Vučević: Naša otadžbina neće biti gurnuta u haos
Komentari
31/12/2025
-18:40
U jednom od najopsežnijih intervjua do sada, Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, govori za 24sedam o političkoj i bezbednosnoj godini za nama, pokušajima destabilizacije države, ulozi blokadera i opozicije, pritiscima oko Kosova i Metohije, stanju u pravosuđu i izazovima sa kojima se Srbija suočava na međunarodnom planu. Vučević poručuje da su mir, stabilnost i institucije ključni odgovor države na unutrašnje i spoljne pritiske i iznosi viziju Srbije u narednih pet godina.
Politički kontekst i godina za nama
Kako danas, sa ove tačke, ocenjujete godinu za nama - politički, ekonomski i bezbednosno? Šta je bilo najteže, a na šta ste najponosniji?
Godina za nama bila je jedna od najtežih za Srbiju u novijoj istoriji. Suočili smo se sa pokušajem sprovođenja obojene revolucije, blokadama, nasiljem i nastojanjima da se ulica postavi iznad institucija. Najteže je bilo sačuvati mir i stabilnost i ne dozvoliti da Srbija bude gurnuta u haos zato što je neko poželeo da na vlast dođe nasiljem.
Zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je te udare izdržala. Sačuvali smo državu, mir i ekonomsku stabilnost i nastavili da gradimo puteve, fabrike, škole i bolnice. Uprkos pritiscima, plate i penzije su nastavile da rastu, a Srbija je ostala nezavisna, slobodna i suverena u donošenju svojih odluka. Najponosniji sam na činjenicu da je većinska, pristojna i radna Srbija jasno podržala politiku mira, stabilnosti i razvoja.
Srbija se istovremeno suočava sa globalnim ratovima, energetskom nestabilnošću, pritiscima oko sankcija Rusiji, Kosovom i Metohijom, ali i unutrašnjim političkim tenzijama. Koliko je u takvim okolnostima teško voditi odgovornu državnu politiku?
Voditi odgovornu državnu politiku u ovakvim okolnostima izuzetno je složeno, ali upravo u kriznim vremenima pokazuje se zrelost države i ozbiljnost politike koju vodimo.
Srbija se nalazi u jednom od najizazovnijih geopolitičkih trenutaka poslednjih decenija: od globalnih ratova i energetske nestabilnosti, preko pritisaka u vezi sa sankcijama Rusiji, do pitanja Kosova i Metohije. Istovremeno, postoje oni kojima smeta slobodna, principijelna i moralna politika Srbije, politika koja se ne povija pod pritiscima i štiti državne i nacionalne interese.
Printskrin/Tanjug video
Povezane vesti
Naš cilj je da sačuvamo mir, ekonomsku stabilnost i institucije, da Srbiju ne uvlačimo u sukobe i da vodimo samostalnu politiku zasnovanu na poštovanju međunarodnog prava i sopstvenih interesa.
To nije lak put, ali je jedini odgovoran put za budućnost Srbije.
Da li građani Srbije danas imaju punu svest koliko su međunarodne okolnosti složene i koliko je balansiranje koje vodi država zahtevno?
Građani Srbije osećaju da živimo u vremenu velikih globalnih potresa i neizvesnosti, ali ne vide uvek u potpunosti koliko su međunarodne okolnosti složene i koliko je zahtevno balansiranje koje država vodi. Srbija je izložena snažnim pritiscima, različitim interesima velikih sila i brojnim otvorenim pitanjima koja traže ozbiljan, promišljen i hladan pristup.
U takvim uslovima, politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić pokazuje mudrost, odgovornost i slobodarski karakter. To nije politika podilaženja niti konfrontacije, već politika koja čuva mir, stabilnost i slobodarski duh države, štiteći nacionalne i državne interese Srbije.
Upravo takav pristup omogućava da Srbija ostane samostalna u odlučivanju i da ne bude uvučena u tuđe sukobe.
Opozicija, blokade i politički haos
Ko danas, po vašem mišljenju, realno čini opoziciju u Srbiji – parlamentarna opozicija ili vaninstitucionalni politički pokreti sa ulice?
