Kako je akcija "Silentium" razbila šemu evropske sajber mafije: Telefonom ukrali 760.000 €, imali "radnike" u Smederevu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Da bi se stotine građana unutar Evropske unije našle na meti dobro organizovane mreže digitalnih prevaranata, bili su dovoljni samo jedan telefonski poziv, lažno predstavljanje u ime bezbednosnih struktura ili finansijskih institucija i napredna tehnološka baza skrivena u unutrašnjosti Srbije. Opsežna prekogranična istraga pod kodnim imenom "Silentium" pokazala je da je logističko jezgro ove kriminalne hobotnice funkcionisalo u Smederevu. Odatle su obezbeđivani tehnički uslovi za operacije koje nemački istražitelji označavaju kao najveći ilegalni sistem te vrste na celom nemačkom govornom području.
U zajedničkoj koordinisanoj akciji srpskog MUP-a i pravosudnih organa Nemačke, potpuno je onemogućen rad platforme koja je prevarama i dovođenjem ljudi u zabludu otuđila masovna finansijska sredstva. Ova operacija svedoči o novom trendu u kom se visokotehnološki kriminal izmešta iz velikih svetskih centara u unutrašnjost Balkana.
Podunavska logistika za stotine hiljada poziva
Policijski udar na tlu Srbije rezultirao je pretresom nekoliko stambenih objekata i hapšenjem dvojice muškaraca starosti 26 i 27 godina u Smederevu. Tokom ove akcije, od privedenih lica zaplenjena je sofisticirana računarska i serverska oprema za koju se osnovano sumnja da je predstavljala materijalnu osnovu za funkcionisanje platforme. Ovi operativci su iz Podunavlja pružali tehničku potporu prevarantima, pri čemu sami nikada nisu komunicirali direktno sa oštećenima, navodi Berlin.de.
Prema zvaničnim podacima Državnog tužilaštva u Bambergu i Kriminalističke policije iz Ansbaha, preko ilegalne VoIP platforme koja je u sajber podzemlju radila pod imenom "CallSprooft", a koju su održavali uhapšeni mladići iz Smedereva, otkrivene su frapantne razmere ovog sistema:
- Preko pomenute infrastrukture realizovano je najmanje 600.000 lažnih poziva.
- Tehnička mreža se direktno povezuje sa više od 18.000 zabeleženih slučajeva prevara unutar Nemačke, Švajcarske i Austrije.
- Do sada je pravno procesuirano 70 prijava kroz koje je potvrđen gubitak od približno 764.000 evra.
Duboki mehanizam prevare: Kako je funkcionisao VoIP sistem?
Pixabay
Uhapšeni Smederevci su zapravo upravljali namenskim prelazima za VoIP (Voice over IP) telefoniju, što je kriminalcima iz celog sveta omogućavalo da zakupe njihove linije na platformi "CallSprooft" za vršenje krivičnih dela.
Ključ "uspeha" ove šeme ležao je u takozvanoj "spoofing" tehnologiji. Kada bi operater iz nekog skrivenog kol-centra pozvao žrtvu u Minhenu ili Cirihu, sistem iz Smedereva bi manipulisao identifikacijom pozivaoca.
Na ekranu telefona oštećenih ispisivali bi se zvanični brojevi lokalnih banaka, poreskih uprava ili policijskih stanica.
Anatomija prevare: Scenario - primer sa terena
Da bi se razumelo kako je ova grupa uspevala da prevari čak i visokoobrazovane ljude u Nemačkoj ili Švajcarskoj, ključno je uvideti da se prevara nije zasnivala na komplikovanom hakovanju računara, već na takozvanom socijalnom inženjeringu -manipulaciji ljudskim strahom i poverenjem.
Kriminalni proces se odvijao kroz tri strogo podeljene uloge, pri čemu je svaka karika imala precizan zadatak:
- Tehničari (Smederevo): Obezbeđuju lažni signal i održavaju platformu "CallSprooft".
- Operateri“ (Skriveni kol-centri): Pozivaju žrtve i čitaju scenario.
- Mule (Evropa): Podižu ili peru ukradeni novac.
Primer iz istrage: Kako je tekao razgovor sa žrtvom?
Meta napada je najčešće starija ili situirana osoba sa nemačkog govornog područja (Nemačka, Austrija, Švajcarska). Prevaranti su koristili dve glavne skripte: "Lažni bankar" i "Lažni policajac".
"Vaš bankovni račun je ugrožen"
Korak 1 - Prvi kontakt: Žrtvi, na primer, penzioneru iz Minhena, zazvoni telefon. "Zahvaljujući" serverima u Smederevu, na ekranu njegovog telefona piše tačan broj matične banke.
Korak 2 - Predstavljanje: Osoba sa druge strane govori savršen nemački jezik, bez akcenta, i predstavlja se kao šef odeljenja za sajber bezbednost te banke.
