Đurđev: Koja je uloga bivšeg ambasadora SAD u Budimpešti u pobedi Petera Mađara
Komentari
22/04/2026
-12:12
Pobeda Petera Mađara na izborima u Mađarskoj nije bila tek politička smena vlasti. Ona predstavlja mnogo dublji rez i udar u samu strukturu sistema koji je Viktor Orban gradio više od šesnaest godina. Taj sistem nije bio samo politički, već i medijski, psihološki i društveni okvir u kojem se oblikovala percepcija stvarnosti čitave nacije, kaže Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.
Đurđev ističe da suština procesa nije u tehničkoj promeni medijskog sistema, već u psihološkom efektu koji sledi.
"Mađar je odmah nakon pobede započeo proces razgradnje onoga što se u javnosti sve češće naziva "propagandnom mašinom" Fidesa. Upravo taj mehanizam omogućio je Orbanu da ne samo pobedi na četiri uzastopna izbora, već i da politički prostor dovede u stanje gotovo potpune dominacije", rekao je i dodao:
"Međutim, suština ovog procesa ne nalazi se u tehničkoj promeni medijskog sistema, već u psihološkom efektu koji neminovno sledi. Peter Mađar je i sam najavio da će njegova pobeda imati efekat trenutka u kojem se ruši konstruisana stvarnost, a pojedinac se suočava sa istinom koju ranije nije mogao da vidi. Taj trenutak opisao je kao stanje 'kognitivne disonance', u kojem birači neće odmah promeniti svoja uverenja, jer je njihov pogled na svet godinama bio sistematski oblikovan. I tu dolazimo do ključne tačke, propaganda nije funkcionisala samo kao instrument vlasti, već je postala sastavni deo svakodnevice".
Tanjug/AP/Petr David Josek
Đurđev prenosi i to da je bivši ambasador SAD u Mađarskoj Dejvid Presman govorio o ovom modelu.
"Prema rečima Dejvida Presmana, koji je funkciju ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Mađarskoj obavljao 2022-2025. godine, javnost nije bila samo izložena propagandi, već se na nju i navikla, pa čak i indirektno učestvovala u njenom finansiranju kroz poreski sistem", kaže i dodaje:
"Taj model predstavlja jedan od najsloženijih oblika savremene političke komunikacije građani finansiraju sistem koji oblikuje njihovu percepciju stvarnosti".
Povezane vesti
Presman je istakao da je "Orban koristio sofisticiranu propagandnu kampanju finansiranu od strane poreskih obveznika, zasnovanu na strahu. Pažnja javnosti sistematski je usmeravana ka pitanjima koja u suštini nisu postojala, kako bi se izbeglo suočavanje sa stvarnim problemima".
Đurđev primećuje da su propagandni programi bili svakodnevno integrisani u medijski tok.
"Takva strategija godinama je davala rezultate. Jedan od razloga njene efikasnosti bio je taj što ju je bilo gotovo nemoguće izbeći. Propagandni sadržaji nisu bili ograničeni samo na političke emisije ili informativne programe oni su bili duboko integrisani u svakodnevni medijski tok. Čak su i tokom sportskih prenosa, poput fudbalskih utakmica na državnim kanalima, emitovani politički bilteni, što jasno govori o stepenu prodora u javni prostor", kaže i dodaje:
"Ipak, uprkos svemu tome, pojavio se paralelni politički tok. Mađar je svoju kampanju gradio potpuno suprotno tom modelu. Dok je Orban kontrolisao radio-talase, televiziju i bilborde, Mađar je krenuo odozdo iz lokalne zajednice. Umesto centralizovane medijske dominacije, oslonio se na direktan kontakt sa građanima. Tokom dve godine obišao je više od 700 gradova i sela, što predstavlja jedan od najintenzivnijih političkih terenskih angažmana u savremenoj evropskoj politici".
Tanjug/AP/Petr David Josek
Đurđev dodaje da je i Presman primetio da se radilo o sredinama koje su bile "potpuno isključene" iz političkog života.
"Ta strategija donela je rezultat upravo tamo gde se to najmanje očekivalo u ruralnim delovima Mađarske. Prema Presmanu, reč je o sredinama koje su bile 'potpuno isključene' iz političkog pluralizma i praktično zatvorene unutar uticaja Fidesa. Ovde se otkriva suštinska dinamika nije srušen samo jedan medijski sistem, već je razbijen monopol nad stvarnošću", kaže i nastavlja:
"Da bi se razumela puna težina ovih procesa, neophodno je sagledati i ulogu aktera koji stoje iza političkih i diplomatskih tokova. Dejvid Presman nije samo bivši ambasador. Njegova karijera obuhvata više decenija rada u samom jezgru američke spoljne politike. Još tokom administracije Bila Klintona bio je deo tima Medlin Olbrajt, dok je 2004. godine radio u bezbednosnom timu generala Veslija Klarka. Kasnije je sarađivao sa Džonom Kerijem, a u vreme Baraka Obame obavljao je funkcije u Ministarstvu unutrašnje bezbednosti i Savetu za nacionalnu bezbednost, kao i dužnost ambasadora Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama za posebne političke zadatke. Nakon izlaska iz državne službe 2016. godine, prelazi u privatni sektor, gde postaje direktor fondacije za pravdu porodice Kluni i partner u advokatskoj firmi bliskoj političkim strukturama u Vašingtonu. Sa takvim iskustvom i mrežom kontakata, njegovo prisustvo u Mađarskoj nije bilo samo diplomatsko pitanje, već deo šireg geopolitičkog okvira".
