Đurđev i Vranić o ekonomskim merama i aktuelnim temama: Gde je granica između slobodnog tržišta i državne regulacije?

U protekloj sedmici u fokusu javnosti našle su se mere Vlade i najave pojeftinjenja lekova, medicinskih proizvoda, ali i najavljena povećanja plata, penzija i minimalca. O ekonomskim politikama, regulaciji tržišta, životnom standardu građana, ali i drugim aktuelnim temama za Euronews Srbija su govorili Bojan Vranić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.

Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev naglasio je da je odluka o pojeftinjenju lekova i medicinskih proizvoda od izuzetnog značaja za građane, istakavši da je to važan korak ka stabilizaciji životnog standarda.

Đurđev: Neophodno je uvođenje reda u trgovinske lance

"Za mene je zaista najznačajnija vest vezana za zdravlje naših građana i ovo pojeftinjenje lekova i medicinskih proizvoda koje naši građani najčešće koriste. Mislim da je to značajna mera Vlade i predsednika Vučića koji je dao dodatni pritisak na kampanju da se obuzdaju veliki trgovci osnovnim životnim namirnicama, da se cene upristoje i čitavo tržište prilagodi platežnoj moći naših građana“, rekao je Đurđev.

Euronews Srbija

On je podsetio da pad cena određenih lekova i do 40 odsto ukazuje na razmere prethodnih opterećenja za potrošače.

"Ukoliko vidimo da određene vrste lekova mogu da spuste svoje cene za 40 odsto, onda smo imali priliku da vidimo koliko su prethodnih godina naši građani imali štete po tom pitanju. Jedna od ključnih politika jeste upravo segment životnog standarda i uvođenje reda u trgovinske lance, ne samo lekova već i osnovnih životnih namirnica. Postoji veliki broj zloupotreba i velika marža kojom su građani opterećeni. Verujem da će država uspeti u potpunosti da zavede red u velikim lancima snabdevanja“, istakao je Đurđev.

Vranić: Razlika između direktne intervencije i regulacije tržišta

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić objasnio je mehanizme za smanjenja cena lekova i ukazao na razliku između tržišnog formiranja cena i državne regulacije.

"Što se tiče samog pojeftinjenja lekova, treba razdvojiti dve stvari. Nije baš da su trgovci naterani da smanje cene, nego je RFZO nadomestio tu razliku, što znači da su ovo mere redistribucije — novac koji se akumulirao upotrebljava se u zdravstvu. To se razlikuje od politika vezanih za trgovačke marže gde je postojala direktna uredba Vlade“, objasnio je Vranić.

Euronews Srbija

Vranić navodi da se na nivou ekonomske politike postavlja pitanje gde je granica državnog upliva u tržišne tokove.

"Postavlja se pitanje koji je kurs Vlade i kako vodi socijalnu i ekonomsku politiku. Da li država hoće da ide na direktnu intervenciju, kao što je bilo pitanje sa maržama, ili se u potpunosti pušta slobodno tržište gde se cene formiraju na osnovu ponude i potražnje. Primeti se u svetu i Evropskoj uniji da države sve više regulišu procese. Međutim, moramo praviti razliku između intervencije i regulacije. U tom procesu i mi kao društvo tražimo odgovarajući balans“, istakao je Vranić.

Uporedni primeri i demografski izazovi

Govoreći o mogućim smerovima socijalnih politika, Vranić se osvrnuo na primere iz zemalja Centralne i Istočne Evrope.

"Ako pogledamo zemlje Višegradske četvorke, koje su nam bliske po postkomunističkom sistemu, vidi se da države sve više intervenišu i sprovode šire socijalne politike. U Poljskoj, na primer, od 2015. godine postoji mera populacione politike gde se mesečno izdvajaju značajna sredstva po detetu, što je dalo određene rezultate. Činjenica je da države usled povećane privredne aktivnosti postaju bogatije i pred vladama je izbor na koji način će usmeriti budžetska sredstva i da li će ići ka širim socijalnim davanjima“, naveo je Vranić.

Đurđev se nadovezao ukazujući na širi kontekst regionalnih i evropskih problema, poput nedostatka radne snage i demografskih izazova.

"Sve su to povezane teme. Cela Evropa, uključujući i Srbiju, suočava se sa problemom nataliteta i ozbiljnim nedostatkom radne snage, ne samo visokoobrazovane već i za bazične poslove. Pored toga, terenski obilazak manjih sredina i varošica u Srbiji pokazuje da manje razvijene opštine imaju daleko veći broj konkretnih životnih problema o kojima se mora otvorenije razgovarati i pronalaziti rešenja na terenu“, zaključio je Đurđev.

Kompletno gostovanje Aleksandra Đurđeva i Bojana Vranića pogledajte u snimku na početku teksta