Srbija i Hrvatska - igre bez granica: Da li će Zagreb blokirati put Beograda ka EU zbog razgraničenja na Dunavu?
Komentari
04/06/2026
-17:02
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da zbog graničnih sporova između Srbije i Hrvatske, među kojima je granica na Dunavu najkompleksnije pitanje, Hrvatska može da blokira evropski put Srbije. On je to izjavio povodom izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića o granici, čime je još jednom pokrenuto pitanje da li Zagreb zaista želi da ovlada sa više od 11.000 hektara teritorije Srbije na levoj obali ove reke, nasuprot predlogu Srbije koji podrazumeva razgraničenje duž sredine korita reke Dunav.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, ali i nekadašnji član komisije za razgraničenje Srbije i Bosne i Hercegovine, rekao je za Euronews Srbija da ovo nije ništa novo i da je ovo pitanje važno urediti zbog odnosa i interesa ljudi koji žive sa obe strane granice.
"Prva komisije je formirana 2001. godine. Bio sam šest godina u Ministarstvu spoljnih poslova i znam koliko smo pridavali važnosti i tada, naš deo mešovite komisije je apsolutno bio spreman i održavali smo redovne kontinuirane sastanke, upućivali zahteve kolegama iz Hrvatske da se sastanemo i da počnemo da razgovaramo. Međutim, nailazili smo po pravilu na zid ćutanja", rekao je on.
Objašnjavajući šta je zapravo problem oko granice, Odalović kaže da ona trenutno ide sredinom reke i da tu nastaje prva tačka spora.
"U međunarodnom pravu, u međunarodnim odnosima, kada se uspostavljaju granice na rekama, kriterijumi koji se primenjuje, je sredina reke, najdublji deo reke praktično, i to je granica. I to funkcioniše, da ne kažem svugde, ali skoro svugde. I tu nema nigde spora, sem zbog toga što Hrvatska taj princip, to pravilo međunarodno ne prihvata. I tu nastaje problem tih 11.000 hektara koji potencijalno sa jedne ili druge strane mogu biti sporni, i Šarengradska ada i Vukovarska ada, i sad da nabrajam te neke tačke koje su vrlo interesantne", rekao je on.
Kako je dodao, ovo je nešto što je izmešteno od životnih pitanja i prebačeno na teren visoke politike i uslovljavanja i mogućnosti.
"Mogućnošću Hrvatske da ona sada ovo priča, da će ona usloviti ulazak Srbije u Evropsku uniju time što ćemo mi morati da prihvatimo njihov predlog koji oni budu imali vezano za utvrđivanje granice. Jedan je put taj kojim s mehanizam mešovite komisije bavi, i to je najkvalitetnije rešenje. Drugi je arbitraža i treći je međunarodni sud. I sada, sve ovo drugo je nešto što je na dugom štapu, jer da bi se pristupilo tome, ovo prethodno pitanje mora da se sa strane saglase da ne mogu ovako da ga rešavaju, nego ćemo da izmestimo to", naveo je Odalović.
Povezane vesti
Kako je objasnio Odalović, Dunav je samo jedno od otvorenih pitanja u odnosima Srbije i Hrvatske i to još komplikovanija, kao što je to pitanje nestalih lica.
Euronews
Govoreći o sporu oko granice, novinar iz Zagreba Jurica Kerbler podseća na period kada je Hrvatska pregovarala da uđe u Evropsku uniju.
"Tada kad su već bili pregovori pri finalu, Slovenija je postavila uslov da se reši granica na moru, u Piranskom zalivu, i da, ako se to ne prihvati sa hrvatske strane, da će doći do blokade pregovora. I došlo je. Slovenija je na godinu dana zaustavila pristup Hrvatske u Evropsku uniju upravo zbog tog problema. Nepisano pravilo Evropske unije je da se bilateralna pitanja ne unose u pregovore. Dakle, da se granica rešava, granični sporovi da se rešavaju na drugi način, a da to ne bude uslov jedne zemlje drugoj za pristupanje Evropskoj uniji. I tada su Hrvati rekli da to što su prošli na Slovencima neće nikad primeniti kod drugih pristupanja zemalja Balkana i Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Ali evo, kao što vidimo, nije se dogodilo. Sada Zagreb postavlja granično pitanje kao jedan od uslova Srbiji za pristup Evropskoj uniji", rekao je Kerbler.
Kako je dodao, Hrvatska u ovom času ima mogućnost blokade budući da je u Evropskoj uniji. Međutim, dodaje da je stvar još mnogo komplikovanija jer Evropska unija danas lošije funkcioniše nego u vremenu kada je Hrvatska ulazila u Evropsku uniju.