Povezane vesti
Opozicija u Srbiji mora, pre svega, da se prepozna i definiše kroz institucije. U demokratskom društvu parlament je mesto za političku borbu i sučeljavanje ideja.
Nažalost, deo parlamentarne opozicije u najvišem zakonodavnom domu zloupotrebljavao je skupštinsku govornicu i sprovodio haos i nasilje. Umesto da skupština bude mesto za razumne ideje i konkretne predloge kako Srbija da napreduje, govornica se koristila za uvrede i nasilje.
Istovremeno, pojedini akteri svesno izbegavaju institucije i pokušavaju da preko ulice i nasilja dođu na vlast. Srbiji je potrebna ozbiljna, odgovorna i institucionalna opozicija koja će se boriti programima, argumentima i radom, a ne haosom. Samo tako možemo jačati i graditi stabilan politički sistem u interesu građana.
Povezane vesti
Kako vidite ulogu takozvanih blokadera i pokušaje da se politički pritisak vrši paralizom svakodnevnog života građana?
Njihov jedini cilj je nasilje i maltretiranje građana. Uloga blokadera krajnje je opasna za normalno funkcionisanje društva. Oni nemaju legitimitet niti jasan politički program, već pokušavaju da nasiljem, blokadama i paralizom svakodnevnog života građana nanesu ogromnu štetu državi. To je svesno ugrožavanje bezbednosti, reda i prava ljudi da normalno žive i rade.
Umesto institucionalnog dijaloga, oni biraju nasilje kao metod delovanja, ne mareći za posledice po građane, privredu i stabilnost države. Njihov cilj nije rešavanje problema, već stvaranje haosa kako bi se do vlasti došlo mimo izbora i volje naroda.
Država ima obavezu da takve pojave odlučno spreči, da zaštiti mir i stabilnost i jasno stavi do znanja da se politika vodi u institucijama, a ne nasiljem na ulici.
U javnosti se sve češće govori o jeziku mržnje, pretnjama i dehumanizaciji političkih neistomišljenika. Da li je Srbija suočena sa opasnim oblikom političkog ekstremizma?
Srbija je danas suočena sa pojavama jezika mržnje, pretnjama i dehumanizacijom političkih neistomišljenika, što predstavlja ozbiljnu pretnju za državu. To nisu samo retorički ekscesi, već potencijalno opasni oblici političkog ekstremizma koji mogu ugroziti stabilnost i bezbednost naše zemlje.
Država ima obavezu da odlučno reaguje na sve oblike agresivnog ponašanja. Politički dijalog mora biti konstruktivan, argumentovan i institucionalan, jer samo tako možemo čuvati bezbednost i mir u zemlji. Srbija mora da ostane čvrsta i stabilna i da zaštiti mir i bezbednost svojih građana.
Odakle, po vašem mišljenju, dolazi taj talas netolerancije i pokušaja nametanja jednoumlja?
Talas netolerancije i pokušaji nametanja jednoumlja potiču od onih koji ne prihvataju činjenicu da Srbija vodi slobodarsku, principijelnu i odgovornu politiku. Njihov cilj je da kontrolišu državu, utiču na političke procese suprotno volji naroda i nametnu svoja pravila i interese.
Postoje mediji koji šire mržnju, nasilje i sprovode opasan proces dehumanizacije, što predstavlja ozbiljnu opasnost. Nažalost, oni su pod uticajem onih koji žele da destabilizuju Srbiju i stvore haos.
Međutim, Srbija je država reda i zakona. Politika koja se ovde vodi nije politika podilaženja, već ona koja štiti mir, stabilnost i interes naroda, ne dozvoljavajući nametanje jednoumlja ni na ulicama ni u institucijama.
Naš zadatak je da sprečimo da strah, netrpeljivost ili destruktivni pritisci ugrožavaju slobodu naroda, jer samo odgovorna politika omogućava Srbiji da napreduje kao stabilna i samostalna država.
Država, institucije i pravosuđe
Koliko je važno da institucije države ostanu stabilne i funkcionalne u trenutku kada postoji konstantan pritisak da se one delegitimišu?
