Hoće li na Balkanu ikada biti trajnog mira: Filozof Lino Veljak u emisiji "Despot Stefan"

U najnovijem izdanju Despota Stefana, voditelji i urednici emisije Despot Kovačević i Stefan Surlić razgovarali su sa filozofom i profesorom Linom Veljakom o pitanjima mira, postkonfliktnog društva i funkcionalnosti država na Balkanu. Tema emisije bila je knjiga Stefana Surlića "Balkan posle rata", koja analizira nasleđe ratova i izazove pomirenja u regionu.

Kovačević je u uvodu istakao važnost sagledavanja mira ne samo kao odsustva rata, već i šireg društvenog koncepta. 

"Kako danas merimo funkcionalnost država u regionu i gde je koren problema u sprovođenju mirovnih sporazuma?" pitao je voditelj, ukazujući na sporazume poput Dejtonskog i Ohridskog.

Profesor Veljak je istakao izostanak ustavnog patriotizma kao ključni problem. Prema njegovim rečima, etničke elite koje su izašle iz ratova kao relativni pobednici često održavaju permanentnu tenziju kako bi očuvale svoj politički uticaj. 

"Ukoliko se postavi pitanje odgovornosti za ratne zločine, ove elite dolaze na udar pravde, ali bez efikasnog pravosuđa međunarodna zajednica preuzima taj teret", objasnio je Veljak.

Surlić je dodao da je tokom istraživanja uočena specifična međuzavisnost između građana i političkih elita. 

"Građanima su postavljena dva vrlo jasna pitanja. Prvo je da li mislite da vaše političke elite, odnosno predstavnici za koje glasate, podstiču međuetničko razumevanje i mir. Više od 70, zavisio je od studije slučaja, ali u svima tri slučaja 70-75% građana kaže ne. A onda isto pitate ih zašto vi glasate za te političke elite, pa kažu oni brane naše nacionalne interese i imaju naše poverenje. Znači istovremeno su svesni da njihove političke elite podstiču sukob, a sa druge strane glasaju i dalje za njih i u čemu je i zbog čega došlo do te vrste hipokrizije", rekao je Surlić.

Euronews

Veljak je primetio i uticaj istorijskih trauma i ratnog nasleđa na ponašanje građana. 

"Čak i kada su ekonomski oštećeni ili marginalizovani, određeni segmenti stanovništva i dalje podržavaju ratne elite, jer su to naslednici njihove političke prošlosti", rekao je Veljak, ističući potrebu za jačanjem građanske svesti i obrazovanja o demokratskim principima.

On je istkao nedavni primer boravka u Beogradu mladog državljanin Izrela, Jevreja po nacionalnosti i po poreklu, engleskog porekla, koji je bio u vojnom zatvoru zbog odbijanja da učestvuje u ubijanjima Palestinaca. 

"Njegovi roditelji su privrženi sledbenici Netanjahua i prekinuli su sve kontakte s njima. Njihov poslednji razgovor izgledao je ovako: Kada je sin, taj mladić koji je nedavno bio u Beogradu, pitao oca, dobro, ali jednog dana će ti Netanjahu umreti i šta ćeš onda? Znaš šta je on rekao? Ako na listi bude makar i konj, samo ako je Likud, glasaću za njega.

To je dakle 30-ak odsto stanovništva u svim konkretnim zemljama našeg regiona. Ako se nacionalni vođe menjaju usled biologije ili nekih drugih razloga, oni će i dalje glasati za one koji su nastavljači one izvorne linije ratne elite. I tu pomoći zapravo za tih 30 odsto nema. Problem je negde drugde. Problem je u onih 70 odsto koji ponekad rezignirani, zavedeni lažnim obećanjima, ucenjeni u nekim manje demokratskim zemljama ili zemljama na rubu autoritarnosti, da ne kažem diktature, prisilno glasaju za te iste", rekao je Veljak.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.