Izbori 25. oktobra i odjeci sahrane generala Ratka Mladića: Todorov i Čomić o tenzijama, kolonama i dijalogu

Komentari

Izbori 25. oktobra i odjeci sahrane generala Ratka Mladića: Todorov i Čomić o tenzijama, kolonama i dijalogu - Copyright Euronews

Autor: Euronews Srbija

09/09/2026

10:24

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije najavio je da će danas u podne saopštiti odluku o raspuštanju Skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 25. oktobar. Paralelno traju odjeci sahrane generala Ratka Mladića, reagovanja iz regiona i Brisela i pitanje da li to dodatno usporava evropski put.

O tome su za Euronews Srbija govorili politički analitičar Đorđe Todorov i nekadašnja ministarka Gordana Čomić.

Todorov kaže da su reakcije na sahranu očekivane, da Hag nije ostvario cilj pomirenja i da Srbija nije smela da opstruiše ispraćaj zbog tvitova iz inostranstva. Izbore vidi izvesnijim nego pre godinu dana, uz razjedinjenu opoziciju kojoj koalicije često ne donose sinergiju.

Čomić ocenjuje da izbori neće smiriti tenzije dok nema dijaloga ni unutar alternative ni sa vlašću, da je ključno ko ovlašćuje podnosioca studentske liste i da Skupština gubi smisao ako se ne koriste njeni instituti.

Sahrana, dvostruki standardi i evropski put

Todorov kaže da je sve oko Haškog tribunala i srpskog vojnog vrha uvek izazivalo veliko interesovanje i da najoštrije reakcije dolaze iz regiona.

"To je očekivano. Uz sve ono što smo imali tokom boravka Ratka Mladića u Šveningenu i pre toga sve što je bilo uvertira, setimo se i Borisa Tadića, koji ima nemale zasluge za isporučivanje srpskog vojnog vrha u Hag, sve oko toga je izazivalo veliko interesovanje, kako domaće, regionalne, tako i šire svetske javnosti", kaže Todorov.

On dodaje da svaka ličnost zaslužuje ispraćaj u večnu kuću, kao i porodica da sahrani svog člana. Kao očekivane vidi i reakcije Ursule fon der Lajen i Antonija Košte. Hag, ocenjuje, nije ispunio cilj zbog kojeg je osnovan.

"Ne možemo da ne spomenemo Hag kao takav, koji je imao za cilj ono što često čujemo kao neko regionalno pomirenje i saradnju. Vidimo da ne samo da oni nisu ispunili to kao cilj, osudivši uglavnom, ili u najvećem broju, i na najveći broj godina izdržavanja kazne isključivo Srbe. Samim tim nisu doveli do pomirenja. A onda ni tumačenjem tih presuda, onih u regionu, koji su sad dobili krila da kažu: 'Pa eto, jedino je srpska strana kriva'", kaže Todorov.

Sahranu vidi kao suverenu odluku u skladu sa običajima, a ne kao razlog za opstrukciju.

"Ako svakog dana oni vrište na Srbiju, što je po svojim srpskim, pravoslavnim, hrišćanskim na kraju običajima, sahranila čoveka kome je tu, na tom istom groblju, sahranjena i ćerka i porodica je tako izrazila tu želju i nameru. Kakva bi mi to država bila, kakav bi mi to narod bili kada bismo bili protiv toga, kada bismo to opstruirali ili sprečavali zbog toga da neko ne bi u Briselu ili Berlinu napisao neki tvit, ili da u Sarajevu ne bismo imali ovakve komentare. A te komentare ćemo imati kako god da se Srbija postavi", rekao je Todorov.

Izbori, kolone, studentska lista i dijalog

Čomić izbore vidi kao sliku podele, a ne kao lek.

"Vidim ih kao izbore koji neće doneti nikakve promene i kao ilustraciju stanja u Srbiji koji zahteva promene nužne, a to je uspostavljanje dijaloga među grupom ljudi koja ne podnosi vlast, to je potpuno prirodno da ne podnosiš vlast, i grupe koja obožava vlast. Ta dva korpusa stanovništva nemaju nikakav kontakt. Ovi jedni saopštavaju zašto obožavaju, ovi drugi saopštavaju zašto ne podnose. Bez dijaloga, prvo među akterima koji ne podnose vlast, to je posebno obeležje ovih izbora, nema dijaloga među ljudima koji dele emociju", rekla je Čomić.

Na pitanje da li će izbori smiriti tenzije odgovara odrično.

"Znam da neće, zato što je nemoguće. Drugo, ne možete očekivati da upotrebljavajući ista sredstva dobijete drugačiji rezultat. Vi ako upotrebljavate stav kao sredstvo - prezirem dijalog, prezirem političke stranke, da su samo pogodni sagovornici važni, onda vi birate isti ishod stalno. Dijalog nije biranje sagovornika. Mahom je dijalog proces u kome ne podnosite sagovornika, očima ne možete da ga vidite, ali birate temu. Dakle, nije kasno da se uspostavi dijalog o porukama onima koji ne žele više da gledaju ove na vlasti, kao što nije kasno da se uspostavi tematski dijalog", kaže Čomić.

Za studentsku listu kaže da je "vetiranje" pogrešan izraz i da javnost mora da zna ko ovlašćuje podnosioca.

"Ja mislim da prvo treba da naučimo šta je veto. Veto je kad jedan ima poziciju da zabrani svima. A ovo je glasanje. Glasaju jedni, glasaju drugi, ko dobije većinu, dobije većinu. Šta će oni i kako će da formiraju listu, to je s moje tačke gledišta potpuno nebitno. Jedini podatak koji mene zanima je kako se zove biće koje će biti ovlašćeni podnosilac te studentske liste", kaže ona i dodaje:

"Jer to biće, mogu da pitam, ko te je ovlastio? Pa kad mi kaže ko ga je ovlastio, a ja onda tog koga je ovlastio pitam za sve politike, pitam za sve što me zanima, o porukama koje ta nova grupacija koja je rekla samu za sebe da nosi svežinu, pravdu, jednakost, sve dobro što fali društvu, osim što je rešila da smeni opozicione stranke i osim što prezire i dijalog i uopšte konstituisanje društva oko političkih stranaka. Ali taj ko ovlasti nekoga da podnese listu, on je dužan javnosti odgovore", rekla je Čomić.