Delegacija Kijeva u Beogradu, ali bez Zelenskog: "Dijalog sa Ukrajinom neophodan Srbiji"

Ukrajinska delegacija boravi u dvodnevnoj poseti u Beogradu koju predvodi potpredsednik Vlade Taras Kačka. Uoči sastanka, telefonski razgovor obavili su predsednici Aleksandar Vučić i Volodimir Zelenski. Govorili su o evropskom putu dve zemlje, ekonomskoj saradnji i zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini. Posle najave da će ukrajinska delegacija doći u Srbiju, spekulisalo se da bi sa njom mogao da dođe i predsednik te zemlje, Volodimir Zelenski. 

"Očigledno da Zelenski neće doći. Međutim, ova poseta delegacije je pozitivan politički događaj u jednom ambijentu vrlo zaoštrenih, konfuznih, potencijalno opasnih, rekao bih, svetskih prilika. I dijalog sa Ukrajinom je Srbiji neophodan, kako zbog činjenice da je to ozbiljna velika evropska država s kojom uvek imate šta pametno da razgovarate", rekao je diplomata Milovan Božinović .

Dodaje da je ova poseta svrsishodno proširivanje dijaloga Srbije sa Evropom, ali da poseta predsednika uvek ima jedan snažan simbolički karakter. 

Diplomata objašnjava da bi poseta predsednika bila važan i simboličan događaj, ali da takve posete obično dolaze tek kada su svi veći problemi u odnosima već rešeni na nižem političkom nivou.

"Za takvu posetu koja je jedan proces, je, ja bih rekao, rano. Tako da ima smisla sačekati da se još dosta toga dogodi, pa da onda i da to dođe", ističe Božinović.

Samardžija: Sa Ukrajinom ne bi trebalo imati loše odnose

Poseta ukrajinske delegacije Srbiji pokreće pitanje njenog značaja u savremenim geopolitičkim i ekonomskim okolnostima, kao i mogućnosti dalje saradnje dve zemlje, smatra novinar Slobodan Samardžija.

"Ukrajina je i dalje jedna od najvećih evropskih država i sa takvom zemljom ne bi smelo da se imaju loši odnosi, posebno imajući u vidu njene potencijale i značaj za Evropu.“, ističe  novinar.

Euronews

Samardžija naglašava da je Ukrajina država čiji su resursi i kapaciteti veoma važni za evropski prostor.

"Ukrajina, da nije rata, sigurno bi bila jedna od predvodnica današnje Evrope, ne samo politički nego pre svega ekonomski, zbog svojih potencijala", smatra novinar.

Na ovaj način on ukazuje na veliki razvojni potencijal Ukrajine, koji je trenutno ograničen ratnim okolnostima.

Iz ovih stavova može se zaključiti da je saradnja Srbije i Ukrajine logična i korisna, naročito imajući u vidu da su obe zemlje na putu ka Evropskoj uniji, ali sa različitom dinamikom integracija.

"Evropska unija se žuri da primi Ukrajinu iz strateških razloga, dok se prema Srbiji postavlja mnogo sporije i uz brojne uslove. Mi imamo o čemu da razgovaramo jedni sa drugima i mislim da je dobro da se to radi", kaže Samardžija i dodaje:

"U razgovorima će se verovatno otvoriti i pitanje odnosa prema Rusiji i odnosa Istoka i Zapada, ali te podele su sve manje relevantne. Poseta je dobra i za Ukrajinu i za Srbiju, jer otvara prostor za konkretne razgovore i saradnju.“, smatra novinar.

Dodaje da bi poseta Zelenskog bila rizična i zbog bezbednosnih razloga i potencijalnih incidenata, jer u Srbiji ima dosta Ukrajinaca koji su pobegli od rata, kao i da svaka njegova poseta mora da bude pažljivo isplanirana. 

Potencijalna poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji otvara pitanje njenog političkog i diplomatskog značaja, kao i šireg konteksta rata u Ukrajini i odnosa velikih sila.

