Odjeci sednice Vlade Srbije: Da li nas očekuje rekonstrukcija vlade pred izbore i da li smo bliži Evropskoj uniji?
Komentari28/01/2026
-18:08
Odjeci poruka sa tematske sednice Vlade Srbije i dalje izazivaju pažnju – jedno od ključnih pitanja je da li vladu očekuje rekonstrukcija pred izbore. Sagovornici su bili Robert Čoban, direktor Kolor Pres Grupe, i Ljubiša Ivanović, urednik Euronews Srbija.
Komentarišući nedavnu tematsku sednicu u Vladi Srbije, Čoban ističe da je sličnih susreta, ali i kritika na račun ministra, bilo i ranije – ponekad u intervjuima, ponekad direktno na licu mesta.
"Činjenica je da su neki ministri potpuno nevidljivi: ova vlada je formirana pre manje od godinu dana, prošlog proleća, i neki ministri su zaista takvi da, iako pratim ovu tematiku, ne bih bio siguran da bih ih sve sada mogao nabrojati – iako sam to ranije uspevao", rekao je Čoban.
Rekao je da smatra da su očigledno potrebne određene promene kako bi vladajuća koalicija ušla u te izbore spremna.
Zanimljivo je da na tom postrojavanju u nedelj neki su bili prisutni, ali uopšte nisu pomenuti – kao da tamo nisu ni bili, pa čak i neki vrlo važni funkcioneri i ministri. Neki su bili na posebnom "tapetu“, dok su se drugi, poput direktora javnih preduzeća, branili, kao Bajatović, ali sve u svemu ne bih tome pridavao preveliku pažnju" rekao je sagovornik.
Euronews Srbija
On je dodao da se iz jednog nedeljnog događaja ne može zaključivati ko će konkretno biti zamenjen, a ko ne, ali da bi na proleće, prema dinamici, mogla uslediti manja rekonstrukcija, što je, po njegovom mišljenju, očekivano.
Podsetio je da je predsednik dok je bio u Davosu i najavio da će na toj sednici Vlade izneti spoznaje do kojih je došao tokom boravka na forumu, vezano za velike geopolitičke promene, pre svega u odnosima između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, ali da je ipak bilo dosta reči i o unutrašnjim pitanjima.
Povezane vesti
"Predsednik je bio u pravu kada je rekao da, dok je veliki deo Srbije bio bez struje, a neka sela i bez vode što je trajalo ceo dan, neki ljudi prosto ne bi trebalo da ostanu samo u kabinetima i kancelarijama, već da budu tamo gde je pomoć potrebna", kazao je Čoban.
Ukazao je na primer kralja Španije, koji je otišao u Valensiju kada je tamo došlo do katastrofe. Iako je u početku bio kritikovan i gađan blatom zajedno s premijerom, ostao je i nakon toga još više osvojio simpatije naroda.
"Kada narod pati, morate biti prisutni. Nije u redu biti sa njim samo na predizbornim mitinzima ili prilikom otvaranja neke deonice puta“, rekao je sagovornik.
Ivanović: Evropska unija isprobala različite oblike proširenja
Komentarišući eventualni ubrzani ulazak celog regiona Zapadnog Balkana i Ukrajine u Evropsku uniju, Ivanović kaže da mu se to čini previše optimistično – i kada je reč o Ukrajini, a kamoli o regionu.
"Ne treba izgubiti iz vida da je Kijev gotovo pristao na gubitak teritorije, pa je ovo neka strateška kompenzacija na duži rok za tu zemlju. Da li je Srbija spremna na sličnu stvar? Mislim da nije. Tako da u tom smislu ne treba praviti parale između Srbije i Ukrajine", kaže Ivanović.
Što se tiče kolektivnog članstva zemalja Zapadnog Balkana – odnosno Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Srbije – Ivanović kaže da ta ideja datira još iz 2002. godine, a posebno je aktuelizovana u javnom diskursu 2014–2015, kada ju je lansirao profesor Dejan Jović iz Zagreba, koji se za to snažno zalagao. Nedavno je ovu ideju pominjao i predsednik Srbije, ističući da bi Zapadni Balkan trebalo kolektivno da uđe u Evropsku uniju.
Euronews Srbija
"Evropska unija je dugo vagala i isprobavala različite modele proširenja, pojedinačne i kolektivne. Najveće proširenje bilo je 2004. godine, kada je doneta strateška odluka. Tada se pojavila jedna zemlja sa kojom se prave određene paralele sa Srbijom – Kipar, koji je ušao u EU, iako nije rešio svoj teritorijalni problem, odnosno suverenitet nad celom svojom teritorijom", rekao je Ivanović.
Povezane vesti
Podseća da se, međutim, često zaboravlja, pa se u našem kontekstu ponavlja: "Ako ste mogli Kipar, mogli biste i Srbiju.“
"To je, uslovno rečeno, tako jer je Kipar tada organizovao referendum koji je propao – Grci su ga odbili, dok su Turci pristali. Druga važna stvar je da je Grčka tada zapretila vetom preostalih devet članica EU ukoliko Kipar ne bi bio primljen takav kakav jeste", kaže on.
Dodao je da danas nemamo takve okolnosti i da su se u međuvremenu vratili meritorni principi.
Ceo razgovor pogledajte u video klipu na početku teksta.
Komentari (0)