Đurić: Primanjem celog Zapadnog Balkana u Šengen bilo bi otključano novih 50 milijardi evra
Komentari
11/05/2026
-12:10
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da bi sa momentom primanja celog regiona Zapadnog Balkana u šengenski prostor bilo otključano 50 milijardi evra nove ekonomske vrednosti.
On je to rekao u Briselu nakon neformalnog sastanka šefova diplomatije EU i Zapadnog Balkana, odgovarajući na pitanje Tanjuga da li je na sastanku bilo govora o predlogu predsednika Vučića da se ceo region Zapadnog Balkana zajedno primi u EU.
"Mislim da bi prihvatanje predloga predsednika Vučića da ceo Zapadni Balkan bude primljen odmah, bez odlaganja, u Evropsku uniju, bio najbolji mogući korak i za Evropu i za Balkan, da bi smirio tenzije, otključao pun potencijal... zamislite koliko bi niže tenzije u našem regionu bile, ukoliko bi svi Srbi, svi Albanci, svi Bošnjaci mogli potpuno nesmetano, bez granica, da se kreću, uvažavajući suverenitet, državnost, zakone, ali bez birokratskih prepreka", rekao je Đurić.
Dodao je da bi se u tom slučaju granice šengenskog prostora smanjile za 20 odsto, a da bi bilo potrebno dodatno pojačano nadzirati samo 19 međunarodnih ulaznih tačaka - aerodroma i luka.
"Nešto što bi smanjilo troškove Evropske unije za održavanje svih tih graničnih službi i svega ostalog, a pritom ne bi ni za jotu povećalo priliv migranata, jer u Evropu ni fizički praktično nije moguće ući preko Balkana, a da pre toga ne prođete pored ili preko drugih evropskih zemalja. Treba staviti prst na čelo, treba staviti papučicu na gas priključivanja našeg regiona Evropi, i mislim da je ono što je predsednik Vučić uradio, i individualno i u saradnji sa nekim drugim liderima iz regiona, ozbiljan impuls i pružena ruka koju se nadam da će je države članice što pre prihvatiti", rekao je Đurić.
Na pitanje da prokometariše izjavu komesarke za proširenje Marte Kos, koja je uoči sastanka rekla da nije doneta formalna odluka da se Srbiji zamrznu pristupni fondovi iz Plana rasta za Zapadni Balka, Đurić je odgovorio da mu deluje da u javnoj komunikaciji oko teme upotrebe evropskih fondova postoji "političke igrarije", sa ciljem da se stavi određeni politički pritisak i izvrši određeni politički uticaj na srpske unutrašnje odnose.
"Ne postoji nijedna jedina odluka Evropske unije kojom bi Srbiji bila uskraćena ekonomska ili razvojna podrška EU. I isto tako je činjenica da Srbija naporno i vredno radi na tome da sprovede reforme i sve druge organizacione i tehničke i političke korake koji su potrebni za to da budemo u potpunosti podržani. Kada se to i ne desi, to veoma često jeste rezultat političkih procena", rekao je Đurić.
Povezane vesti
Naveo je da Srbija svojim delovanjem nije zaslužila da bude tretirana "kao crna ovca" i ocenio da je zemlja koja prednjači u usvajanju različitih zakonskih i organizacionih i drugih koraka na planu evropskih integracija.
"Imamo naše specifičnosti unutrašnje, imamo našu unutrašnju političku situaciju kao i svaka zemlja, ali tvrditi da Srbija ne dobija pomoć iz razvojnih fondova Evropske unije zato što je neka odluka doneta te vrste, jednostavno je politička manipulacija i ne odgovara istini", rekao je Đurić.
Na pitanje kuvajtskih medija da prokomentariše najave da bi sukob u Ukrajini mogao uskoro da bude završen i da li bi Srbija mogla da posreduje u tim razgovorima, Đurić je odgovorio da je Srbija uvek spremna da pruži dobre usluge i da bude domaćin svih vrsta razgovora.
"Nedvosmisleno smo za mir. Nedvosmisleno smo za okončanje trenutnog krvoprolića... Srbija ima veoma jedinstvenu spoljnu politiku, u smislu da je uravnoteženo proevropska, jer je to jedan od naših centralnih prioriteta, ali je istovremeno i, na neki način, višesmerna i zasnovana na Povelji Ujedinjenih nacija", zaključio je Đurić.
Komentari (0)