"Treba da znate da spor sa Slovenijom za granicu na moru nije rešen ni dogovorom, niti diplomatskim putem, niti pritiskom Evropske unije, nego je Amerika insistirala kod Slovenaca da se postigne dogovor i onda je došlo do susreta tadašnjih premijera Boruta Pahora i Jadranke Kosor. I posle je usledila arbitraža. Na toj arbitraži Slovenci nisu uspeli da dobiju šta su dobili i dan-danas je to otvoreno jedno pitanje, iako Hrvatska smatra da je ono gotovo, da više nije sporno", dodao je on.
Euronews
Kada je reč o granici na Dunavu, kaže da je to pitanje koje se provlači od raspada Jugoslavije i da Hrvatska ne pokazuje dobru volju da se to reši.
"Zašto? Teško je reći, ali sigurno je da su politički razlozi u prvom planu. Ali ja mislim da ako dođe zaista do pristupanja, ozbiljnijeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji, što u ovom času nije slučaj, da će granični spor biti na neki način možda neću reći rešen, jer to neće biti godinama još, nego da će se izostaviti iz pregovora i da to neće biti glavni razlog da Hrvatska blokira pregovore. Mislim da bi daleko više razlog bio ako se ne reši pitanje nestalih, jer Hrvatska smatra da vojni arhivi kriju tajnu o 1.869 nestalih i da Srbija u tom smislu dovoljno ne sarađuje i da je to prepreka za ulazak u Evropsku uniju", rekao je Kerbler.
Povezane vesti
Problem Crna Gora - Hrvatska
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović nedavno je rekao da smatra da Rt Oštro na poluostrvu Prevlaci u pregovorima sa Hrvatskom oko razgraničenja treba da pripadne Crnoj Gori jer se na taj način čuva ulaz u Bokokotorski zaliv. Po Privremenom protokolu o Prevlaci iz 2002. godine, taj rt sa istoimenom austrougarskom tvrđavom iz 19. veka je u sastavu Republike Hrvatske, dok je more pod privremenim režimom koji dele Crna Gora i Hrvatska.
Govoreći o ovom slučaju, ali i sličnim na Balkanu, Miodrag Lekić, diplomata i bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore kaže da zaista ovo jesu igre bez granica.
Euronews
"Kao što znamo, Jugoslavija se nije raspala sporazumom nekim, nego vrlo burno i znamo to teško nasleđe. I onda, kako to biva u tim razvodima braka, burnim, nakon toga dolazi do raspodele materijalnih dobara, spornih pitanja. I oni su došli, izgleda, na red i sad su to sporovi koji se odvijaju. Vidim Srbija - Hrvatska, Hrvatska - Crna Gora, Crna Gora - ovamo zona prema Kosovu i tako dalje. Tako da je sada to i tema i taj nastavak ove naše priče, dosta nesrećne i tužne u bivšoj Jugoslaviji", rekao je Lekić.
Povezane vesti
Kako dodaje, i nisu svi u istim položajima, imajući u vidu, da je Hrvatska članica Evropske unije.
"Ima mehanizme za određene uticaje i to se vidi naročito prema Crnoj Gori koja je odmakla u tim pregovorima i gde je već bilo s hrvatske strane primenjen taj sistem neusaglašavanja sa nekim poglavljima. Drugim rečima veta. I to je sad jedna situacija u Crnoj Gori gde se s velikim entuzijazmom doživljava to približavanje Evropi i s druge strane moguća kočnica. Oko konkretnog problema prevlake, to je sad duga istorija. Kada smo dobili tu rezoluciju Saveta bezbednosti, to je, dakle, bilo toliko pitanje značajno da je Savet bezbednosti internacionalizovao problem, doneo rezoluciju kojom je to postala faktički ničija zemlja. Ne piše tako, ali tako je odlučeno. Tamo su došli vojnici Ujedinjenih nacija, oni su bili na tom poluostrvu i tu je otvoren prostor za diplomatsko delovanje. E sad, vidite, u dugom periodu DPS nije gotovo ništa radio bez inicijative, bez strategije, da li inercija nerada ili neki aranžman paket sa hrvatskom stranom. Ne znam, uglavnom to je sad stiglo kao dnevni red i mislim da i sadašnje vlasti u Crnoj Gori imaju teškoća kako da se u tome postave. I to je sada ta mogućnost sporazuma. Ne verujem da će lako doći do njega ili međunarodna instanca arbitraža. Kako će se dalje odvijati, ne bih mogao da predvidim. U svakom slučaju, ja sam bio dosta kritičar u javnosti te inercije u Crnoj Gori da se ne poklanja pažnja tom pitanju. Jedna i druga strana imaju argumente i sad tu su detalji", rekao je on.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)