegacija EP u Srbiji analizira stanje demokratije: Kakva su tumačenja nakon održanih sastanaka?
Komentari24/01/2026
-12:42
Delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta boravi u Srbiji kako bi utvrdila činjenice o stanju demokratije i vladavine prava. Poseta je počela sastancima sa vlašću i opozicijom u Narodnoj skupštini, a nastavila se sastancima sa predstavnicima Vlade, medija, univerziteta i civilnog sektora. Osim različitih utisaka vlasti i opozicije posle sastanaka, posetu evroparlamentaraca obeležio je i nastavak priče o izložbi posvećenoj jasenovačkim žrtvama u skupštinskom holu.
Poseta je počela na vreme, ali su se sastanci odužili, pa je umesto planiranih 40, vlast za razgovor sa evroparlamentarcima dobila samo 20 minuta. Mnoge teme, kažu iz redova vlasti, nisu ni stigli da obrade, a tridesetominutno kašnjenje delegacije na sastanak ocenjuju kao čin nepoštovanja.
Kažu da delegacija nije ni želela da sasluša teme poput stanja ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, dok za razgovor o medijskim slobodama i blokadi rada RTS-a nije bilo vremena.
Iz vlasti zaključuju da evroparlamentarce "ne zanimaju ni istina ni činjenice", jer su u misiju došli nakon što je, kako kažu, "presuda već doneta kroz Rezoluciju usvojenu u oktobru". Predsednica Nardone skupštine Marina Raguš potvrdila je da je razgovor kratko trajao.
FoNet/Ognjen Stevanović
"Ono što smo uspeli da učinimo u ime građana Srbije jesu činjenice koje smo podelili, a to su hronologija protesta koji su se događali u poslednjih godinu dana. Bilo je 29 hiljada nezakonitih protesta, preko 700 prostorija SNS bilo potpuno demolirano, došlo je do fizičkog napada na funkcionere i aktiviste SNS", rekla je ona.
Zadovoljniji sa sastanka izašli su poslanici opozicije. Zahvalili su se Evropskom parlamentu na misiji i na tome što je, kako kažu, "jasna podrška demokratskim promenama u Srbiji". Delegaciju su upoznali sa dešavanjima u Srbiji nakon oktobra kada je usvojena poslednja Rezolucija i pozvali Evropski parlament na kontinuirano angažovanje u rešavanju krize.
Od evroparlamentaraca zatražili su i personalizovane sankcije za visoke funkcionere Srpske napredne stranke. Narodni poslanik i kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović podsetio je i na situaciju sa REM-om.
Fonet/Zoran Mrđa
Povezane vesti
"Govorili smo o tome da treba usloviti povlačenje sredstava iz plana rasta za Zapadni Balkan striktnim sprovođenjem reformi, a kao što ste videli, izbor za Savet REM-a je neslavno propao. Ovo ne znači da opozicija traži da se Srbiji ukinu fondovi, daleko od toga, ali smatramo da bi oni trebalo da se prenamene i da bi trebalo da ide organizacijama civilnog društva ili medijima koji rade posao demokratizacije države", rekao je.
Izložba o Jasenovcu
Tvrdnje vlasti da je delegacija tražila da joj se omogući zaobilaženje centralnog skupštinskog hola kako bi izbegla obilazak izložbe posvećene žrtvama koncentracionog logora Jasenovac, demantovao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.
U pratnji kolega iz delegacije, Picula je obišao izložbu i tom prilikom obrazložio svoj potez.
"Naravno da je ova izložba tu sa svrhom i razlogom i mi koji dolazimo iz EP i EU, iz organizacije koja je utemeljena na antifašizmu, jer bez pobede nad nacizmom ne bi bilo ni EU. Mi nemamo nikakav problem da pogledamo ni ovakve izložbe i da oni koji ne znaju, da prošire svoje znanje šta se događalo za vreme Drugog svetskog rata. Sve ove priče da je neko tražio druge koridore, to apsolutno ne stoji", rekao je Picula.
