Linta: Napad na JNA 1992. u Dobrovoljačkoj u Sarajevu kukavički i podmukao zločin

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas da je kukavički i podmukao zločin nad najmanje 28 vojnika i civila u službi bivše JNA 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu jedna od mnogih potvrda da muslimansko rukovodstvo nije želelo mir putem političkog dogovora i sporazuma sa Srbima.

Kako je istakao, strateški cilj Alije Izetbegovića i njegovih saradnika je bio realizacija "Islamske deklaracije" i stvaranje unitarne i muslimanske BiH, saopštio je Savez Srba iz regiona.

"Muslimanske paravojne formacije i pripadnici Teritorijalne odbrane su 3. maja 1992. godine napali kolonu vojnika i civila u službi JNA u Dobrovoljačkoj ulici koji su se, u skladu sa dogovorom, mirno povlačili iz Sarajeva. Međutim, muslimanska strana je pogazila obećanje da će vojnicima garantovati siguran prolaz. Tom prilikom je ubijeno najmanje devet pripadnika JNA", podseća Linta.

On ukazuje da je u pitanju bio mučki napad na nevine vojnike koji je organizovan od strane muslimanskog političkog i vojnog vrha uprkos garancijama Alije Izetbegovića i tadašnjeg komandanta UNPROFOR-a u BiH kanadskog generala Mekenzija.

Muslimanske paravojne formacije su dan ranije, 2. maja, napale Dom JNA i druge vojne objekte u Sarajevu i na taj način prekršile sporazum o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH koji je postignut 26. aprila u Skoplju, navodi se u saopštenju i dodaje da je tog dana ubijeno ili poginulo najmanje 19 pripadnika JNA prilikom odbrane vojnih objekata.

"Za pomenute zločine niko nije odgovarao. Ejup Ganić i još devet osoba obuhvaćeno je optužnicom u predmetu 'Dobrovoljačka', ali isključivo za dešavanja 3. maja 1992. godine, ne i dan pre. Nije realno očekivati da Sud BiH donese osuđujuđu presudu uzimajući u obzir prethodni period", ističe Linta.

Prema njegovim rečima, bošnjački političari napad na JNA u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine lažno predstavljaju kao odbranu grada, a cilj je da se brutalnim lažima falsifikuje istorija i JNA okvalifikuje kao agresorska vojska koja je tobože 2. maja 1992. godine napala Sarajevo.

"Srbija treba da se bori za istinu o događajima u Sarajevu, karakteru rata i stradanju srpskog naroda u BiH i da osnuje državnu instituciju Memorijalni centar srpskih žrtava na području bivše Jugoslavije. To je važno zbog činjenice jer Sud BiH odbija da procesuira naredbodavce i izvršioce zločina nad Srbima a srpske žrtve se ponižavaju, ignorišu, umanjuju i negiraju", zaključuje Linta.