Dvadesetpet godina od napada na SAD: 11. septembar kao kraj jedne ere i početak nove bezbednosne paradigme
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Teroristički napadi 11. septembra 2001. godine predstavljali su prekretnicu ne samo za Sjedinjene Američke Države već i za međunarodne odnose, bezbednost i način na koji svet posmatra terorizam, ocenio je Vukan Marković, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u emisiji Euronews Svet.
Govoreći o značaju 11. septembra, Marković je rekao da je reč o događaju koji predstavlja svojevrsnu vododelnicu između vremena pre i posle napada. Posebnu težinu, prema njegovim rečima, imala je činjenica da je Amerika tokom prethodne decenije bila uljuljkana u osećaj sopstvene moći i bezbednosti.
„To je jedan od onih trenutaka kada svi znaju gde su bili i šta su radili onda kada su videli te dramatične slike iz Njujorka. On zaista predstavlja vododelnicu za vreme pre i posle njega“, rekao je Marković.
On je podsetio da je period od pada Berlinskog zida do 11. septembra bio vreme američkog vrhunca i svojevrsnog „kraja istorije“, ali da takva slika sveta nije podjednako važila za sve zemlje.
Euronews Srbija
Prema njegovoj oceni, napadi su promenili i način na koji se države bore protiv bezbednosnih pretnji. Kao jedan od najočiglednijih primera naveo je avio-saobraćaj, koji je nakon 11. septembra doživeo nepovratnu transformaciju kroz strože kontrole putnika i prtljaga, bezbednosne procedure i uvođenje novih tehnologija.
„Posle 11. septembra tako nešto je nemoguće. Na tom logističkom nivou, bezbednosti aerodroma, biometrija, kontrola putnika, kontrola prtljaga, zaista se ta industrija nepovratno promenila“, naveo je Marković.
Promenjen je, kako je dodao, i način rada obaveštajnih i bezbednosnih službi. Države su centralizovale pojedine mehanizme, intenzivirale razmenu podataka i promenile metodologiju prikupljanja informacija.
Povezane vesti
Od državnog neprijatelja do globalne pretnje
Marković ocenjuje da je jedna od ključnih promena nakon 11. septembra bila promena prirode neprijatelja sa kojim se SAD suočavaju.
Tokom najvećeg dela 20. veka, američki protivnici bili su uglavnom države – od Sovjetskog Saveza do Iraka, Severne Koreje i drugih aktera. Takvi sukobi odvijali su se u okviru prepoznatljivih država i teritorija, dok je Al Kaida pokazala novu vrstu globalne pretnje.
„Ova vrsta globalnosti i ova vrsta sposobnosti terorista da naprave tako veliku štetu tako daleko od svog uporišta je zaista nova vrsta pretnje. Tu oni menjaju bezbednosnu paradigmu“, rekao je Marković.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Prema njegovim rečima, teroristička pretnja više nije bila ograničena na jasno definisanog državnog protivnika, već je mogla da se pojavi praktično bilo gde.
Marković smatra da je taj period danas završen i da se Amerika ponovo vraća paradigmi u kojoj su njeni glavni protivnici velike sile poput Kine i Rusije.
Član 5 NATO-a prvi put aktiviran
Napadi 11. septembra imali su i direktne posledice po NATO. Marković je podsetio da je član 5 Severnoatlantskog ugovora, kojim se napad na jednu članicu tretira kao napad na sve, prvi i jedini put zvanično aktiviran upravo nakon napada na SAD.
Prema njegovoj oceni, odluka je pre svega predstavljala izraz solidarnosti sa Vašingtonom, jer američkim snagama nije bila neophodna vojna pomoć manjih članica NATO-a za operaciju u Avganistanu.
Povezane vesti
Posebno je ukazao na tadašnju saradnju Rusije sa SAD, ocenjujući da je i Moskva imala interes da se ograniči islamski ekstremizam, imajući u vidu sopstvene probleme na Kavkazu.
Od Avganistana do Iraka – kako je 11. septembar promenio Ameriku
Marković smatra da se američka reakcija na napade ne može posmatrati kao jedinstven proces koji je automatski proizveo sve odluke Vašingtona u narednih 25 godina.
Kako je naveo, intervencija u Avganistanu neposredno nakon napada imala je široku međunarodnu podršku, ali je manje od dve godine kasnije usledila invazija na Irak, koja je, prema njegovoj oceni, dramatično promenila Bliski istok.
„Amerika koja je tad nastala iz jednog pravedničkog gneva i potrebe da osveti svoje žrtve skliznula je u imperijalne i ekspanzionističke ratove jako brzo“, ocenio je Marković.
On je ukazao i na posledice američkog angažovanja u Avganistanu, gde je država koju su podržavale SAD na kraju doživela slom, dok su se talibani vratili na vlast.
Euronews Srbija
Zbog toga, smatra Marković, 11. septembar danas može da posluži i kao tačka sa koje bi Amerika trebalo kritički da sagleda odluke donete tokom prethodnih 25 godina.
„11. septembar je istovremeno i kraj Pax Americana u klasičnom smislu te reči, ali i prilika da Amerika podvuče crtu i razmotri svet koji je stvorila nakon toga refleksivnije“, zaključio je Marković.
Prema njegovoj oceni, neke odluke Vašingtona nakon napada bile su opravdane, dok su druge imale katastrofalne posledice po američku bezbednost. Istovremeno, smatra da savremeni američki izolacionizam nije moguće objasniti samo posledicama 11. septembra, već i dubokom društvenom transformacijom koja traje od 2016. godine.
Komentari (0)