Bez struje i grejanja, milioni Ukrajinaca bi morali da napuste domove: Može li Srbija da očekuje novi talas izbeglica?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) 16. oktobra je upozorila da bi milioni Ukrajinaca mogli biti primorani da napuste domove tokom zime. Oko 3,6 miliona ljudi već je interno raseljeno, a 3,8 miliona se vratilo u svoja mesta. Oleksandr Daniljuk, bivši savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane smatra da bi Evropa ove zime mogla da očekuje novi talas migracija iz Ukrajine. Evropske zemlje poput Poljske, Nemačke i Češke trenutno primaju oko šest miliona ukrajinskih izbeglica, a prema rečima, Radoša Đurovića, direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji, od aprila se beleži intenzivan priliv izbeglica iz Ukrajine u Srbiju, a sve više njih odlučuje da ostane u našoj zemlji. Đurović je istakao da je prema statistici ulazaka i izlazaka, do septembra u Srbiju stiglo oko 70.000 ljudi iz Ukrajine.
On objašnjava da su izbeglice iz Ukrajine uglavnom smeštene privatno i da ne koriste prihvatne centre. Dolaze najviše iz ratom pogođenih područja, uključujući okolinu Harkova i Odese, ali i iz centralne Ukrajine.
Postavlja se pitanje da li bi novi talas izbeglica iz Ukrajine, kao i dolazak ukrajinskih državljana, ali i Rusa iz Crne Gore, ponovo povećao pritisak na tržište zakupa nekretnina u Srbiji. Ervin Pašanović, posrednik u prometu nekretninama za Euronews Srbija ocenjuje da tržište već beleži rast zakupnina od 10 do 20 odsto, a najveći pritisak očekuje se u Beogradu i Novom Sadu.
"Tržište nekretnina je, naravno, odreagovalo pod pritiskom, tako da su cene zakupa u septembru i oktobru inače više zbog toga što postoji pritisak studenata koji dolaze da studiraju. Ako tome dodamo i novi talas izbeglica, možemo da pretpostavimo da će kratkoročno tržište zakupa u Srbiji da skoči nekih dvadesetak odsto. Već se oseća rast od otprilike 10 do 20 odsto“, kaže Pašanović.
Gde u Srbiji ima najviše Ukrajinaca?
Prema dostupnim izveštajima, Ukrajinci koji dolaze u Srbiju mogu se naći u gotovo svim delovima zemlje, ali se kao važnija mesta izdvajaju Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica, dok u Vojvodini postoje i starije ukrajinske zajednice u Kuli, Vrbasu i Sremskoj Mitrovici.
Sagovornik dodaje da su najvećem pritisku izloženi veliki urbani centri, pre svega Beograd i Novi Sad, zatim ostatak Vojvodine, dok manji broj novopridošlih bira Niš i druge gradove. Dodatni faktor predstavlja dolazak ljudi koji su prethodno boravili u Crnoj Gori, a sada traže novo mesto za život zbog promena u viznoj politici te zemlje.
Beograd na vodi među najtraženijim lokacijama
Za razliku od prvog talasa dolazaka, kada je deo ruskih i ukrajinskih državljana odlučio da kupi nekretnine, novi talas je, prema Pašanovićevim rečima, mnogo vidljiviji na tržištu zakupa. Ipak, interesovanje za kupovinu nije potpuno izostalo, a određene lokacije u Beogradu i dalje su posebno privlačne ovoj grupi stanara.
"Ona prva generacija je kupila jedan deo nekretnina. Jedan mali procenat njih rešio je da ostane ovde duže i da kupi nekretninu, dok je novi talas slabije zainteresovan za kupovinu, više uzimaju stanove u zakup“, navodi Pašanović.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
U Kijevu u stanovima dva, tri stepena iznad nule
Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Litvinenko nedavno je izjavio da je energetska infrastruktura posebno oštećena u velikim gradovima, kao što su Kijev, Odesa, Nikolajev, Dnjepar, Zaporožje i Harkov, kao i da ljudi u Kijevu žive u svojim stanovima u kojima je temperatura dva, tri ili četiri stepena iznad nule
"Srbija podržava naše izbeglice, posebno u Vranju. To je veoma dobra inicijativa sa vaše strane. Imamo mnogo prilika i u kulturi, informisanju i drugim oblastima. Potrebna nam je samo volja. Nadam se da će ona postojati sa obe strane. Nažalost, humanitarna situacija u Ukrajini nije dobra. Bilo bi odlično kada bi vaše društvo i kompanije pomogli običnim Ukrajincima, a ne bogatima. Ne tražim čak ni da pomognete ukrajinskoj državi. Tražim samo da pomognete običnim ljudima, deci, ženama i starijima", rekao je Litvinenko za RTS.
Kada je reč o lokacijama koje biraju za život, ističe da su posebno popularna moderna naselja sa razvijenom infrastrukturom i sadržajima, kao i centralne gradske opštine.
Pašanović dodaje da značajan deo ruskih i ukrajinskih državljana koji su se preselili u Srbiju radi poslove koji ne zahtevaju svakodnevno prisustvo u kancelariji. Zbog toga im geografska lokacija nije presudna u poslovnom smislu, ali su veći gradovi i dalje privlačni zbog postojanja većih zajednica, društvenog života i kulturnih sadržaja.
"U komunikaciji sa ruskom i ukrajinskom zajednicom u Beogradu primetio sam da se uglavnom bave poslovima koji mogu da se obavljaju na daljinu, odnosno IT programiranjem, onlajn trgovinom i drugim uslugama koje se završavaju preko interneta. Njima je geografski važno da imaju dobar internet i struju, ali socijalno teže većim centrima jer su tu zajednice veće“, objašnjava Pašanović.
Za život u inostranstvu potreban je značajan kapital
Pašanović ocenjuje da ljudi koji dolaze iz Rusije i Ukrajine uglavnom pripadaju srednjem i višem društvenom sloju, pre svega zato što preseljenje u drugu zemlju zahteva određenu finansijsku sigurnost. Početni troškovi života, plaćanje zakupa i period prilagođavanja predstavljaju značajan izazov, naročito kada novac iz matičnih zemalja nije lako dostupan.
"To su uglavnom ljudi koji mogu sebi da priušte život u inostranstvu. Taj početak je uvek težak. Potrebno je platiti zakup i izdržati nekoliko meseci dok se ne snađete. Za to su potrebne hiljade, a verovatno i desetine hiljada evra, u zavisnosti od toga koliko vam vremena treba da se organizujete“, zaključuje Pašanović.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)