Izuzetno je važno da institucije države ostanu stabilne i funkcionalne, naročito kada postoji konstantan pritisak da se one delegitimišu. Stabilne institucije su stub bezbednosti, reda i pravde u društvu, jer samo kroz njih država može da štiti građane, održava mir i razvija ekonomiju.
Zato država mora da obezbedi da institucije budu snažne, nezavisne i funkcionalne, jer je očuvanje institucionalne stabilnosti ključno za budućnost Srbije i sigurnost njenih građana.
Kako komentarišete stanje u pravosuđu i sve učestalije javne sukobe unutar tužilačkog sistema koji zbunjuju građane?
Situacija u pravosuđu, nažalost, pokazala je da pojedini delovi sistema nisu ispunjavali svoju osnovnu funkciju i da se nisu posvetili interesu građana i države. Otkrivene su namere usmerene protiv države, a pojedini akteri se međusobno sukobljavaju i obračunavaju zbog ličnih interesa, što dodatno stvara zabunu i nepoverenje kod građana.
Pravosuđe mora da bude nezavisno, profesionalno i posvećeno zakonu i interesu građana, a svaka zloupotreba unutar sistema mora biti otklonjena.
Da li se iza tih sukoba krije borba za reforme ili pokušaj očuvanja starih centara moći?
Iza tih sukoba ne stoji iskrena borba za reforme, već delovanje onih koji lične interese stavljaju iznad interesa države i naroda.
Takvi postupci ugrožavaju stabilnost pravosuđa i poverenje javnosti u institucije. Srbija je posvećena reformama koje jačaju sistem, profesionalizuju pravosuđe i štite interese građana.
Borba za institucionalnu stabilnost i nezavisnost pravosuđa prioritet je, jer samo tako država može funkcionisati u interesu svih svojih građana i obezbediti sigurnu budućnost.
Kosovo i Metohija i regionalni pritisci
Kakva je danas realna situacija na Kosovu i Metohiji i koliko su potezi Prištine deo šire regionalne i međunarodne igre?
Situacija na Kosovu i Metohiji je deo globalne političke igre, sa najvišim ulozima, od 1998. godine.
Prištinski ekstremisti se uvek oslanjaju na svoje strane pokrovitelje. Realna situacija je veoma teška, ali ono što može da nam pruža nadu je činjenica da su srpski narod i institucije Srbije preživeli najgori period od 2008. godine, čuvajući jedinstvo, okupljajući se oko Srpske liste i politike predsednika Vučića, što je sve rezultovalo vraćanjem kontrole nad srpskim opštinama.
Rezultat je bio dobar i na izborima za skupštinu privremenih institucija, a svi odgovorni politički akteri u našoj zemlji treba da daju doprinos da Srpska lista osvoji svih 10 mandata na ponovljenim izborima 28. decembra.
Da li Srbija trpi dodatne pritiske upravo zato što insistira na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244?
Trpi i trpeće. Moramo ostati „kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati“ kako bismo istrajali u borbi za naš teritorijalni integritet i održanje dokumenta koji predstavlja rezultat junačke odbrane otadžbine 1999. godine.
Mnogi koji su kod nas gazili međunarodno pravo, danas su, tobože, njegovi najveći zagovornici i naše isticanje Rezolucije 1244 je aktuelnije nego ikad, kako prema licemerima, tako i prema doslednim zastupnicima Povelje UN.
Kako vidite ulogu pojedinih zemalja regiona koje, čini se, često otvoreno rade protiv interesa Srbije?
Mnoge od njih su, nažalost, prihvatile ulogu obuzdavanja Srbije, kako je to primetio predsednik Republike. Srbija njih nikada nije htela niti da ograničava, niti da im išta nameće.
Zemlje regiona imaju i mnoge zajedničke interese, ko hoće da ih ostvaruje sa nama, uvek je dobrodošao. To smo dokazali i kroz „Otvoreni Balkan“, a oni koji sabotiraju taj projekat i druge vidove saradnje sa Srbijom najviše rade protiv sebe, jer naš razvoj i napredak niko ne može da zaustavi.
