Protesti na ulici ili institucionalni dijalog – šta je put ka nezavisnosti srpskog pravosuđa?

Usvajanje novog seta od pet ključnih zakona o sudovima i tužilaštvima u Skupštini Srbije, uprkos brojnim kritikama dela stručne javnosti, podiglo je tenzije unutar pravosudnog sistema. Dok kritičari tvrde da ove izmene mogu narušiti nezavisnost pravosuđa i usporiti borbu protiv organizovanog kriminala, predlagači i vlast ističu da će zakoni unaprediti efikasnost sistema. Ove duboke podele kulminirale su i protestnim "Maršom za pravosuđe", a o njegovoj svrsishodnosti i daljim koracima u razgovoru za Euronews Srbija diskutovale su Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije i Ivana Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Lidija Komlen Nikolić, predstavnica Udruženja tužilaca Srbije, uoči najavljene tribine pod nazivom "Kultura dijaloga", istakla je da je takva forma razmene mišljenja neophodna u pravosudnoj zajednici. "Nije sastanak, već tribina pod nazivom 'Kultura dijaloga', a dijalog je nešto što nam nedostaje u poslednje vreme, rekla bih, poslednjih par godina", objasnila je.

Komlen Nikolić je dodala da su predstavnici njenog udruženja aktivno učestvovali u ustavnim reformama iz 2022. godine, naročito u delu koji se odnosi na javno tužilaštvo i Visoki savet tužilaštva.

"Danas očekujem zaista razmenu različitih mišljenja, jer evidentno je da postoje različita mišljenja, barem u delu struke koju ja predstavljam, konkretno strukovno Udruženje tužilaca", naglasila je, izražavajući nadu da će sve proteći u pristojnoj atmosferi.

Kada je reč o "Maršu za pravosuđe", Lidija Komlen Nikolić je bila izričita: "Marš za pravosuđe je bio potreban".

Objasnila je da se njen kolektiv već godinama suočava sa negativnim medijskim istupanjima usmerenim protiv Udruženja sudija i Udruženja tužilaca, te da je vreme da se pređe preko takvih negativnih osećanja i otvori prostor za dijalog sa svima. Protest je, prema njenim rečima, sasvim legitiman i u skladu sa Ustavom, jer sudije i tužioci imaju pravo na okupljanje, što je podržano brojnim međunarodnim standardima. Kritikovala je brzinu usvajanja zakona:

"Više volim da sedim s vama na stručnim debatama i javnim raspravama, pa i sa kolegama koji imaju različit pravni stav, ali ukoliko vi ne želite da ispoštujete tu proceduru i usvojite nešto u roku od mesec i nešto malo više dana – 22. decembra su zakoni ušli u proceduru, 31. januara objavljeni u Službenom glasniku – to je procedura na koju mi ne možemo da pristanemo i jedan od vidova izražavanja drugačijeg mišljenja je i Marš za pravosuđe"

Euronews

Iako je svesna da se na ovakvim skupovima ne može u potpunosti kontrolisati retorika mase i eventualna "dovikivanja" koja su neprimerena, smatra da je ukupan odziv bio zadovoljavajući. Na kraju, Komlen Nikolić je izrazila kritičan stav prema dosadašnjem radu pravosuđa: "Ja lično smatram da je to nepoverenje opravdano. Svojim radom i tužioci i sudije to su nepoverenje zaslužili, ali iskreno se nadam da će negde u nekom momentu pravosuđe početi da obavljanje svoje funkcije vrši na jedan profesionalan i nepristrasan način i to nas je nažalost i dovelo do ove situacije".

Sa druge strane, Ivana Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije, iako se složila sa potrebom za dijalogom, izrazila je drugačiju perspektivu. Njen kolektiv nije podržao ustavne amandmane iz 2022. godine u delu pravosuđa, ali su svoje stavove izrazili na, kako je rekla, "krajnje demokratski, pristojan i dostojan način", kroz pisane primedbe Ministarstvu pravde i učešće na javnim raspravama. Naglasila je da su se u tim situacijama zalagali za svoja uverenja institucionalnim putem.

"Mi smo to radili na jedan institucionalan način, a nismo pozivali na obustavu rada, nismo pozivali na marševe za pravosuđe, nismo pozivali da se izađe ispred zgrada pravosudnih organa itd", rekla je ona.

Josifović je izrazila očekivano drugačije mišljenje o efektima i ishodu "Marša za pravosuđe". Priznajući pravo sudija i tužilaca na okupljanje, ona smatra da "to pravo ne bi trebalo biti praktikovano na teme koje se vrlo granično, ako ne isključivo ili pretežno, odnose na javno iznošenje političkih stavova".

Posebno je kritikovala retoriku jednog govornika na maršu, predsednika Beogradske advokatske komore, koji je, prema njenim rečima, izjavio: "Zato što su kriminalci na vlasti, sudije, tužioci i advokati su na ulici, zato što oni koji nisu u zatvoru, a tamo bi trebalo da budu, mi smo danas ovde".

Josifović je ovakvu izjavu ocenila kao "apsolutno neprihvatljivu".

"To je kršenje svih principa krivične presumpcije nevinosti, za koji se i koleginica tu i ja kao sudija svakako zalažemo", rekla je.

Euronews

Takođe, osporila je reprezentativnost samog marša, navodeći da je advokat istupao isključivo u svoje ime, te da se ni relativno mali broj sudija i tužilaca koji su se odazvali ne može smatrati reprezentativnim uzorkom. Kao argument je navela nedavno završene izbore za Visoki savet sudstva, gde kandidati koji podržavaju ovaj vid borbe nisu pobedili.

"Na svim nivoima, osnovni, viši, privredni, prekršajni sudovi na kojima se glasalo, nisu pobedili kandidati koji podržavaju ovaj vid borbe", istakla je Josifović, zaključivši da to nije pravi način na koji sudije i tužioci treba da se bore za svoja uverenja.