Ministarstvo za evropske integracije
Uprkos različitim mišljenjima, poslanici vlasti i opozicije saglasni su u jednom - da dolaska na vlast nema bez podrške građana. S tom razlikom što opozicija od Evropske unije očekuje podršku u zaštiti ljudskih prava i obezbeđivanju uslova za slobodne i poštene izbore.
Evropski put Srbije kroz različita tumačenja
Posetu evroparlamentaraca Beogradu sagovornici Euronews Srbija tumače dijametralno suprotno – jedni kao potvrdu evropskog puta Srbije, drugi kao još jedno upozorenje zbog ozbiljnog zastoja u vladavini prava.
Naime, dok opozicija ukazuje na nepravilnosti na izborima, zatvorene medije i traži pritisak EU na vlast, predstavnici SNS-a poručuju da Srbija ostaje posvećena evrointegracijama, ali bez odricanja od nacionalnih interesa. Evropski put, saglasni su, ostaje cilj - ali sa potpuno različitim viđenjima prepreka i odgovornosti.
Povezane vesti
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević, koja je učestvovala na sastanku opozicije sa delegacijom Evropskog parlamenta, kaže u razgovoru za Euronews Srbija da su evroparlamentarcima preneli ono na šta opozicija godinama ukazuje - da u Srbiji ne postoje uslovi za fer i slobodne izbore.
"Pre svega u ovoj državi ne poštuje se vladavina prava. Mi nemamo slobodne izbore i to nije naše lično mišljenje – ODIHR je još 2023. godine, zajedno sa CRTA-om, utvrdio brojne nepravilnosti koje su uticale na izborni rezultat", rekla je Jakovljević.
Ona navodi da su kupovina glasova, pritisci i ucene birača dokumentovani, ali da vlast nije pokazala političku volju da preporuke međunarodnih institucija sprovede u praksi.
Povezane vesti
"Formirana je radna grupa za implementaciju ODIHR preporuka, ali smo se sve vreme suočavali sa obstrukcijama vladajuće većine. Manipulisalo se procedurama, a u jednom trenutku je čak 'zagubljen' ODIHR-ov predlog“, istakla je Jakovljević.
Jakovljević takođe posebno problematizuje stanje u medijima, ističući da opozicija gotovo nema pristup javnom servisu. Takođe, govoreći o evropskim integracijama, Jakovljević je rekla da je Srbija već četiri godine faktički zaustavljena na tom putu, iako je vlast 2012. godine obećavala ubrzanje procesa.
"Građanima se ne govori da mi dominantno ekonomski zavisimo od Evropske unije i evropskih fondova, dok se javnosti predstavljaju neki drugi 'prijatelji'. A u Ustavu jasno piše da baštinimo evropske vrednosti“, naglasila je ona.
S druge strane, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke i bivši ministar Zoran Đorđević poručuje da nema dileme oko strateškog opredeljenja Srbije, ali da evropski put ima svoje granice.
"Cilj Srbije jeste da bude moderna, ekonomski jaka država i članica Evropske unije. To piše u našem Ustavu i niko se tog puta nije odrekao“, rekao je Đorđević.
Ipak, kako ističe, postoje pitanja oko kojih kompromis nije moguć.
"Na tom putu postoje prepreke, a najveće su naši nacionalni interesi i crvene linije koje ne možemo da pređemo. To su, pre svega, Kosovo i Metohija i pitanje sankcija“, naveo je Đorđević.
On smatra da se od Srbije često očekuje više razumevanja nego od drugih država kandidata.
"Imali smo presedane gde su neke zemlje primane u Evropsku uniju praktično preko noći. Danas Srbija i Zapadni Balkan trpe drugačiji tretman zbog globalnih okolnosti“, rekao je bivši ministar.
Đorđević dodaje da proces evropskih integracija ne treba posmatrati isključivo kao ispunjavanje zahteva Brisela.
"Mi ne idemo ka Evropskoj uniji da bismo ispunjavali puka naređenja, već da bismo modernizovali svoju državu i učinili je jačom i ekonomskom snažnijom, ali po meri Srbije“, zaključio je on.
Komentari (0)