Evropski put i stranputice: Jesu li integracije Srbije zaista zamrznute i ko je odgovoran za to?

Predstavnici Srbije u Savetu Evrope oštro su ukazali na dvostruke standarde međunarodne zajednice na primerima Grenlanda i Kosova i Metohije. Biljana Pantić Pilja, koja je šef srpske delegacije, tada je ukazala na apsurd u kome se nalazimo rekavši "spominjete principe sadržane u povelji Ujedinjenih Nacija koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet i nemešanje u unutrašnje poslove država, odlično, ali vrlo licemerno. Pričate o međunarodnom pravu, politici moći, ali ja vas pitam šta je sa Srbijom". I šta je sa Srbijom?", poručila je Pilja.

Da li će ti različiti aršini dodatno povećati evroskepticizam u Srbiji? Snosi li Beograd odgovornost za drugačiji tretman pred Savetom Evrope i Evropskom unijom? Jesu li evrointegracije naše zemlje zaista zamrznute, kako sugeriše nacrt novog izveštaja Tonina Picule i ko je kriv za to?

O svemu tome za Euronews Srbija govori potpredsednica Skupštine Srbije Dunja Simonović Bratić i sa poslanica Narodnog pokreta Srbije Anom Jakovljević. 

U igri dvostruki standardi

"Ko je pratio Savet Evrope i prati rad Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zna vrlo dobro da su tu naravno u igri dvostruki standardi. I to se po pitanju teme pokušaja ulaska tzv. države Kosovo u Savet Evrope, videlo sve vreme i kada se usvajao izveštaj koji je ovaj, vodila Dora Bakojani. Ali ono što je bitno, to se još uvek nije desilo i to je sada na Komitetu ministara, i s obzirom kakva je atmosfera tamo i s obzirom na sva ova dešavanja u svetu koja su trenutno, suštinski glavna tema jeste bila napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran. Tako da je sve u suštini bilo u senci, u senci toga.", kaže Simonović Bratić.

Euronews Srbija

Dodaje da to jasno pokazuje da, iako je pitanje Kosova i Metohije i dalje važno, globalni događaji često zasene unutrašnje diskusije u Savetu Evrope. Fokus na druge krize pomera pažnju sa regionalnih tema, što dodatno komplikuje proces odlučivanja.

"Ono što sam ja imala kao najveći utisak i što je meni u stvari najvažnije u toj celoj priči je bilo budući da smo mi imali prvu konstitutivnu sednicu potkomiteta za Zapadni Balkan tamo, na kojoj su prisustvovali svi članovi Političkog komiteta. Iako je to potkomitet koji broji 27 članova, tu su naravno predstavnici Zapadnog Balkana, nažalost ne svi. Predstavnici Albanije i Bosne i Hercegovine nisu članovi potkomiteta. Što naravno ne znači da neće biti tema, ako su pomislili da, ako se sklone sa spiska, da neće biti na stolu, mislim to je naravno ovaj, i suviše naivno verovanje.", kaže ona.

Dodaje da ova sednica potkomiteta pokazuje koliko je važno prisustvo svih zemalja regiona, jer odluke koje se donose utiču na širu političku dinamiku. Nepotpuno prisustvo može uticati na ravnotežu tema i odluka.

"Ono što je zanimljivo, imali smo znači, predstavljanje glavne, da kažem agende Pjera Fasina, koji je predsednik tog potkomiteta. Ja sam tu zamenik, i ono što je dobro, što je on napomenuo da će obići u Briselu komesarku za proširenje. Doduše, sad smo videli ove napade na nju i objavljenu knjigu o tome da je ona bila pripadnica Udbe, koja je radila za interese tadašnje tajne službe, a sa ciljem špijuniranja Nemaca, budući da je tamo bila novinarka. Tako da imaćemo i tu sad verovatno tu neku, otvoriće se i ta priča i oko nje, što je naravno problematično i za Sloveniju kao članicu Evropske unije, budući da su je podržali svi zvaničnici. Znači, tražio je sastanak s njom i ono što je dobro što će pozvati Sorensena da prisustvuje u Strazburu na sledećem zasedanju u aprilu, budući da znamo da Priština planira da počne da primenjuje ovaj zakon o strancima sledeće nedelje.", kaže potpredsednica Skupštine Srbije.

Euronews Srbija

Smatra da ovo ukazuje na složenost političkih i pravnih pitanja koja prate implementaciju zakona na terenu. Saradnja sa relevantnim međunarodnim akterima može pomoći u nadgledanju situacije i zaštiti ljudskih prava.

