"Istina o stradanju Srba je veća od nas samih": Aron Palasios o borbi protiv propagande i ustaljenih narativa

Diplomatski odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država traju duže od 140 godina, a dve zemlje bile su saveznice u oba svetska rata. Ipak, posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji, srpski glas u Americi teško se čuo dovoljno glasno. Propaganda je Srbe često predstavljala kao agresore. Iako su brojni slučajevi vremenom demistifikovani, stereotipi i dalje traju.

Na njihovom prevazilaženju godinama radi Amerikanac venecuelanskog porekla Aron Palasios, koji preko društvenih mreža edukuje javnost o srpskoj istoriji.

Palasios kaže da je sve počelo iz radoznalosti, a ljubav prema Srbima nastala je nakon prve posete.

"Ja sam prijatelj Srba. I to je počelo iz radoznalosti. Uvek sam bio fasciniran istorijom od malih nogu, zainteresovao sam se za Srbiju i njenu istoriju zbog nekih tragedija o kojima sam saznao, koje su se desile u Drugom svetskom ratu, ali sam se zaljubio u Srbe, u njihovu kulturu i društvo kada sam prvi put posetio Srbiju. Tako da je radoznalost bila zbog udžbenika, odnosno istorijskih knjiga, a ljubav je nastala kada sam došao u Srbiju i to lično osetio", kaže Palasios.

Posebno ga je potreslo saznanje o Jasenovcu.

"Puno je tu bilo informacija koje sam dobio kada sam krenuo da se raspitujem, na primer, za koncentracioni logor Jasenovac. I tu se javila jedna knjiga o zločinima i zverstvima u samom logoru. Nju je napisao Gideon Grajf, stručnjak za Holokaust, napisao je knjigu 'Aušvic Balkana'", kaže on.

Paralele sa Latinskom Amerikom i propaganda 90-ih

Kao neko ko je odrastao i u Sjedinjenim Državama i u Latinskoj Americi, Palasios je u raspadu Jugoslavije prepoznao poznate obrasce.

"Kada sam krenuo da se bavim tim temama, da malo kopam u ono što se dešavalo tokom raspada Jugoslavije 90-ih, uspeo sam da vidim neke iste stvari koje su Amerikanci radili u Latinskoj Americi, na primer, kada je reč o destabilizaciji tog regiona, 'zavadi, pa vladaj' - politici", kaže.

Najteže mu je bilo suočavanje sa pokušajima revizije istorije.

"Kada sam krenuo da se raspitujem za Jasenovac, hrvatske ustaše, oni koji su čini zverstva, krenuli su u pokušaje revizije istorije. Govorili su: 'Ne, ne, to je radni logor, nismo ubijali decu, ne, to je bilo sirotište' i tako dalje. To su pričali, i tako čovek može da ostane zbunjen", kaže on.

Pretnje i lična cena

Palasios priznaje da je dobijao pretnje, uključujući objavljivanje adrese stana u Filadelfiji.

"Kada su pretnje postale konkretizovane, recimo, neko objavi moju adresu. Ja imam stan u Filadelfiji, i ljudi su odštampali moju adresu, fotografiju mog stana, strah postoji iz konkretnog razloga, da bismo ostali živi. Međutim, ponekad ima stvari koje su veće od nas samih, a ta priča je veća od mene samog", kaže on.

Od marta 2022. redovno objavljuje video-sadržaje na Instagramu i TikToku, sa milionima pregleda.

"Od tada ja postavljam maltene nešto svaki dan. Uvek se trudim da skrajnem nekakve svoje lične motive i da prenesem i prenosim važne informacije", kaže on.

On veruje da društvene mreže izazivaju buđenje u Americi.

"Sve ovo sa društvenim mrežama, one su izazvale pravo buđenje. Amerikanci u proseku ne žele ratove, jer svi u američkom društvu su na neki način pogođeni ratom", kaže Palasios.

Poruka Srbima: Potrebno jedinstvo oko kosovskog pitanja

Palasios ističe da Srbija 1999. nije izgubila samo vojni, već i propagandni rat, ali da se borba nastavlja.

"Srbija je izgubila propagandni rat, a ovi video snimci treba da budu pedagoški, da edukuju ne samo ljude sa engleskog govornog područja, ali i da se bore protiv narativa o tim ratovima", kaže on.

Posebno se obraća Srbima u zemlji.

"Puno ljudi u Srbiji su demoralisani zbog situacije na Kosovu, i ja se uvek vraćam na nešto što sam naučio iz vaše istorije - vaš sloga: Samo sloga Srbina spasava. U svakoj teškoj situaciji u istoriji postoje dva glavna faktora koja pomažu Srbima da budu jedinstveni - vaša crkva i vera u Boga i jedinstvo", kaže on i dodaje:

"Moguće da je ovo trenutak da se Srbija ujedini kada je reč o Kosovu".

Intervju sa Aronom Palasiosom u celosti pogledajte u video prilogu