Lažni sveštenik Džufka i "Autokefalna pravoslavna crkva Kosova": Šta je u pozadini osnivanja paracrkvene organizacije?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na Kosovu i Metohiji već duže vreme traju pritisci na Srpsku pravoslavnu crkvu i njene verske objekte. To uključuje fizičke napade i oštećenja hramova, sporove oko crkvene imovine, kao i pokušaje da se srednjovekovne crkve i manastiri predstave kao deo albanske kulturne baštine. Poznavaoci prilika saglasni su da se svi ovi procesi odvijaju u širem kontekstu smanjenja srpskog prisustva u pokrajini.
U poslednjih nekoliko godina pojavio se i novi akter - Nikola Džufka, državljanin Albanije iz Elbasana, koji se predstavlja kao arhiepiskop takozvane "Autokefalne pravoslavne crkve Kosova" odnosno "Crkve pravoslavnih Albanaca na Kosovu". Džufka nije sveštenik ili monah, ali ni klirik bilo koje od pravoslavnih crkava. Od njega se ogradila i Albanska pravoslavna crkva.
Džufka je više puta ulazio u hramove Srpske pravoslavne crkve, među kojima je najpoznatiji slučaj crkve u selu Rakinica kod Podujeva, gde je proglasio svoju organizaciju. Nedavno je izjavio da je njegova "crkva" dobila sudski spor protiv SPC i da je počela registracija vernika, što Eparhija raško-prizrenska oštro demantuje, navodeći da ne postoji nijedna presuda protiv SPC i da je reč o nizu neistinitih tvrdnji.
O ovom slučaju, njegovim širim implikacijama i mogućim posledicama za srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, za Euronews Srbija govorili su istoričar i poznavalac crkvenih prilika Aleksandar Raković i verski analitičar Željko Injac.
Sličnosti sa Mirašem Dedeićem i tzv. Crnogorskom pravoslavnom crkvom
Aleksandar Raković je odmah povezao Džufkin slučaj sa ranijim pokušajima stvaranja "paralelnih" crkvenih struktura u regionu.
"Mislim da u ovom sadašnjem kontekstu to veoma podseća na Miraša Dedeića i na onaj njegov slučaj registracije na Cetinju, te njegove takozvane 'crkvene zajednice' - 'Crnogorske pravoslavne crkve', s tim što postoje i neke razlike koje su suštinske. U Crnoj Gori postoji i srpski narod u velikom broju, ogromnom broju, koji je bio spreman i bio u mogućnosti da se svojom velikom brojnošću i organizovanjem odupre Milu Đukanoviću i DPS-u oko otimanja srpskih svetinja, odnosno crkava i manastira, i druge imovine", navodi Raković i dodaje:
"Kada je reč o Kosovu i Metohiji, tu je situacija znatno komplikovanija zbog toga što su Srbi proterani u velikom broju i što nemaju tu masu stanovništva koja bi bila potrebna da odbrani srpske svetinje širom Kosova i Metohije. Ne govorim o svim delovima Kosova i Metohije, nego o nekim delovima gde su Albanci u velikoj ili u potpunoj većini. Tako da se ovde ne može primeniti ista metodologija, ali se može naći neki način za odbranu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji", rekao je Raković.
Euronews
Povezane vesti
On je podsetio da je diplomatija Srbije već uspešno branila svetinje, navođenjem primera odbijanja prijema takozvanog Kosova u UNESCO 2015. godine, čime je sprečeno da se Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija prikažu kao deo "kosovske" baštine.
Željko Injac je istakao neozbiljnost same figure Džufke, ali i opasnost šireg konteksta.
"On niti je klirik, niti je ikada rukopoložen za sveštenika, niti je raščinjen, kao Miraš Dedeić, na primer. Dedeić je ipak bio sveštenik Carigradske patrijaršije u Rimu, pa je raščinjen. Džufka je samozvani sveštenik, samozvane nekakve 'crkve', koju on zapravo nema. Realno, ima tu par nekih pristalica, ili ko zna ko su ti ljudi koji idu sa njim po Kosovu i uzurpiraju hramove Srpske pravoslavne crkve. Sudski spor koji je on naveo je lažno naveo, jer se vodio neki drugi sudski spor gde je on upao u jednu pravoslavnu crkvu, pa je na kraju i taj spor izgubio", istakao je Injac.
Raković: Rimokatolička albanska jerarhija na KiM najveći problem
Raković je otišao korak dalje i identifikovao ono što smatra stvarnom pretnjom.
"Mislim da je najopasniji protivnik na Kosovu i Metohiji Rimokatolička crkva Albanaca, odnosno njihova rimokatolička jerarhija. Oni su nebrojeno puno puta u prošlosti isticali da su srpske srednjovekovne svetinje na Kosovu i Metohiji originalno bile rimokatoličke, albanske, ili da su Srbi na temeljima tih originalnih rimokatoličkih napravili svoje pravoslavne crkve. To je proizvod njihove fikcije, to nema nikakvo uporište u istorijskim činjenicama, ali je uzelo nekog zamaha, posebno u zapadnoj političkoj javnosti, i to postoji kao narativ", kaže Raković i dodaje:
"Meni se čini da će ovde biti iskorišćen taj Džufka, da će ga iskoristiti i odbaciti. Čini mi se i da se pravi nalogodavac ne nalazi tu, u tim kvazipravoslavnim strukturama na Kosovu i Metohiji, nego da je negde drugde, i da neka mnogo sigurnija ruka želi da prigrabi srpske srednjovekovne svetinje. Kosovo i Metohija jeste uistinu jerusalimsko pitanje Evrope. To je sveto pitanje, kao što je jerusalimsko pitanje sveto pitanje, i zbog toga ne može da se reši", upozorio je Raković.
Injac se složio da Džufka nije ozbiljan faktor sam po sebi, ali da stoji iza njega šira strategija.
Prinstscreen YouTube/Razbudjivanje TV Happy
Povezane vesti
"To je jedna organizovana, koordinisana kampanja protiv Srpske pravoslavne crkve koja ne prestaje. Vodi se kontinuirano na svim frontovima. Nije to samo na Kosovu i u Hrvatskoj, to je i u centralnoj Srbiji. I ovde se napada Srpska pravoslavna crkva. Videli smo posle ovog dolaska Časnog Pojasa Presvete Bogorodice, gde je praktično milion ljudi došlo na poklonjenje, neverovatno su se stvari pisale u medijima i gluposti kojekakve. Moramo prihvatiti to kao činjenicu, da je to jedna organizovana kampanja protiv Srpske pravoslavne crkve, naravno i na Kosovu i Metohiji. Ali treba da se ima u vidu da to nije jedini slučaj i da je to deo jednog šireg projekta napada na Srpsku pravoslavnu crkvu, na sam identitet Srpske pravoslavne crkve, patrijarha i tako dalje", rekao je Injac.
Mogući scenariji oduzimanja hramova i "temeljni ugovor"
Raković je razmatrao i mogućnost da se sudskim putem pokuša oduzimanje hramova u mestima gde Srba više nema, poput Dečana ili Pećke patrijaršije.
"To je Milo Đukanović hteo onim zakonom o slobodi veroispovesti, da pripiše državi crkve i manastire, i da onda po svom nahođenju daje kome god on hoće da služi tamo. To nije uspelo. Ne znam da li će ovi primeniti sličan model na Kosovu i Metohiji, jer bi za ostvarenje plana trebalo da pripišu takozvanom Kosovu naše crkve i manastire. To, prema ranijim sporazumima koji su pravljeni od 1999. do danas, nije lako izvodivo, jer je Srpskoj pravoslavnoj crkvi garantovana njena imovina na Kosovu i Metohiji", naveo je Raković i dodao:
Povezane vesti
"Oni mogu da pokušaju da primoraju Srpsku pravoslavnu crkvu da potpiše neki 'temeljni ugovor' s takozvanim Kosovom. Jer mi imamo temeljne ugovore i slične ugovore sa Hrvatskom, sa Federacijom Bosne i Hercegovine, sa Crnom Gorom, imamo i sa Slovenijom, ali to su samostalne države koje su međunarodno priznate, što u slučaju takozvanog Kosova nije slučaj. I onda bi to bila još jedna klopka da se Srpska pravoslavna crkva primora da praktično prizna takozvano Kosovo kao samostalnu državu", objasnio je Raković.
eparhija-prizren.com
Injac je ukazao da takvi pokušaji nemaju realnu osnovu jer na Kosovu praktično nema pravoslavnih Albanaca.
"To bi možda i moglo da prođe kada bi postojali pravoslavni Albanci na Kosovu. Ili barem dovoljan broj pravoslavnih Albanaca. Pravoslavni Albanci postoje, ali oni žive uglavnom na jugu Albanije, i imaju crkve, i deo su pravoslavne albanske crkve koja je u kanonskom jedinstvu sa svim ostalim pravoslavnim crkvama. Ali na Kosovu toga nema. Oni nemaju potencijal da tako nešto izvedu. A što se tiče manastira pravoslavnih koji su u okruženju koje nije pravoslavno, toga imamo po celom Bliskom Istoku, pa normalno funkcionišu ti manastiri", rekao je Injac.
Džufka kao pešak u širem kontekstu napada
Raković je zaključio da je Džufka samo instrument.
"On je samo pešak na šahovskoj tabli. To je figura koja se najlakše pojede. Ali on ima neku upotrebnu vrednost, pa će ga odbaciti na kraju. Kao što je Miraš Dedeić odbačen, vidite, da njega više nema. Oni su na kraju pokušali da u srpskoj jerarhiji u Crnoj Gori nađu saveznike za razbijanje Srpske crkve, jer znaju da im je potrebna kanonska jerarhija. Kanonsku jerarhiju na Kosovu i Metohiji ne mogu nipošto da dobiju, jer niko od Srba ne bi to prihvatio. Ali podsećam da tamo postoji još jedna 'kanonska' jerarhija, a to je rimokatolička jerarhija", ponovio je Raković.
eparhija-prizren.com
Injac je dodao da su napadi na kredibilitet crkve unutar same Srbije često opasniji.
"Mnogo su ozbiljniji napadi urušavanja kredibiliteta i ugleda Srpske pravoslavne crkve, koje se dešava u samoj centralnoj Srbiji - kroz određene medije i preko određenih ljudi. To je mnogo ozbiljnije nego ovo sa Džufkom. Ovo sa Džufkom je budalaština. Dok neko stvarno ne stane iza njega i podrži ga, on neće imati uspeha", zaključio je Injac.
Komentari (0)