Od Trampa i Fica do predsednika Srbije: Stručnjaci ukazuju na "trend" političkih atentata i opasnost od internet pretnji

U svetlu nedavnih hapšenja osumnjičenih za pripremu atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i globalnog talasa političkog nasilja koji se dešava u svetu, pitanje bezbednosti štićenih ličnosti postalo je tema broj jedan. Da li je obezbeđenje samo statusni simbol ili "ultima linea" odbrane, i kako službe u moru internet pretnji prepoznaju stvarne ubice?

Bezbednost predsednika države i visokih funkcionera ponovo je u fokusu javnosti nakon informacija da su određena lica bila pod prismotrom zbog sumnje da prikupljaju podatke o kretanju predsednika Srbije. O ovim izazovima, ali i o tome kako se u digitalnom dobu procenjuje rizik, za Euronews Srbija govorili su Dejan Milutinović, predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, i Nikola Vujinović, stručnjak za bezbednost i istraživač.

Obezbeđenje nije modni detalj

Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavaju službe bezbednosti, kako u svetu tako i kod nas, jeste pogrešna percepcija javnosti, ali neretko i samih štićenih ličnosti, o ulozi pratnje. Dejan Milutinović ističe da se na obezbeđenje često gleda kao na "čisto neki modni detalj" ili puku formalnost koja služi za politički marketing, dok se suštinska upozorenja ignorišu.

Prema njegovim rečima, najveći rizik nastaje onog trenutka kada se signali službi ne slušaju. Kada se ignoriše upozorenje da postoji potencijalna pretnja, da se ne ide na određeni skup ili da se poseta mora obaviti pod posebnim merama, otvara se prostor za katastrofu.

"Primera radi, ako imate neku pretnju ili rizik od nastupanja u javnosti, gde može doći neko ko je izbacio ekstremistički komentar ili je negativno nastrojen prema tom licu, morate znati da su neophodne pojačane mere. To kreće od lokalne policije, preko obaveštajnih i kontraobaveštajnih mera, pa sve do fizičkog obezbeđenja", objašnjava Milutinović.

Euronews Srbija

On naglašava da je fizičko obezbeđenje, odnosno taj "prsten" oko štićene ličnosti, zapravo ultima linea – poslednja linija odbrane.

"Ako dođe do propusta kroz sve te filtere, onda su oni tu poslednji koji reaguju i po čijem nalogu štićeno lice mora da postupa bez ikakvog raspravljanja. Bez ideja da li je to njemu možda politički pogodno ili ne. Jednostavno – ko sluša obezbeđenje, živi duže i sigurnije", jasan je Milutinović.

Efekat monitora: Od tastature do snajpera

Nikola Vujinović se osvrnuo na specifičnosti istraga u moderno doba, komentarišući navode da su osumnjičeni za pripremu napada u Srbiji bili praćeni mesecima. On objašnjava da u eri interneta nije teško otkriti negativne stavove, ali je izuzetno teško proceniti ko je stvarna pretnja.

Vujinović upozorava na fenomen poznat kao "efekat monitora". Ljudi su izgubili osetljivost na izgovorenu reč jer komuniciraju sa ekranima, a ne sa ljudima.

"Vi razgovarate s monitorom, sa vašim pametnim telefonom, ne vidite drugog čoveka i ne gledate ga u oči kad mu kažete da želite da mu ubijete porodicu. Sigurno 90 odsto ljudi koji to napišu ne bi to rekli licem u lice. To s jedne strane povećava šanse da otkrijete pretnju, ali je sa druge strane teže proceniti rizik", kaže Vujinović.

Euronews Srbija

Upravo tu nastupa ključna uloga bezbednosnih službi – da razdvoje "internet ratnike" od ljudi koji imaju kapacitet i nameru da izvrše nasilje. Kako navodi, mnogo je "interesantniji" neko ko ima vojničku ili ratnu prošlost, ili istoriju nasilničkog ponašanja, nego student koji je u afektu napisao tvit. Ipak, resursi za praćenje su skupi i ne mogu se rasipati, zbog čega je procena rizika, kako ističe i Milutinović, kompleksan zadatak koji zahteva fokus.

Lekcije iz Amerike i Slovačke: Politika iznad bezbednosti

Oba sagovornika su se složila da globalna politička polarizacija direktno ugrožava bezbednost lidera. Milutinović podseća na atentat na Donalda Trampa, ističući da se takav propust smatrao nemogućim u Americi. Međutim, on ukazuje na opasnost politizacije unutar samih službi.

"Dešava se da ili nije dovoljno profesionalizovan neki deo bezbednosnog obruča, ili jednostavno ima i tu drugačijih stavova gde pojedinci projektuju svoje nezadovoljstvo na profesionalni rad. Nekada postoje i konspirativni elementi u službama, posebno kada su u pitanju veliki interesi oko toga ko će biti predsednik", upozorava Milutinović.

Nadovezujući se na ovu tezu, Vujinović je povukao paralelu sa pokušajem ubistva Roberta Fica u Slovačkoj i Donalda Trampa u SAD. U oba slučaja, politički interes je nadvladao bezbednosni protokol.

Radovan Stoklasa/TASR via AP

"Fico je prišao neobezbeđenom delu građana, iako je njegovo obezbeđenje bilo na drugoj strani. Tramp, s druge strane, tokom kampanje nije verovao tajnoj službi. Ta politizacija je veoma značajan element. Imate opciju: ili ćete prepustiti profesionalcima da urade posao, ili ćete rizikovati", kaže Vujinović.

Povratak u eru političkih ubistava?

Vujinović je izneo i zabrinjavajuću tezu da svet trenutno živi u svojevrsnoj "modi" političkih ubistava, povlačeći istorijske paralele sa krajem 19. i početkom 20. veka, vremenom Sarajevskog atentata i ubistava kraljeva i careva.

"Živimo u trenutku mode pokušaja političkih ubistava. Fico, Tramp, pokušaj napada na Madura, pretnje iranskom ajatolahu... Sve su to oblici politizacije koji na kraju zavise od odluke samog lidera", smatra Vujinović.

Tanjug/AP/Evan Vucci

On podseća da i Srbija ima tragičnu istoriju političkog nasilja, od ubistva premijera Đinđića do ranijih epoha, te da se u našem regionu bezbednosni alarm mora paliti mnogo brže nego u nekim mirnijim kulturama.

Zaključak stručnjaka je jasan: kada dođe do krize, demokratske procedure prestaju. Milutinović podseća da svi segmenti bezbednosti moraju biti uvezani – od protokola do Kobri. Vujinović to ilustruje primerom napada na prostorije stranke u Novom Sadu, kada su pripadnici vojne policije morali da reaguju.

"Kada dođe do potpunog probijanja, kada dođe do situacije jedan na jedan, nema tu rasprave niti demokratskog odlučivanja da li ste u pravu. Prvo pucaš, pa pitaš o čemu se radi", zaključuje Vujinović, podsećajući da je uloga obezbeđenja da zaštiti život štićenog lica po svaku cenu, bez obzira na političke posledice.

Upravo zato, sagovornici apeluju da se procene profesionalaca moraju poštovati, jer istorija pokazuje da se cena ignorisanja bezbednosnih protokola ne plaća novcem, već ljudskim životima i stabilnošću države.

Kompletno gostovanje sagovornika možete pogledati u videu iznad