Počeo sastanak Venecijanske komisije o pravosudnim zakonima, učestvuje Brnabić
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U okviru 147. plenarnog zasedanja Venecijanske komisije danas je počeo sastanak na kome se razmatraju izmene i dopune seta pravosudnih zakona, koje je u februaru usvojila Narodna skupština, a na kome učestvuje predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Pored Brnabić, na sastanku učestvuju i ministar pravde Nenad Vujić i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov.
Plenarno zasedanje Venecijanske komisije održava se 12. i 13. juna i okuplja predstavnike država članica Saveta Evrope, pravne stručnjake i predstavnike međunarodnih institucija.
Kako je ranije saopštila Venecijanska komisija, tokom plenarnog zasedanja razmotriće, sa ciljem usvajanja, sedam mišljenja koja se odnose na pet zemalja (Albanija, Moldavija, Crna Gora, Poljska i Srbija), i potvrditi tri hitna mišljenja koja se odnose na tri zemlje (Island, Litvanija i Srbija).
Kada je reč o Srbiji, komisija razmatra konačno mišljenje vezano za set pravosudnih zakona, koji su usvojeni 28. januara u Narodnoj skupštini.
Tanjug/Vlada Republike Srbije/Predrag Vučković
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je u februaru zatražila mišljenje Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona koje je krajem januara usvojila Skupština Srbije.
Reč je o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava.
Povezane vesti
Venecijanska komisija je u hitnom mišljenju, koje je objavila 24. aprila, navela da prepoznaje legitimnost ciljeva vlasti, naime poboljšanje efikasnosti pravosuđa i javnog tužilaštva, kao i poboljšanje koherentnosti relevantnih pravnih okvira, ali i iznela dodatne preporuke za unapređenje seta pravosudnih zakona. Istakla je da je prihvatljivo novo zakonsko rešenje kojim je nadležnost za odlučivanje o upućivanju javnih tužilaca preneta sa vrhovnog javnog tužioca na Visoki tužilački savet.
Navela je i da bi o prigovorima pojedinačnih tužilaca na hijerarhijske odluke i godišnje rasporede rada trebalo da odlučuje komisija Visokog saveta tužilaštva, a ne više rangirano javno tužilaštvo, te da ne bi trebalo da se zahteva prethodno odobrenje ministra pravde za sve sporazume o međunarodnoj saradnji.
Preporučeno je i da bi privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca trebalo da budu ograničena na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja, a među preporukama je i da bi upućivanje javnih tužilaca trebalo da budu moguća samo na pozicije istog nivoa i da ne bi trebalo da imaju mogućnost obnove.
Preporuka je i da bi trebalo da se da veća autonomija Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, uz poštovanje njegove specijalizovane uloge i njegove nacionalne nadležnosti, kao i da bi fiksni mandati predsednika sudova trebalo po pravilu da budu neobnovljivi, sa ograničenim izuzecima za male sudove.
Ministarstvo pravde je 18. maja uputilo Skupštini Srbije unapređene verzije radnih tekstova izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, radi dostavljanja izvestiocima Venecijanske komisije.
Komentari (0)