Zid ćutanja i nesaradnje: Zašto ni posle 31 godine nema presude za raketiranje izbegličke kolone?

Prošla je trideset i jedna godina od jednog od najstrašnijih događaja tokom završnice operacije "Oluja" - napada hrvatskih vojnih aviona na izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti. Iako su u ovom svirepom činu stradali isključivo civili, među kojima i četvoro dece i jedna trudnica, pravosnažnog epiloga i dalje nema. O razlozima decenijskog ćutanja pravde, kulturi sećanja i istorijskim činjenicama, za Euronews je govorio Bojan Arbutina, direktor Muzeja žrtava genocida.

Arbutina je na početku podsetio da, kada govorimo o Petrovačkoj cesti, zapravo mislimo na dva povezana zločina. Prvi se dogodio 7. avgusta 1995. godine u blizini mesta Janja, kada je hrvatski MiG-21 raketirao kolonu koja se povlačila ka Banjaluci, usmrtivši deset civila. Drugi se desio samo dan kasnije, 8. avgusta, u mestu Svodna kod Novog Grada. Tada su dvojica pilota raketirala izbeglice sa Korduna i Banije, pri čemu je život izgubilo još troje ljudi.

"To su događaji koji su obeležili tragične dane povlačenja srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine i ostali duboko utisnuti u naše kolektivno pamćenje", istakao je Arbutina.

On je napravio potresnu paralelu sa Drugim svetskim ratom, podsećajući da su se na istim prostorima decenijama ranije događali slični zločini ustaškog režima nad Srbima, koje je Branko Ćopić ovekovečio u svojoj čuvenoj poemi.

Najbolniji aspekat ovog zločina jeste stradanje dece. U raketiranju je ubijeno četvoro mališana uzrasta od 6, 9, 11 i 13 godina. Govoreći o žrtvama, Arbutina je naglasio da su sudbine te dece i bol njihovih roditelja postali deo naše kolektivne traume.

Ipak, postavlja se ključno pitanje: zašto ni tri decenije kasnije niko nije proglašen odgovornim?

"Čini mi se da na Balkanu civilne žrtve ne zaslužuju pravdu, tako ispada. Niko se ne bavi civilnim žrtvama, a to je ono što bi svako civilizovano društvo trebalo prvo da uradi - da obrati pažnju na stradanje najnevinijih, onih koji nisu želeli rat, niti su u njemu učestvovali", upozorio je direktor Muzeja žrtava genocida.

Euronews Srbija

On je objasnio da pravni procesi stagniraju zbog potpunog izostanka saradnje između Beograda, Sarajeva i Zagreba. Iako je proces pokrenut u Sarajevu zbog teritorijalne nadležnosti, godinama se ništa nije dešavalo. Kada je 2022. godine Odeljenje za ratne zločine Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pokrenulo proces, naišlo je na "zid nesaradnje" iz Hrvatske. Arbutina podseća na izjave najviših hrvatskih zvaničnika, predsednika i premijera, koji su javno poručili da će braniti svoje pilote, unapred uvereni u njihovu nevinost.

Uprkos političkim preprekama, Arbutina smatra da je ključno što je srpsko tužilaštvo pokrenulo proces radi utvrđivanja istine i prikupljanja dokumentacije. On naglašava važnost svedočanstava više od 50 ranjenih i brojnih očevidaca kako bi se sprečilo izvrtanje istorije. Naime, u javnosti se često pokušava proturiti teza da kolona nije bila civilna, već vojna.

"Kada pogledate fotografije i video-snimke, nećete videti nijedno vojno vozilo, niti jedan tenk, vojni kamion ili vojnika sa puškom. To je bilo izrazito raketiranje civilne kolone, bez ikakve potrebe, duboko u teritoriji druge države, sa jasnom namerom da se likvidiraju Srbi koji su napuštali svoja ognjišta", zaključio je Arbutina.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu na početku teksta