Posledice novih zakona na KiM: "Sprema se treći, institucionalni pogrom"
Komentari20/02/2026
-20:20
Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju se sa najtežim periodom nakon 2004. godine, i ako Zakon o strancima počne da se primenjuje, nastaviće dalekosežne posledice koje će drastično uticati na život ljudi, poručili su sagovornici emisije, "Direktno sa Minjom Miletić".
Kakvi problemi mogu nastati u zdravstvenim i obrazovnim institucijama i zašto je Zajednica srpskih opština mogla da bude pravni okvir za njihovo rešavanje, u emisiji su govorili predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, predsednik Srpske liste Zlatan Elek i rektor Prištinskog univerziteta Nebojša Arsić
Nakon pogroma 1999. i 2004. godine, Srbima na Kosovu i Metohiji sprema se i treći institucionalni pogrom ukoliko Priština 15. marta počne da primenjuje Zakon o strancima, poručio je za Euronews predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović.
On je podsetio da opasnost od integracije srpskih zdravstvenih i prosvetnih institucija u tzv. kosovski sistem dolazi kao posledica neispunjavanja obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.
"Teme koje su, kao kolektivna prava, ostavljene u nadležnost Zajednice srpskih opština, između ostalog, odnose se na zdravstvo i prosvetu. Da je tada formirana Zajednica srpskih opština i uspostavljen institucionalni format, kroz predstavničku ulogu Srba i srpske zajednice u ovim oblastima, ove teme bi tada mogle rešene. One bi bile trajno regulisane kao kolektivno pravo Srba, upravo u Briselskom sporazumu.", rekao je Odalović.
Primena Zakona o strancima mogla bi negativno da se odrazi na oko 7.000 zdravstvenih radnika koji rade na Kosovu i Metohiji. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek za Euronews Srbija kaže da bi kompromis Srba bio ili povlačenje ili odlaganje primene zakona dok se ne postigne dogovor, te ukazuje na konkretne probleme sa kojima bi se zdravstveno osoblje susrelo u slučaju njegove primene.
"Lekari i profesori koji bi trebalo da dođu na teritoriju Kosova i Metohije morali bi da popune određeni obrazac gde bi se obratili kosovskim institucijama za odobrenje boravka. Upitani bi bili gde rade. S obzirom na to da Srbi nisu u kosovskom sistemu, potvrda, iako izdata od strane direktora zdravstvenih institucija ili rektora/dekana, ne bi važila. Samim tim, ni profesori ni lekari ne bi mogli da uđu na teritoriju Kosova i Metohije, a ukoliko bi ušli, mogli bi biti deportovani", rekao je Elek.
Povezane vesti
Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Nebojša Arsić, objašnjava da bi problem nastao i za skoro 11.000 studenata i oko 1.100 zaposlenih na Univerzitetu, jer bi im se tražila kosovska dozvola za rad.
Naglašava da je zabrinutost velika ne samo kod profesora i studenata, već i kod njihovih roditelja, te da integracija srpskih obrazovnih institucija u kosovski sistem nikada nije bila tema nijednog sastanka.
"Problemi sa nastavnicima koji dolaze i koji nemaju prištinska dokumenta, zatim imamo trećinu studenata koji dolaze iz centralne Srbije i severa Crne Gore, kao i na nekoliko studenata iz drugih bivših jugoslovenskih republika. Svi oni bi se našli u situaciji da im bude zabranjen duži boravak, što bi onemogućilo obavljanje radnih zadataka i prisustvovanje časovima", rekao je Arsić
Sagovornici Euronewsa Srbija zaključuju da je jedini cilj primene Zakona o strancima odlazak Srba sa Kosova i Metohije, pri čemu Priština za svoju politiku ima podršku Evropske unije i međunarodne zajednice.
Komentari (0)