Letnje i zimsko računanje vremena - Šta je bolje za Srbiju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Večeras u tri sata posle ponoći, vraćanjem kazaljke za sat vremena unazad, prelazimo na zimsko računanje vremena. Iako to znači da ćemo spavati jedan sat duže, sve se češće postavlja pitanje da li bi ovu praksu trebalo ukinuti, kao i da li ova praksa danas zaista doprinosi uštedi energije i postoji li bolje rešenje.
Osnovna udeja sezonskog pomeranja vremena bila je da se svetli deo dana bolje iskoristi i tako smanji potrošnja energije.
Energetska kriza sedamdesetih godina dodatno je podstakla ovu praksu, a tadašnja Jugoslavija uvela je sezonsko računanje vremena 1983. godine.
Međutim, način života se od tada značajno promenio. Radno vreme danas je raznovrsnije, društveni život traje duže, a potrošnja energije ne zavisi samo od prirodnog svetla već i od načina na koji koristimo prostor, grejanje, klimatizaciju i rasvetu.
"Potrošnja energije danas je kudikamo veća i više se ne tiče doba dana, nego navika, prostora i slično", objasnio je za Euronews Srbija astronom Branko Simonović.
Prema njegovim rečima, zbog različitih radnih vremena ne postoji jedno rešenje koje bi svima podjednako odgovaralo.
Zašto Evropska unija još nije ukinula pomeranje sata?
Evropski parlament je 2019. godine podržao predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali države članice nisu postigle konačan dogovor o tome koje bi vreme trajno zadržale.
Simonović je ukazao na to da bi ukidanje pomeranja sata otvorilo novo pitanje - da li bi države trebalo da ostanu na letnjem ili zimskom računanju vremena.
Ukoliko bi svaka država samostalno odlučivala, moglo bi da dođe do dodatnih razlika u vremenskim zonama unutar Evrope, što bi otvorilo pitanja usklađivanja saobraćaja, poslovanja i svakodnevnih aktivnosti.
Pixabay
Simonović je ocenio da Srbija ima prostora da o ovom pitanju razmišlja i nezavisno od odluka Evropske unije.
Letnje ili zimsko računanje vremena - šta je bolje za Srbiju?
Prema objašnjenju Simonovića, izbor nije jednostavan.
Trajno letnje računanje vremena omogućilo bi više dnevnog svetla u večernjim satima tokom većeg dela godine, što bi odgovaralo ljudima koji žele da slobodno vreme provode napolju nakon posla.
S druge strane, takav izbor značio bi da Srbija trajno pređe na vreme koje odgovara susednoj istočnoj časovnoj zoni, umesto da ostane u srednjoevropskoj zoni kojoj pripada.
Trajno zimsko računanje vremena omogućilo bi raniji izlazak sunca u odnosu na letnje računanje, ali bi tokom leta veći deo dnevnog svetla bio u jutarnjim satima, kada ga mnogi ljudi ne koriste.
Zbog toga, kako je objasnio Simonović, nijedna od ove dve mogućnosti ne bi bila idealna za sve građane.
Treće rešenje - pomeranje radnog vremena umesto kazaljki
Kao alternativu, Simonović je predstavio mogućnost da se satovi više ne pomeraju, već da se radno vreme prilagođava godišnjem dobu.
To bi, na primer, moglo da podrazumeva drugačiji raspored rada tokom leta i zime u javnim službama i upravi, dok bi ostali mogli da organizuju svoje obaveze u skladu sa potrebama i prirodom posla.
Na taj način bi se, prema njegovom objašnjenju, sačuvale prednosti boljeg korišćenja dnevnog svetla bez promene zvaničnog vremena.
"Ne postoji najbolje rešenje koje bi svakome odgovaralo", poručio je Simonović, ističući da je potrebno pronaći model koji bi izazvao najmanje problema i omogućio ljudima da svoje obaveze lakše usklade sa prirodnim ritmom dana.
Kompletan razgovor o ovoj temi možete da pogledate u videu priloženom u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)