Srbija u Evropskoj uniji bez prava veta: Da li je ovakva opcija pravno moguća i da li predstavlja lakši put do članstva
Komentari19/02/2026
-19:50
Svoj glas o spoljnoj politici, bezbednosti, prijemu novih članica i određenim finansijskim pitanjima Srbija i Albanija spremne su da utišaju, zarad članstva u Evropskoj uniji, uskraćujući sebi pravo veta. Zvanična ponuda iz Brisela još nije na stolu, ali medijske spekulacije podstakle su lidere država regiona da se izjasne o potencijalnom rešenju koje bi evropski put preostalih zemalja kandidata pomerio s mrtve tačke.
"Za Srbiju je članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas je jedinstveno tržište, kao i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su centralne vrednosti koje želimo da ostvarimo kroz članstvo u EU", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da je spreman da potpiše sporazum u kojem će jasno biti navedeno da ne žele pravo veta ukoliko budu "uvedeni" u Evropu.
Takozvana "razvojna liga" Evropske unije najmanje odgovara onima koji su blizu ulaska u klub država sa jednakim pravima poput Crne Gore, procena je lidera u Podgorici.
S druge strane, bivši ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igor Crnadak pozitivno gleda na takvu inicijativu, naglašavajući da bi to učvrstilo i poziciju Republike Srpske.
"Mislim da je ovo vin-vin situacija i za EU i za nas ovde. Donosi nam zapravo ono zbog čega je EU nama i atraktivna, a to je pristup jedinstvenom tržištu i to su slobodna kretanja. Ako se pojavi neko u međuvremenu da je neko spreman za punopravno članstvo, to ne treba isključiti, isto kao što i oni koji su danas tzv. 'frontraneri' ne treba da budu protiv ovakvog pristupa", rekao je Crnadak.
Za omogućavanje članstva sa ograničenim pravima neophodno je da nijedna postojeća članica Unije ne posegne za vetom prilikom eventualnog glasanja o tom pitanju u Savetu Evropske unije. "Drugorazredno" članstvo, koje je u ovom trenutku samo hipotetička mogućnost, nije ni pravno moguće, objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za evropske politike.
Povezane vesti
"Ono što bi mogao da bude kompromis jeste da se korišćenja prava veta ograniči na neki period koji bi isticao nakon tri ili pet godina dok se nova država članica ne usaglasi i ne upozna sa odlučivanjem i bude pod pojačanim monitoringom kao nova država članica", kazao je Pavlović.
Prema medijskim napisima, manje ingerencije u odlučivanju ne bi značile i lakši put do članstva, posebno u pogledu bezbednosne politike. Ukoliko Brisel i bude imao sluha za države kandidate koje bi pristale na članstvo i pod uslovom da sede na ćošku evropskog okruglog stola, uslovi za sticanje stolice, prema pojedinim navodima, ne bi bili promenjeni.
Komentari (0)