"Mi se nadamo da im to neće biti dozvoljeno, da će se ta primena ili odložiti, ili da je neće ni biti. Ali ako se i desi, imaćemo taman tih jedno tri nedelje, to jest mesec i po dana, da vidimo implementaciju ili kako to na terenu funkcioniše. Al' kažem velika je nada da se to naravno neće ni dogoditi.", kaže ona.

Dodaje da ono što je na neki način nju zabrinulo na tom potkomitetu jeste predlog od strane šefa hrvatske delegacije Marka Pavića, koji je iz Hrvatske demokratske zajednice, koji je predložio da se sledeći potkomitet organizuje u Zagrebu…

"Ovo otvara pitanje adekvatnog domaćinstva za sednice koje se tiču Zapadnog Balkana. Organizacija u zemlji koja nije direktno deo regiona može poslati pogrešnu političku poruku i ugroziti kredibilitet potkomiteta", kaže ona.

Jakovljević: Svet civilizacijski ide unazad

U nastavku, Ana Jakovljević komentariše kako trenutna globalna situacija utiče na mogućnosti Srbije.

"Pa kada se desio slučaj Kosova i Metohije, tada su stručnjaci i pravnici govorili da je to opasan presedan, koji može otvoriti vrata mnogim daljim sličnim situacijama. To se pokazalo i u slučaju Krima, i u slučaju Ukrajine, i evo sada Grenlanda. I na neki način zapravo, sada se postavlja pitanje, Ujedinjene Nacije koje su formirane upravo iz razloga da se poštuje suverenitet i integritet zemalja, prosto nekako izgleda više nemaju tu moć i taj uticaj. I neminovno, mislim vidimo da se svet menja", kaže Jakovljević.

Euronews Srbija

Dodaje da se neminovno, svet menja i da je to na neki način civilizacijski korak unazad.

Na pitanje da li Srbija može da iskoristi taj problem sa Grenlandom u našu korist, odnosno po pitanju Kosova i Metohije, Jakovljević odgovara: 

"U principu jeste jak argument da su dvostruki standardi. I ranije smo imali isto što se tiče i Krima, i Ukrajine i tako dalje, prosto sve što se pre toga dešavalo zapravo jeste argument da to šta je urađeno tada, prosto kakvi god da su bili razlozi za opravdanje, prosto šteti na duže staze. Znate kad ste pravnik, mi pravnici pored toga što se trudimo da sprečimo rizike, odnosno upravljanje rizicima je deo našeg posla, mi zato pokušavamo da ukažemo na problem. Eto, upravo se to na tom primeru vidi. Upozoravali su, ali tada su neke druge političke volje, sile i tako dalje odlučivale drugačije, i sada živimo posledice te odluke, a u kom smeru idemo prosto je pitanje i nepoznanica mislim za sve nas", kaže Jakovljević.

Simonović Bratić: Nema skrivanja iza diplomatskih govora

Simonović Bratić dodaje da ono što je sada novi kvalitet trenutnih međunarodnih dešavanja jeste to što više ne postoji skrivanje iza diplomatskog govora, kakvo smo imali, na primer, 1999. godine tokom NATO agresije.

"Tada je intervencija bila predstavljena kao humanitarna. Bio je to prvi pokušaj ubistva legitimno izabranog predsednika - bacili su bombu na njegovu rezidenciju. Srećom, tada nije bio prisutan. Ipak, posle 20 godina, znamo šta se desilo. U Hagu su procesuirani oni koji su rukovodili odbranom zemlje i zaštitom njenog suvereniteta", kaže Bratić.

Dodaje da ako pogledamo situaciju sa Iranom, vidimo sličan obrazac – pregovori su u toku, a vrh države se bombarduje i ubija, dok to međunarodna zajednica komentariše kao prihvatljivo.

Smatra da je kvalitet današnje situacije u tome što je sila potpuno ogoljena i nema pardona. Ne postoji izgovor ili diplomatska uljudnost. Svetski lideri, u pokušaju da se dodvore moćnicima poput Trampa, ponašaju se na primitivan način, koji je teško dostojanstveno posmatrati. Sve što nam se ranije pričalo ili predstavljalo kao politika, sada je potpuno jasnije.

"Ono što je važno jeste da javnost i domaće neverne Tome vide da ni NATO bombe nisu bile dovoljne da smene režim kojem se ne dopadaju. Cilj je uvek bio da određene unutrašnje strukture prodaju zemlju i postanu instrument agresora. Slično je i u slučaju Amerike i Irana – bombama se režim ne može zameniti niti opravdati građanima da je sve u njihovoj dobrobiti i zaštiti ljudskih prava", smatra potrpedsednica Narodne skupštine.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.