Na današnji dan usvojena Rezolucija 1244, obustavljena NATO agresija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Savet bezbednosti OUN usvojio je na današnji dan 1999. Rezoluciju 1244, a tog dana je obustavljena i agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju. Poslednji projektili pali su u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30 istog dana, kao i na kasarnu u Uroševcu u 19.35 sati.
Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. predviđala je povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što se nikada nije ostvarilo.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti OUN, donetoj 10. juna 1999. Kosovo je sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, čiji je isključivi pravni naslednik Srbija.
Agresija NATO počela je 24. marta 1999. bez odobrenja Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija, a okončana potisivanjem Kumanovskog sporazuma.
Ondašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana 10. juna 1999. godine izdao je naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Do potisivanja vojno tehničkog sporazuma u Kumanovu došlo je nakon mučnih petodnevnih pregovora, kasno noću 9. juna na vojnom aerodromu kod Kumanova.
Potpisnik Kumanovskog sporazuma sa jedne strane je bio Majkl Džekson (1944 - 2024) britanski general, potonji komandant KFOR-a, međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, kao predstavnik agresora, NATO.
Povezane vesti
Sa druge, potpisnici su bili Svetozar Marjanović (1944 - 2022) general Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović (1953 - 2025) general Policije Srbije, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno tehničkim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije.
Ulazak KFOR-a na KiM
U južnu srpsku pokrajinu, na Kosovo i Metohiju, ušle su potom trupe KFOR, većinom iz zemalja članica NATO.
Preduslov predstavnika Savezne Republike Jugoslavije bio je da međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji mora biti isključivo pod okriljem Organizacije Ujedinjenih Nacija, kako je predviđala prethodno donesena odluka Narodne skupštine Srbije, kao i odgovarajuća izjava Vlade SRJ.
Zbog iskustva, odnosno očiglednih terorističkih manira ekstremističke albanske takozvane OVK, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije tokom pregovora posebno su insistirali da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije Srbije treba uskladiti, vremenski, sa predstojećim dolaskom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, kako bi bio, koliko je moguće, izbegnut takozvani bezbednosni vakum.
To je bio izraz nade da će se tim putem obezbediti elementarna sigurnost za sve građane Kosova i Metohije, što se pokazalo kao zabluda.
Vojno tehnički sporazum postignut u Kumanovu, temeljio se na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen tokom pregovora u Beogradu, između Slobodana Miloševića (1941 - 2006) predsednika Savezne Republike Jugoslavije, i predstavnika takozvane međunarodne zajednice Martija Ahtisarija (1937 - 2023) tada predsednika Finske, i Viktora Černomirdina (1938 - 2010) ruskog diplomate, prethodno predsednika vlade te zemlje, inače ličnog izaslanika predsednika Rusije Borisa Jeljcina.
Tanjug/HINA/Zvonimir Kuhtić
Povezane vesti
Predlog mirovnog plana SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga pod mandatom Ujedinjenih nacija, na Kosovo i Metohiju, u Beograd je tada doneo Marti Ahtisari, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na SRJ.
Suočen sa brutalnim pretnjama još razornije agresije NATO, Slobodan Milošević je 3. juna te 1999. prihvatio mirovni predlog, dokument od 10 tačaka.
Skupština Srbije usvojila je istog dana, 3. juna, tokom vanrednog zasedanja, mirovni plan, koji je potom odobrila i Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno tehnički sporazum potpisan kod Kumanova 9. juna 1999. sadržao je:
- Prekid neprijateljstava između NATO i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.
- Povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.
- Određeno je uspostavljenje takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore, pri čemu je predviđena vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara i kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara.
- KFOR se obavezao na razoružanje terorističke takozvane OVK.
- Međunarodne snage su "ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane".
Povlačenje vojno policijskih snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999.
Vojsku SRJ i Policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem OUN, KFOR, tada 37. 200 vojnika, iz 36 zemalja.
Po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina, ruski mirovni kontigent, njih ukupno pedesetak, povučen je sa KiM tokom juna/jula 2003. godine.
Obaveza KFOR na KiM određena je kao obezbeđenje mira, stabilnosti, bezbednosti za sve građane, kao i siguran povratak izbeglih.
Nasuprot obećanjima, po povlačenju snaga Srbije i SRJ sa Kosova i Metohije, Srbi na KiM, njihova imovina, duhovno i kulturno nasleđe, bili su meta čestih napada, zločina, pogroma.
Na Kosovu i Metohiji je odlukom Saveta ministara EU iz februara 2008. prisutna i civilna misija EU, EULEKS, počev od decembra te godine, koja je trebalo da sprovede nužne mere usmerene na obezbeđenje vladavine prava.
Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.
U Prištini je takozvana Skupština Kosova, februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost Kosova, što su brzo prihvatile ključne zemlje Zapada, učesnice u agresiji na Srbiju/SRJ 1999. godine, i prethodno pomagači terorističke takozvane OVK.
Komentari (0)