Korak 3 - Stvaranje panike: Prevarant saopštava žrtvi: "Uočili smo sumnjivu transakciju sa Vašeg računa ka inostranstvu u iznosu od 5.000 evra. Da bismo je blokirali, moramo odmah da reagujemo i prebacimo Vaš novac na privremeni, sigurni podračun druge banke".
Korak 4 - Krađa kodova: Dok žrtva u panici sarađuje, lažni bankar joj traži jednokratni kod (TAN) koji joj stiže na mobilni telefon kako bi navodno "potvrdila blokadu". Žrtva mu tim kodom daje autorizaciju da joj prebaci sav novac sa računa.
"Akcija lažne policije"
Prevarant se predstavlja kao inspektor Savezne kriminalističke policije (BKA) i saopštava žrtvi da je uhapšena banda pljačkaša kod kojih je nađen papir sa njenim imenom i adresom.
Žrtva se ubeđuje da su zaposleni u njenoj lokalnoj banci zapravo u dosluhu sa kriminalcima i da će joj ukrasti sav novac.
Prevarant nalaže žrtvi da podigne sav novac u kešu ili ga hitno prebaci na račun "specijalnog policijskog agenta" kako bi bio na bezbednom dok se istraga ne završi.
Uloga Telegrama u podeli plena i međunarodne racije
Tanjug/AP/Matthias Schrader
Kada operater uspešno navede žrtvu da autorizuje prenos novca, u priču ulaze kanali na Telegramu koje su nemački istražitelji ugasili. Na tim zatvorenim grupama odmah se šalje poruka.
"Ulovljen je račun u Nemačkoj, prebaci sredstva na mulu u Letoniji".
Novac se u roku od nekoliko minuta povlači sa računa posrednika, kupuju se kriptovalute i prevaranti postaju neuhvatljivi, dok žrtva tek sutradan, kada pozove pravu banku, shvata da je prevarena.
Paralelno sa hapšenjima u Srbiji, nemačka policija je na svojoj teritoriji sprovela seriju koordinisanih racija u kojima su trajno onesposobljeni rezervni serveri i veb-domeni. Preko ugašenih Telegram mreža vršila se regrutacija novih operatera, prodaja ukradenih baza podataka evropskih penzionera, kao i ugovaranje procenta za tehničke provajdere. Slične prekogranične akcije protiv organizovanih sajber struktura, nedavno je sprovodila i Letonska policija pod okriljem Europola.
Srbija na čelu evropske inicijative
Operacija "Silentium" realizovana je u okviru evropskog ciklusa EMPACT (Evropska multidisciplinarna platforma protiv pretnji od kriminala). Ono što je posebno značajno za međunarodni kredibilitet domaćih organa jeste zvanični podatak da je ovom specifičnom međunarodnom aktivnošću protiv lažnih kol-centara rukovodila upravo Republika Srbija.
Pravosudni epilog za dvojicu mladića iz Smedereva ipak se neće dogoditi pred domaćim sudovima. S obzirom na to da su sve oštećene žrtve i finansijske institucije sa nemačkog govornog područja, saopšteno je da se u najkraćem roku očekuje zvaničan zahtev Nemačke za njihovu ekstradiciju i procesuiranje pred tamošnjim tribunalima za visokotehnološki kriminal.
Tanjug/Rade Prelić
Ove podatke zvanično je potvrdio i potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, istakavši važnost prekogranične koordinacije.
"U Smederevu su 7. oktobra pripadnici naše policije, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom i nemačkim istražnim organima, izvršili pretrese i lišili slobode dvojicu muškaraca starosti 26 i 27 godina. Tom prilikom oduzeta je elektronska oprema za koju se sumnja da je korišćena za izvršenje krivičnih dela. Prema podacima nemačkih istražnih organa, preko ove infrastrukture upućeno je najmanje 600.000 poziva, a osumnjičeni se dovode u vezu sa pomaganjem u više od 18.000 slučajeva prevara. U 70 slučajeva do sada je potvrđena šteta od približno 764.000 evra, dok se prihod ostvaren pružanjem ovih usluga procenjuje na više od 1,6 miliona evra", precizirao je Dačić.
Zvanična upozorenja i zaštita građana
Povodom uspešnog razbijanja ove mreže, unutrašnji bezbednosni organi Srbije izdali su hitno upozorenje domaćoj i evropskoj javnosti.
"Apelujemo na građane da budu maksimalno oprezni kada putem telefonskih poziva dobijaju zahteve za hitne prenose novca, verifikacije računa ili davanje bezbednosnih kodova. Identifikacija broja na ekranu danas više nije nikakav dokaz verodostojnosti pozivaoca. Banke i policija nikada ne traže osetljive šifre putem telefona. U slučaju bilo kakve sumnje, odmah prekinite vezu i samostalno pozovite zvanični kontakt centar vaše banke, a prevaru prijavite na internet platformi Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)