Brnabić u Kopenhagenu: Bezbednost i proširenje EU u fokusu konferencije predsednika parlamenata
Komentari
04/05/2026
-10:26
Konferencija predsednika parlamenata Evropske unije i zemalja kandidata, kojoj je jedan od ciljeva da ustanovi kako Evropa može da unapredi svoju bezbednost nastavljajući proces proširenja kroz blisku parlamentarnu saradnju, počela je u Kopenhagenu, a na njoj učestvuje i predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić.
Predsednica parlamenta je u okviru posete Danskoj bila gošća na prijemu koji je sinoć priredio kralj Danske Frederik Deseti, a jutros je na marginama konferencije imala bilateralni sastanak sa predsednikom Senata Belgije Vinsentom Blondelom.
Tokom posete Kopenhagenu, Brnabić će imati i niz drugih bilateralnih sastanaka sa predsednicima parlamenata evropskih zemalja.
Diskusije tokom dva dana konferencije će se fokusirati na to kako nacionalni parlamenti i Evropski parlament mogu podržati zemlje kandidate i doprineti jačanju demokratskog legitimiteta EU u većoj i složenijoj Uniji.
Vodeća pitanja na koja će učesnici pokušati da daju odgovore su kako EU može osigurati da proširenje ojača sposobnost Unije da deluje, uz očuvanje demokratskog legitimiteta zasnovanog na nacionalnim parlamentima i Evropskom parlamentu, da li bi procedure donošenja odluka u EU trebalo prilagoditi kroz veću upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom sa ciljem da se očuva efikasnost u većoj Uniji i kako parlamentarna dimenzija može doprineti tom balansu.
Razgovaraće se i o tome kako EU može održati strogu uslovljenost, a istovremeno ponuditi elemente postepene integracije koji donose vidljiv napredak zemljama kandidatima, kao i o tome kako EU može zaštititi svoje temeljne vrednosti u budućoj Uniji sa više od 30 država članica i kakvu ulogu u tom procesu treba da imaju nacionalni parlamenti i Evropski parlament.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Jedna od tema konferencije biće i to kako parlamenti mogu da se pripreme za hibridne pretnje koje mogu poremetiti njihov rad i kako da na njih odgovore, kao i mere koje mogu ojačati institucionalnu otpornost i obezbediti kontinuirano funkcionisanje parlamentarne demokratije pod pritiskom, naveli su organizatori.
Povezane vesti
Pitanja na koja će učesnici pokušati da pronađu odgovore su kako parlamenti mogu ojačati svoju sposobnost da u ranoj fazi prepoznaju i odgovore na hibridne pretnje, kako parlamenti mogu da usklade potrebu za unapređenom fizičkom i digitalnom bezbednošću sa demokratskim principima otvorenosti, transparentnosti i javne dostupnosti.
Takođe, neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore su kakvu ulogu međustranačka saradnja i podeljena politička odgovornost mogu imati u smanjenju ranjivosti parlamenata na dezinformacije, polarizaciju i druge oblike hibridnog mešanja, zatim kako parlamenti mogu podržati i zaštititi pojedinačne članove i osoblje koji mogu biti meta uznemiravanja, pritisaka ili operacija uticaja, a istovremeno obezbediti da demokratska debata ostane slobodna, otvorena i snažna.
Na jednoj od sesija razgovaraće se i o ključnim izazovima sa kojima se demokratija u Evropi suočava i istražiće se kako i nacionalni parlamenti i Evropski parlament mogu ojačati demokratsku otpornost u uslovima dezinformacija, tehnoloških promena i opadanja poverenja u institucije.
Komentari (0)