Tanjug/Amir Hamzagić

"Mi ga vidimo stalno u vojnoj uniformi i u kontaktu sa delegacijama, što pokazuje da u toj državi nešto još uvek nije sistemski stabilno i tek se čeka da se ona stabilizuje“, ističe Božinović.

Ovom izjavom sagovornik ukazuje na specifične okolnosti u kojima Ukrajina funkcioniše tokom rata i naglašava nestabilnost državnog sistema.

Iz ovakvog stava dalje se razvija mišljenje da se o ukrajinskoj situaciji ne može govoriti odvojeno od šireg konflikta sa Rusijom i uloge zapadnih zemalja u tom procesu.

"Ako je nekom taj rat suvišan i uništavajući, onda je to upravo Ukrajini, jer traje već godinama i ima teške posledice.“, kaže Božinović i dodaje.

Euronews

"Jedini sigurni svetionik u ovom procesu jeste što brži mir u Ukrajini, a Srbija može i treba tome da doprinese", kaže diplomata.

Dalje se ističe da međunarodni odnosi zahtevaju balansiranje, jer svaka politička pozicija može izazvati različite reakcije velikih sila.

"Ovakve posete doprinose diversifikaciji sagovornika i čine jednu državu ozbiljnijim političkim akterom na međunarodnoj sceni.“, dodaje on.

Božinović: Problematično što se Nemačka postavlja kao glavni zaštitnik Ukrajine

U nastavku razgovora otvara se i pitanje politike Nemačke prema Ukrajini, kao i šireg odnosa Evropske unije prema ratu.

"Problematično je to što se Nemačka postavlja kao glavni zaštitnik Ukrajine, iako i sama ima unutrašnje teškoće. Što je jedan Merc u stanju da kaže: 'Nama je prvi prioritet Ukrajina u ovom momentu. ' Nemačkoj, koja je i sama u teškoćama“, smatra diplomata. 

Dodaje da podrška Nemačke Ukrajini ima smisla samo ako kroz Ukrajinu Nemačka ima neke posebne ambicije prema Rusiji, a prema rečima diplomate, to tek otvara jednu bolnu tačku Evrope, koja kroz ovakav odnos prema Rusiji samu sebe izoluje i konfrontira na svoju štetu. 

Euronews

Dodaje da Srbiji nije u interesu da se eksponira na način koji će zemlju konfrontirati sa Evropskom unijom.

"EU nam je potrebna, ali ne možemo i da ne primetimo da tu ima i nekih stvari koje su politički problematične, ja bih rekao Evropska unija samu sebe dovodi u neprilike na taj način i mislim čak i dugoročno slabi", ističe diplomata. 

Evropa ne pristupa Ukrajini na otvoren i pošten način

Samardžija smatra da Evropa ne pristupa Ukrajini na otvoren i pošten način, već pre svega iz antiruskog stanovišta, jer joj je Ukrajina potrebna kao sredstvo u odnosu prema Rusiji.

Novinar ukazuje da evropska politika prema Ukrajini, nije neutralna niti isključivo humanitarna, već ima jasan geopolitički motiv. Iz takvog stava dalje se razvija ideja da se sukob ne posmatra samo kao rat u Ukrajini, već kao širi sukob interesa velikih sila na evropskom prostoru.

"Ovo vraća Evropu na podelu kontinenta, iako je pokazano da ta podela nema realnu osnovu u ekonomskom, naučnom i društvenom smislu.“, smatra Samardžija.

Tanjug/AP/Petros Karadjias

Dodaje da Evropom upravljaju pre svega velike sile poput Britanije, Francuske i Nemačke, dok se ostale zemlje uglavnom ne uključuju aktivno u donošenje ključnih odluka.

"Rusija i Velika Britanija nikada nisu bile istinski prijateljske države, već su i u prošlosti bile samo saveznici iz nužde. Ukrajina je potrebna i jednima i drugima, tako da je pravo pitanje ko će ovladati njom, a ne ko joj pomoć", smatra novinar.

Na kraju, Samardžija zaključuje da se u pozadini rata i evropske politike prema Ukrajini nalaze interesi velikih sila, a ne isključivo briga za samu Ukrajinu.

Kompletan prilog pogledajte u videu iznad teksta.