Đurić: Oni koji krše ljudska prava na KiM mogu da očekuju reakciju organa države Srbije
Komentari
20/05/2026
-11:04
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je, povodom hapšenja petoro Srba u Gračanici, direktora srpskih zdravstvenih i prosvetnih ustanova, da država Srbija pažljivo prati situaciju i da oni koji krše ljudska prava na KiM mogu da očekuju reakciju tužilaštava, sudova i policijskih organa Srbije.
Đurić je rekao da vlast Aljbina Kurtija pritvaranjem Srba zaposlenih u srpskim institucijama vrši pritisak pred nove vanredne izbore za skupštinu privremenih institucija u Prištini zakazane za 7. jun.
''Ljudi koji u okviru takozvanih kosovskih institucija učestvuju u masovnim ili značajnim kršenjima ljudskih prava nevećinskog stanovništva ili bilo čijih ljudskih prava na KiM, treba da znaju da država Srbija drži oči otvorene, da pažljivo pratimo situaciju i da mogu da očekuju reakciju naših tužilaštava, sudova i policijskih organa, o čemu je govorio juče i ministar (Ivica) Dačić'', rekao je Đurić za TV Prva.
Istakao je da, bez obzira na napade Prištine na institucije obrazovanja i zdravstva na KiM, nema dilemu ni sumnju da će Srbi na KiM opstati i da će Srbija u različitim formama nastaviti da funkcioniše na KiM.
''Između ostalog i zbog toga što je to naša čvrsta rešenost, ne samo kao države, nego i kao društva. Ako u ovom polarizovanom momentu postoji stvar oko koje se gotovo svi u Srbiji slažemo, to je da treba da pomažemo našim ljudima na KiM'', naveo je Đurić.
Ukazao je da država iz godine u godinu povećava ulaganja na KiM i istakao da je to razlog zbog kojeg, uprkos Kurtijevoj represiji, srpski narod opstaje i ostaje na KiM.
Osvrćući se na nedavno učešće na ministarskom sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope, Đurić je rekao da je za Srbiju bilo veoma značajno da u uslovima, kada se prema Srbima sprovodi politika diskriminacije i isključivanja iz društvenog i institucionalnog života na KiM, bude poslata poruka da Priština neće biti primljena u Savet Evrope.
Povezane vesti
''Upravo ta poruka je i poslata. Takozvano Kosovo nije postalo član Saveta Evrope, iako su u SE dve trećine zemalja koje su priznale nezavisnost takozvanog Kosova, a na samom sastanku nekoliko zemalja su na to članstvo pozivale'', rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, u tom konkretnom slučaju pomoglo je i to što je, kako je istakao, Srbija izgradila u prethodnim godinama znatno viši nivo razumevanja sa pojedinim velikim evropskim državama.
''Ako se predsednik (Aleksandar) Vučić u toku jedne godine više desetina puta čuje sa predsednikom Francuske, a onda vidite da je Francuska pokazala nešto više razumevanja za poziciju Srbije po pitanju Kosova i Metohije, to nije slučajnost. Takvih primera, na sreću, ima više'', kazao je Đurić.
Odgovarajući na pitanje da prokomentariše navode pojedinih medija o novoj diplomatskoj ofanzivi za otpriznavanje nezavisnosti Kosova, Đurić je podsetio da je u prethodnih desetak godina 28 zemalja povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, a da je četiri ili pet država priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Prištine.
Ocenio je da međunarodne okolnosti idu u prilog argumentima Srbije i istakao da je nepovredivost granica jedini garant globalne stabilnosti u uslovima u kojima se svet sve više kreće ka multipolarnom.
Đurić je naveo da Srbija ima sve veći broj saveznika kada je reč o toj temi i dodao da je veoma značajna izjava češkog ministra spoljnih poslova Petra Macenke, sa kojim se nedavno sastao u Pragu, da je odluka o priznanju Kosova, koju su donele neke ranije vlasti u toj zemlji, bila pogrešna, kao i da je pitanje KiM srpsko, a ne međunarodno pitanje.
Podsetio je i da je predsednik češkog parlamenta Okamura nekoliko dana kasnije, tokom posete Srbiji, ponovio slične poruke.
Povezane vesti
"Mi smo veoma dobro prepoznali i razumeli ove poruke. Dolazi nova generacija političara i lidera, čak i u najtvrđim priznavačima, koji nemaju onaj inicijalni entuzijazam kada je reč o ideji secesije KiM od Srbije. Ali ne treba da imamo ni iluzije, na terenu imamo situaciju koja je takva kakva jeste. Ne želimo da metodama koje nisu adekvatne vršimo pritisak, ali hoćemo da štitimo ono što je naše", naglasio je Đurić.
Dodao je da su srpska crkva, srpske svetinje i manastiri vekovima opstajali na KiM, čak i u otomansko vreme, a da se sada srpskom sveštenstvu ograničava kretanje i pristup tom području, podsetivši da je patrijarhu SPC nekoliko puta bio zabranjen ulazak na KiM.
''To je nešto što ne samo da je neprihvatljivo, već nešto o čemu međunarodna zajednica mora da bude detaljno informisana. I u tom segmentu mi brinemo o srpskim svetinjama i kroz borbu za istinu. To je ono što radi naša diplomatska mreža svakoga dana'', rekao je ministar Đurić.
Komentari (0)