Marko Milošević: Moj deda je podneo žrtvu u nepokolebljivoj odbrani naroda i države

Unuk nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, poslanik SPS-a Marko Milošević izjavio je da su Dejtonski mirovni sporazum, Rezolucija UN 1244 i ideološki i formalno-pravni kontinuitet sa KPJ, kroz osnivanje SPS-a, najveće političko nasleđe Slobodana Miloševića, koji je preminuo na današnji dan pre 20 godina.

''Pored formalno-materijalnih dostignuća, pomenuo bih hrabri patriotizam koji je pokazao celom svetu i žrtvu koju je podneo u nepokolebljivoj odbrani svog naroda i države, za koje je prvo dao slobodu, a zatim i život'', rekao je Milošević za današnju ''Politiku''.

Govoreći o političkom nasleđu Slobodana Miloševića, istakao je pravni kontinuitet sa KPJ, kroz osnivanje SPS-a, partije koja, kako je naveo, i danas okuplja partizane, komuniste, socijaliste i slobiste.

Prema njegovoj oceni, jugoslovenska ideologija u Srbiji nije postala prevaziđena i zamenjena nacionalizmom, kakav je slučaj bio u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, o čemu, kako kaže, svedoči ubedljiva podrška građana do 2000. godine.

Istakao je da je uloga Slobodana Miloševića bila dominantna u postizanju Dejtonskom mirovnog sporazuma, kojim je okončana dugogodišnja jugoslovenska kriza.

Profimedia

''Nakon 1995. godine, sam Bil Klinton je okarakterisao Miloševića kao faktor mira na Balkanu. To je samo jedan od mnogih primera zašto titula 'balkanski kasapin' nema smisla i plod je čiste antisrpske i antimiloševićevske propagande'', naveo je Marko Milošević.

U političko nasleđe Slobodana Miloševića ubraja i Rezoluciju UN 1244, kojom se, kako je naveo, garantuje teritorijalna celovitost tašanje SRJ, a današnje Srbije, ističući da je ta rezolucija rezultat odolevanja ultimatumu iz Rambujea i 78 dana borbe protiv zločinačke agresije NATO-a.

''Bez obzira na današnji status pitanja o Kosovu i Metohiji, činjenica je da se, uprkos priznanjima gotovo celog zapadnog sveta i centara moći, ipak još od nas traži konačno priznanje nezavisnosti tzv. Kosova. To je svedočanstvo da 1244 nije samo mrtvo slovo na papiru, već značajan međunarodno-pravni adut Srbije'', naveo je Milošević.

Na pitanje šta misli o tome gde je Slobodan Milošević grešio, šta je trebalo drugačije i šta bi promenio na njegovom mestu, kaže da ne beži od odgovora na ova pitanja i da savremenici i učesnici događaja svedoče o tome da se od početka krize aktivno radilo, prvo na prevenciji, a zatim kada to nije uspelo, na što bržem okončanju rata na prostorima bivše SFRJ i kasnije agresije NATO-a 1999. godine.

Prema njegovim rečima, to da li je bilo prostora za drugačije poteze i odluke, znaju samo oni koji su u tome učestvovali i imali sve relevantne faktore i činjenice na raspolaganju.

''Kada bih se ja, potpuno nezahvalno i apstraktno, našao na njegovom mestu, trudio bih se svim silama da izbegnem rat, što sam siguran da je i on činio. Uopšte, izbegavao bih bilo kakvu upotrebu sile. Znam pouzdano da je 1997. razmišljao o tome da više ne bude predsednik, ali da ga najbliže okruženje u tome nije podržalo i ubedilo drugačije'', naveo je Milošević.

Govoreći o okolnostima pod kojima je Slobodan Milošević preminuo u Hagu, a koje su i danas predmet spekulacija, naveo je da kao pravnik ne može da tvrdi ništa bez dokaza i da bilo koga optužuje za ubistvo, ali da se ne bi iznenadio kada bi mu neko, posle svega što su, kako kaže, NATO i Haški tribunal učinili Srbiji i srpskom narodu, potvrdio da je Milošević ubijen.

Naveo je da dedu pamti po toplini i sreći koja mu se se videla na licu kada je dolazio da ga poseti u zatvor u Hagu.

''Nisam imao ni svest ni utisak da se nalazim na tako mračnom mestu kakvo je zatvor. On je tome doprineo svojim držanjem i raspoloženjem. Uvek je bio dostojanstven. Žao mi je što nismo proveli više vremena zajedno. Iz ove pozicije, odraslog čoveka, pod utiskom sam njegove mogućnosti da se potpuno izuzme od deprimirajućih okolnosti pod kojima se nalazio, pošto sam bio dete kada smo odlazili u Hag. Voleo sam da ga posećujem i išli smo često, zbog čega mi je drago. Često mislim na njega", rekao je Marko Milošević.

Slobodan Milošević umro je 11. marta 2006. u pritvorskoj jedinici Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Ševeningenu, u Hagu.