Pravosudne reforme u Srbiji: Milinčić i Gajić o novim zakonima i kontroverzama oko tužilaštva

U fokusu dnevne štampe su milioni novih fajlova Džefrija Epstina i njegove veze sa političarima, ali i brojnim ljudima iz svetskog šoubiza. Mediji pišu da možemo da budemo prva zemlja u Evropi koja pravi robote, ali i o dočeku rukometaša reprezentacije Hrvatske u Zagrebu, koji nije ostao nezabeležen.

Međutim i dalje se uveliko priča o tzv. Mrdićevim zakonima, koji su izglasani i potpisani od strane predsednika Srbije. Tokom jučerašnjeg dana na Pravnom fakultetu je održana tribina na kojoj se govorilo zašto nam nije potrebno tužilaštvo za organizovani kriminal, a glavni tužilac za organizovani kriminal, Mladen Nenadić kritikovao je ceo postupak donošenja novih zakona. 

Naslovne strane iz dnevne štampe komentarišu glavna urednica portala ''Sputnjik'' Ljubinka Milinčić i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić.

"Šteta je što se te tribine, čak i na Pravom fakultetu, gde glavni gosti treba da budu studenti Pravnog fakulteta, organizuju tribine gde nema polemike. Vi ako organizujete tribinu pa pozovete tri ili četiri gosta koji o jednoj temi imaju potpuno isto mišljenje, ne dajete šansu tim mladim ljudima da čuju neke druge argumente pa da onda donesu svoj sud. To bi trebalo da bude da kažem elementarno, pogotovo kad je u pitanju neka pedagogija prema mladim ljudima kao što su studenti u ovom slučaju Pravnog fakulteta", rekao je Gajić.

On dodaje da činjenica da su na toj tribini učestvovali neki profesori i profesionalni pravnici koji se nalaze na visokim državnim funkcijama, ostavlja jedan loš utisak.

On ističe da se malo govori o suštini tih zakona, kao i da većina ljudi koji komentarišu te zakone i komentarišu sa pozicije svojih političkih opredeljenja. Dodaje da je došlo do izmene zakona koji na neki način razvlašćuje vrhovnog državnog tužioca.

"To je dobro, da ne može on sam svojim elitarnim odlukama da upućuje te tužioce. To je takozvano kao premeštanje iz jednog tužioca, šalje ga u drugo tužilaštvo da radi neke poslove", kaže Gajić i dodaje:

"Ovde je došlo do jedne promene u kojoj se smanjuju ovlašćenja vrhovnog državnog tužioca da ne može više on sam da donosi takve odluke, da vrši tu vrstu unapređenja jer je upućivanje u specijalno tužilaštvo jedna vrsta karijernog unapređenja zato što imate dva ili tri puta veću platu, razne druge privilegije. Držite tog tužioca 20 godina na tom mestu, a faktički ga držite na uzici", kaže Gajić.

Euronews

On dodaje da tužilaštvo ništa nije radilo u istrazi velikih predmeta, kao što je ubistvo Miše Ognjanovića, policajca Gavrilovića, i drugih nerešenih slučajeva.

Ljubinka Milinčić, glavna urednica portala "Sputnjik", kaže da nije čitala zakon, ali se ne slaže sa stavom koji Evropska unija ima prema nama, terajući nas na silu da nešto uradimo ili da ne uradimo.

"Jako sam srećna što je predsednik potpisao taj zakon, zato što je pokazao da Srbija ima svoj put i svoj stav i da ne može nijedna Marta Kos, ni bilo ko drugi da nas natera da radimo ovo ili ono. Jer ako mi ne možemo donositi zakone, ako mi treba da pitamo nekoga u Evropi ili bilo gde kako treba da izgleda zakon, onda nam ne treba zakonodavni organ, prepišemo njihove zakone", kaže Milinčić.

Gajić dodaje da je paradoksalno je da je opozicija, pripadnici NVO i medijski sektor i tzv. slobodni mediji zauzeli su jednu poziciju da brane Zagorku Dolovac. 

"Ona ima podršku iz Brisela, to nije sporno. I oni su sad prešli na njenu stranu, a do juče su, Marinika Tepić je jurila po ulici u Novom Sadu. Bili su njeni veliki protivnici, da kažemo, osporavali su njen rad. Znači imamo jednu osobu koja se na vrhu našeg državnog tužilaštva i uopšte na vrhu vlasti nalazi već punih 16 godina. Niko nije toliko dugo na vlasti, a sad pokušava da obezbedi sebi, kroz ove izbore unutar tužilaštva, poziciju da može da bude izabrana još jednom", kaže Gajić.

On se pita da li bi njen ponovni izbor na šest godina, bio u interesu vladavine prava.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da će izglasani pravosudni zakoni ići na post-factum analizu Venecijanske komisije, dok vlast planira dijalog sa Evropskom komisijom povodom kritikovanih zakona. 

Euronews

Gajić je izneo da je Venecijska komisija imala dve ključne primedbe. Jedna je bila da ne može vrhovni državni tužilac da bude član Visokog saveta tužilaštva. 

Venecijanska komisija, prema njegovim rečima, je imala ozbiljnu primedbu na ustavni zakon koji prati izmene Ustava. Iako nova ustavna odredba kaže da vrhovni državni tužilac može imati samo jedan mandat, u ustavnom zakonu je ipak ostavljena mogućnost da tadašnja vrhovna tužiteljka, iako je već tri puta birana, bude izabrana i četvrti put. Taj stav Venecijanske komisije je bio jasan, ali ga vlast nije uvažila i doneta su drugačija rešenja.

Gajić dalje objašnjava da se samostalnost tužilaštva nije narušila, jer nijedno ovlašćenje nije preneto sa tužilaštva na izvršnu vlast. Na primer, odluku o upućivanju tužilaca više ne donosi vrhovni državni tužilac, već Visoki savet tužilaštva, što ne ugrožava nezavisnost sistema.

Druga važna izmena odnosi se na tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje nikada nije bilo posebno tužilaštvo, već se sada organizuje kao odeljenje u okviru Višeg tužilaštva u Beogradu. Time se sprečava da vrhovna tužiteljka samostalno i proizvoljno postavlja rukovodioce tog odeljenja.

Treća izmena tiče se reorganizacije sudova u Beogradu, formiranjem četvrtog suda koji pokriva Zemun i Surčin, umesto da sve i dalje spada pod Treći sud. Ovo se smatra vrlo dobrom promenom jer smanjuje ogromne zastoje u radu sudova, koji su posledica preopterećenosti i loših uslova rada.

Sagovornik smatra da Beograd realno treba da ima čak pet sudova i tužilaštava, kao ranije, a ne tri, kako je uvedeno reformom 2009. godine bez pravog smisla.

Zaključak je da se o suštini ovih izmena uopšte ne govori, već se rasprava svodi na politiku i odbranu konkretne osobe, umesto na stvarne probleme pravosudnog sistema.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad: