Formula za Nemanjinu 11 i trka sa vremenom: Da li Srbija ulazi u fazu potpunog izbornog prestrojavanja?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je jasne, ali složene scenarije koje direktno kroje politički kalendar. Oktobarski parlamentarni izbori doneli bi predsedničke izbore već u decembru, dok bi novembarski termin parlamentarnih izbora pomerio glasanje za šefa države za januar ili početak februara. Šta će prethoditi izlasku na birališta, i kom scenariju smo bliži za Euronews Srbija komentarisali su politički analitičar Đorđe Vukadinović i profesor Vladimir Vuletić.

Vuletić upozorava da datum izbora nije najvažnije pitanje, već uslovi u kojima će oni biti održani i spremnost svih političkih aktera da prihvate njihov ishod.

"Suština nije da li će izbori biti u oktobru ili novembru, već da li postoji saglasnost oko izbornih uslova i spremnost svih učesnika da prihvate rezultate. O tome se gotovo uopšte ne razgovara, a upravo je to ključno pitanje. Bez takvog dogovora, uvek ostaje prostor da se rezultati osporavaju“, rekao je Vuletić.

Vukadinović dodaje da je ključno pitanje upravo to: u kakvoj atmosferi će se izbori održati i da li postoji spremnost svih aktera da prihvate rezultate tih izbora, kao i da li postoji saglasnost oko minimuma izbornih uslova, i spremnosti da se prihvate rezultati tih izbora.

"Zadržavam 10 posto mogućnosti da se možda otvori ta debata, pa da budu pomereni čak i parlamentarni. Da li će biti istovremeno ili ne, sad se čini kao da definitivno idu prvo parlamentarni. Ne bih ja ni to isključio, da u jednom trenutku se odigra 'va bank', pa da budu čak i zajedno", smatra Vukadinović.

Ključno pitanje - u kakvoj atmosferi će se izbori održati

Govoreći o predizbornim aktivnostima, sagovornici ocenjuju da kampanja praktično već traje i da su metode političkog organizovanja postale slične bez obzira na to ko ih primenjuje.

"Kampanja od vrata do vrata, razgovori sa građanima i pozivanje birača potpuno su legitimni oblici političkog delovanja. Ono što je ranije kritikovala opozicija danas i sama primenjuje. Problem nastaje tek ukoliko postoje fizički pritisci ili ucene, a političko ubeđivanje je sastavni deo svake izborne kampanje", smatra Vuletić.

Euronews

Vuletić ističe da je pitanje izbornih uslova važno ne samo zbog samog izbornog procesa, već i zbog toga kako će rezultati biti prihvaćeni u međunarodnoj zajednici.

"Bez obzira na to da li su ODIHR-ove preporuke u potpunosti ispunjene ili ne, važno je kako će izborni rezultati biti prihvaćeni. Kakvi god da budu rezultati, neko će ih priznati ili neće. Govorimo o međunarodnom okruženju“, dodaje profesor.

Prema njegovim rečima, pobeda na izborima nije dovoljna ukoliko ključni međunarodni akteri procene da izborni proces nije bio demokratski.

"Džaba vam ako pobedite na izborima, a iz Brisela, Vašingtona, Moskve ili Pekinga poruče da izbori nisu bili demokratski. Naravno da ćete vladati, ali u sasvim drugačijim okolnostima", ističe naš sagovornik.

On smatra da će zato važnu ulogu imati stav stranih posmatrača i međunarodnih aktera, ali i poverenje učesnika u sam izborni proces.

"Važno je kako će strani posmatrači i strani akteri oceniti izbore. Još važnije je da li su i vlast i opozicija uverene da će pobediti toliko ubedljivo da će svaka primedba na izborne uslove delovati besmisleno“, istakao je.

Ipak, Vuletić zadržava određenu rezervu, ocenjujući da političkim akterima ponekad odgovara da izborni uslovi ostanu predmet sporenja.

"Nekada se ni ne želi potpuno čista situacija. To ostavlja rezervu da, ukoliko budete nezadovoljni rezultatima, možete da kažete da izbori nisu održani u fer uslovima“, dodaje. Zbog toga smatra da je važno da preporuke ODIHR-a budu ispunjene u što većoj meri.

Euronews

Vukadinović: Dve grupacije dominantne - vladajući blok i Studentska lista

Na pitanje o trenutnom raspoloženju birača i istraživanjima javnog mnjenja, Đorđe Vukadinović kaže da nijedna strana nema razloga za potpunu sigurnost u pobedu.

"Istraživanja pokazuju da postoje dve velike grupacije, vladajući blok i Studentska lista, ali nijedna nema osnov za trijumfalizam. Protivnika vlasti ukupno ima nešto više, ali je taj deo političke scene neujedinjen i podeljen. Sa druge strane, biračko telo vlasti je znatno homogenije i okupljeno oko Aleksandra Vučića, što im daje određenu prednost u izbornoj utakmici“, kaže Vukadinović.

Vuletić smatra da je najveći problem domaće politike izrazita polarizacija, koja se godinama produbljuje.

"Problem nije samo u tome ko će pobediti, već što se politička scena sve više deli na dva suprotstavljena bloka. Takva atmosfera nije dobra za demokratiju. Plašim se da ćemo, bez obzira na ishod izbora, ponovo imati situaciju u kojoj će pobednik smatrati da mu pripada sve, umesto da postoji prostor za politički dijalog i saradnju“, dodaje Vuletić.

On podseća da podele oko političkih ličnosti nisu nova pojava u Srbiji i da su slične situacije postojale i ranije, navodeći primere iz novije istorije.

"Stiče se utisak kao da je ovo prvi put da je Srbija podeljena oko jedne ličnosti – da li ste za Vučića ili protiv njega. A bilo je i ranije podela: da li ste za Tita ili protiv Tita, da li ste za Miloševića ili protiv njega“, dodaje profesor.

Govoreći o ocenama da je Srbija nedemokratska zbog dugogdišnje vladavine jedne stranke ili lidera, sagovornik ističe da dug period vlasti sam po sebi nije jedinstven slučaj u regionu.

"Često se govori da je u Srbiji diktatura zato što je Vučić na vlasti 13 godina. Ali, u Hrvatskoj je HDZ na vlasti, sa prekidima, već nekoliko decenija“, napominje Vuletić.

Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu.