Osam decenija od pogubljenja Draže Mihajlovića: Nebojša Damjanović za Euronews o kontroverzama i sudskoj rehabilitaciji

Navršilo se osam decenija od pogubljenja generala Dragoljuba Draže Mihajlovića, vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini. Iako je od trenutka kada je okončan sudski proces i sprovedena smrtna presuda prošlo 80 godina, polemike o ulozi generala Mihajlovića u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji ne jenjavaju. Za jedne je on bio prvi gerilac okupirane Evrope i heroj, dok ga drugi vide kao saradnika okupatora čije su jedinice počinile ratne zločine.

Istoričar Nebojša Damnjanović objašnjava za Euronews Srbija da suprotstavljeni stavovi proističu iz same prirode činjenica koje su često protivrečne. 

"Sve je pomalo. Ne izbegavam istinu, nego to je istina, i zato jesu tu dvoumice i problemi", kaže Damjanović.

Govoreći o biografiji generala Mihajlovića, Damjanović ističe da je reč o čoveku sa zavidnom vojnom karijerom, učesniku Balkanskih i Prvog svetskog rata. Međutim, njegovo delovanje tokom Drugog svetskog rata odvijalo se u izuzetno složenim uslovima okupacije.

Euronews Srbija

" Draža Mihajlović je sve to, međutim, u preteškim uslovima okupacije, sa činjenicom da na najvećem delu teritorije bivše Kraljevine, od Zemuna do Slovenije, od Drave do mora, okupljajući, pokrivajući veliki deo prostora gde Srbi žive, je ekstremistički ustaški, ultranacionalistički hrvatski Pavelićev režim, gde se stotinama hiljada ubijaju, proteruju, pokatoličavaju Srbi", rekao je Damnjanović.

Prema rečima istoričara, pokret koji je predvodio okupljao je veliki broj stanovništva na širokom prostoru, od Like do Timoka.

Ipak, jedna od najkontroverznijih tačaka jeste saradnja dela četničkih jedinica sa Italijanima. 

Damnjanović napominje da ta saradnja nije bila motivisana izdajom, već potrebom da se srpski narod u delovima Hercegovine, Bosne, Like i severne Dalmacije zaštiti od ustaških pokolja.

"I onda je tako ispalo da je veliki deo ravnogorske vojske u otadžbini, posebno na italijanskom, od Italijana okupiranoj teritoriji, od Crne Gore do Like, otvoreno sarađivao sa Italijanima, primao municiju, primao hranu. Neko će reći: 'Pa eto, izdaja'. Nije izdaja. Ti Italijani, sporazumima sa četnicima, su štitili srpski narod u Hercegovini, delovima Bosne, Lici i severnoj Dalmaciji od ustaških pokolja. Neslavno. Teško nam je braniti pred svetom. Ali to je moralo biti", dodao je on.

Euronews Srbija

Sam general Mihajlović je događaje iz tog perioda, poput susreta sa pripadnicima grupa koje su kasnije bile predmet policijskih istraga, opisivao kao "najveću grešku u svom životu", tvrdeći da se na mestu sastanka našao sasvim slučajno, ne znajući o kakvom je događaju reč.

Zašto su saveznici okrenuli leđa?

Tokom rata, Mihajlović je uživao ogromno poverenje zapadnih saveznika - krasio je naslovnu stranu magazina Time, o njemu su snimani holivudski filmovi, a predsednik Hari Truman ga je posthumno odlikovao ordenom Legije zasluga.

Damnjanović objašnjava da se podrška preusmerila na Josipa Broza Tita usled geopolitičkih okolnosti. Kako se bližio kraj rata, postalo je jasno da će Sovjetski Savez imati dominantan uticaj na istoku Evrope.

Iako je 2015. godine izvršena sudska rehabilitacija generala Mihajlovića, dileme u društvu ostaju.

Istoričar napominje da se ne može ignorisati činjenica da su tokom rata postojala dva paralelna pokreta otpora, kao i da je postojala kompleksna situacija u okupiranoj Srbiji, gde su delovali i Nedićev režim i Ljotićeva akcija, koje istoričari jasno razlikuju od ravnogorskog pokreta, uprkos pokušajima da se u prošlosti izjednače.

Kompletno gostovanje istoričara Nebojše Damjanovića na ovu temu pogledajte u snimku na početku teksta