Povezane vesti
Đurđev analizira i to da li je, i u kojoj meri, podrška Mađaru dolazila iz inostranstva.
"Upravo u tom kontekstu otvara se pitanje da li je i u kojoj meri podrška Peteru Mađaru dolazila kroz međunarodne kanale? Iako direktni dokazi ostaju u domenu političkih interpretacija, sama struktura odnosa ukazuje na mogućnost da je promena vlasti u Mađarskoj deo šireg procesa redefinisanja odnosa u Evropi. Društva koja godinama funkcionišu unutar jedinstvenog medijskog narativa ne prolaze kroz promene bez posledica", kaže on i nastavlja:
"'Kognitivna disonanca' koju je Mađar najavio može dovesti do dubokih političkih i društvenih podela. Jedan deo stanovništva nastaviće da brani staru sliku sveta, dok će drugi pokušati da izgradi novu. U tom sudaru ne ruši se samo politički sistem, ruši se poverenje. A bez poverenja, svaka vlast, bez obzira na snagu, ostaje privremena. Mađarska se danas ne nalazi samo na prelazu između dve vlasti, već na granici između dve stvarnosti. Jedna je građena godinama, sistematski i kontrolisano. Druga tek nastaje, u haosu razbijenih narativa i suprotstavljenih tumačenja. Pitanje više nije da li će doći do promene, već ko će kontrolisati njen ishod".
Tanjug/AP/Petr David Josek
Povezane vesti
Đurđev kaže i da umnogome od situacije u Mađarskoj, i od odnosa Budimpešte i Beograd zavisi i regionalna stabilnost.
"Svaka promena u Mađarskoj neminovno ima odjek u Srbiji. Ne radi se samo o susednoj državi, već o važnom političkom, ekonomskom i energetskom partneru. Od odnosa Beograda i Budimpešte u velikoj meri zavise regionalna stabilnost, infrastrukturni projekti i pozicioniranje Srbije u širem evropskom kontekstu. Ukoliko nova vlast u Mađarskoj krene u pravcu redefinisanja spoljne politike, posebno u odnosu na Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, Srbija će se suočiti sa novim izazovom kako očuvati strateške odnose, a istovremeno sačuvati sopstvenu političku samostalnost", kaže Đurđev i dodaje:
"Promene će se najpre osetiti u nekoliko ključnih oblasti. Mađarska je jedan od najvažnijih tranzitnih pravaca za energente ka Srbiji, pa svaka promena njene energetske politike može direktno uticati na snabdevanje i cene. Tokom prethodnih godina odnosi između Beograda i Budimpešte bili su izuzetno bliski, ali novo rukovodstvo može taj odnos promeniti ili ga usloviti drugačijim političkim zahtevima. Istovremeno, promene u političkom kursu mogu uticati i na nacionalne zajednice, što zahteva pažljiv i uravnotežen pristup sa obe strane. U ovakvim okolnostima Srbija ne sme reagovati impulsivno niti vezivati svoju strategiju za pojedinačne političke aktere".
Tanjugb/AP/Petr David Josek
On zatim navodi i to kako bi trebalo postupiti u ovom slučaju, da ne bi došlo do pogoršanja odnosa.
"Potreban je hladan i promišljen pristup zasnovan na dugoročnim interesima. Srbija mora graditi odnose sa državom Mađarskom, a ne sa trenutnim vlastima. Promene u Budimpešti ne smeju značiti prekid saradnje, već njeno prilagođavanje novim okolnostima. Svako oslanjanje na jedan pravac ili jednog partnera nosi rizik, zbog čega je neophodno ubrzati diversifikaciju izvora i ruta snabdevanja. Iskustvo Mađarske jasno pokazuje koliko medijska struktura može oblikovati društvo", kaže on i dodaje:
"Srbija mora graditi sistem koji neće biti ni instrument propagande ni prostor potpunog haosa, već okvir u kojem se čuva stabilnost i poverenje građana. Umesto pasivnog praćenja događaja, Srbija treba da bude aktivan faktor koji gradi odnose sa svim relevantnim akterima kako u Budimpešti, tako i u drugim centrima moći. Promena u Mađarskoj nije izolovan događaj. Ona je deo šireg procesa preoblikovanja političke mape Evrope. Za Srbiju, to nije ni pretnja ni prilika sama po sebi već test političke zrelosti. Država koja razume sopstveni interes ne reaguje na promene ona ih predviđa i koristi. Upravo u tome meriće se snaga Srbije u godinama koje dolaze", zaključio je Đurđev.
Komentari (0)