SNS, odgovornost i politička stabilnost
Srpska napredna stranka je godinama najjača politička snaga u zemlji. Šta je, po vašem mišljenju, ključ njenog opstanka uprkos konstantnim napadima?
Vizija i politika Aleksandra Vučića, kao izraz srpske državotvorne ideje za 21. vek, najveća su snaga naše stranke. Ljudi koji tu viziju slede - domaćini, porodice, penzioneri koji znaju šta je država, mladi koji vole svoju zemlju, rodoljubivi intelektualci, vredni poljoprivrednici, radnici i preduzetnici. Dostojanstven, ponosan i razuman narod - to je osnova otpornosti i trajanja Srpske napredne stranke.
Kako SNS odgovara na optužbe da "guši demokratiju", dok se istovremeno izbori redovno održavaju i institucije funkcionišu?
Klevete se najbolje razobliče istinom. Narod je video i ranije, a to je naročito postalo jasno tokom protekle godine, ko guši, blokira, vrši nasilje, ometa, preti i napada, a ko nudi dijalog, red, mir, stabilnost, pravdu i demokratiju koja obezbeđuje istinsko poštovanje volje naroda.
Koliko je važno da se političke razlike rešavaju u institucijama, a ne na ulici?
To je sama suština funkcionalne i realne demokratije, koja obezbeđuje donošenje legitimnih odluka. Na ulici se ne može ništa rešiti.
Tu nema budžeta, investicija, demografije, zapošljavanja, privrede.
Samo buka i bes, koje vode u nasilje. Institucije su mesto gde vlada razum, dijalog, debata i borba argumentima i samo tu može društvo da formuliše svoje politike i rešava svoje probleme.
Pogled unapred
Šta su ključni politički i državni prioriteti u narednom periodu?
Očuvanje energetske bezbednosti zemlje; uređenje tužilaštva i pravosuđa tako da istinski služe narodu u čije ime donose odluke; oporavak ustanova i celog društva od blokaderskog terora; istrajan rad na "Skoku u budućnost 2027", odnosno organizaciji "Ekspa", što podrazumeva kapitalne projekte i najširi infrastrukturni, privredni i kulturni razvoj cele zemlje.
Šta biste poručili građanima koji su umorni od političkih tenzija i žele stabilnost, mir i normalan život?
Najpre želim da im se zahvalim na strpljenju i razumevanju koje su pokazali za državu, koja je morala da bude maksimalno tolerantna i pažljiva u borbi sa pokušajem obojene revolucije.
Takvo jedinstvo, zrelost i ozbiljnost našeg naroda sprečilo je građanski rat u Srbiji, koji su mnogi projektovali i priželjkivali.
Ljudi sada treba da znaju da ćemo poštovati to njihovo strpljenje i poverenje. Da smo ga uložili u reforme sistema koji moraju da obezbede mir, red i poredak. Ispravili smo mnoge uočene greške i još ćemo ih ispravljati.
Obezbedićemo sve ono što narod želi i što su svi naši ljudi zaslužili.
Da li Srbija danas ima snage da izdrži sve spoljne i unutrašnje pritiske bez ugrožavanja svoje suverenosti?
Ima. Ne samo da izdrži pritiske, nego i da uzvrati dodatnim rastom, snaženjem i verom u sebe. Opozicija tvrdi da je rešenje za pritiske da im se podleže, da je suverenost problem.
Za nas je suverenost i državnost preduslov da opstanemo i temelj na kome ćemo da zidamo našu kuću, ako treba i tvrđavu, na vetrometini, gde smo bez države uvek stradali i propuštali dragocene istorijske etape razvoja.
Kakvu Srbiju želite da vidite za pet godina?
Slobodnu, stabilnu, u miru. Sa više dece, inovativnom privredom, snažnom energetikom, ponosnom vojskom, još uređenijim zdravstvom, prosvetom i kulturom.
Priznatom u svetu za ono što jeste - zemlja susreta, razmene i saradnje velikih svetskih civilizacija, religija i ideja.
Srbiju koja razvija sve potencijale koje pruža 21. vek, čuvajući kao svetinju svoje hiljadugodišnje nasleđe i identitet.
Komentari (0)