Studnetska lista i SNS uoči predsedničkih izbora u Srbiji: Da li je pobednik već poznat i kolika će biti izlaznost?

Posle parlamentarnih izbora, na kojima je došlo do istorijskog političkog preokreta, Srbiju očekuju i predsednički izbori. Iako se zbog velike podrške koju je osvojila studentska lista očekuje da bi njen kandidat mogao da odnese ubedljivu pobedu, ostaju otvorena pitanja izlaznosti, učešća Srpske napredne stranke i političkog legitimiteta budućeg predsednika.

U emisiji „Despot Stefan“ o mogućim izbornim scenarijima, očekivanjima od kandidata i budućem političkom uređenju Srbije govorili su urednici i voditelji Despot Kovačević i Stefan Surlić.

Kovačević: Predsednički izbori kao potvrda političkih promena

Despot Kovačević ocenio je da se predsednički izbori održavaju u drugačijim političkim okolnostima nego prethodna glasanja, budući da se ključna promena vlasti, suprotno očekivanjima, dogodila na parlamentarnim izborima.

On je podsetio da su u ranijim političkim ciklusima upravo predsednički izbori često predstavljali prekretnicu, navodeći pad Slobodana Miloševića, kao i gubitak vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića.

Kovačević je ocenio da će jedan od važnih pokazatelja uspeha studentskog pokreta na predstojećim predsedničkim izborima biti broj glasova koji osvoji njihov kandidat. Prema njegovom mišljenju, rezultat veći od dva miliona glasova predstavljao bi dodatnu potvrdu da podrška na parlamentarnim izborima nije bila samo izraz nezadovoljstva dotadašnjom vlašću, već i opredeljenje građana za političke promene.

Govoreći o mogućnosti da SNS ne učestvuje na predsedničkim izborima, Kovačević je izrazio skepticizam prema tome da bi eventualni bojkot mogao značajnije da utiče na legitimitet izbornog procesa.

Euronews Srbija

On je ukazao i na značaj predsedničke funkcije u uspostavljanju ravnoteže unutar političkog sistema.

„Za povratak balansa unutar sistema vlasti svakako je potrebno da predsednik bude izabran i legalno i legitimno, šta god bio nivo legitimiteta, i da to bude ličnost oko koje postoji saglasnost, i da na neki način kontroliše i vladu. Dakle, da imamo jednu vrstu međusobne kontrole, jednu vrstu balansa, u skladu, naravno, sa ustavnim ovlašćenjima“, rekao je Kovačević.

Surlić: SNS bi mogao da odustane od predsedničke trke

Stefan Surlić smatra da bi predsednički izbori mogli da budu održani 20. ili 27. decembra, ukoliko budu raspisani u predviđenim rokovima. Kako je objasnio, očekuje se da jedna od prvih obaveza novog predsednika Skupštine bude raspisivanje izbora, nakon čega bi glasanje trebalo da bude održano u roku od 30 do 60 dana.

Surlić je ocenio da bi kandidat studentske liste, ko god to bio, mogao da ostvari ubedljivu pobedu, imajući u vidu rezultat parlamentarnih izbora. Ipak, kao najveću nepoznanicu izdvojio je izlaznost, odnosno pitanje da li će građani koji su se prvi put uključili u izborni proces ponovo biti motivisani da glasaju.

Prema njegovim rečima, izlaznost od 60 ili 70 odsto bila bi sasvim legitimna, posebno imajući u vidu stvaran broj punoletnih građana koji žive u Srbiji.

Govoreći o mogućem učešću SNS-a, Surlić je ocenio da bi ta stranka mogla da odustane od predsedničke trke ukoliko istraživanja pokažu da njen kandidat ne može da ostvari značajniji rezultat.

„Verujem da će raditi neka istraživanja. Ako ta istraživanja pokažu mogući debakl u padu glasova, da neće sada imati kandidata za ovu trku, da će to predstaviti, kao što su i govorili, da je ovo kampanja nekakvog terora i da oni u tome neće učestvovati“, rekao je Surlić.

Euronews Srbija

On je dodao da eventualni bojkot ne bi doneo dugoročnu političku korist naprednjacima, posebno zbog male vremenske distance između parlamentarnih i predsedničkih izbora i ubedljive podrške koju je dobila studentska lista.

Surlić je upozorio da ne bi trebalo potcenjivati značaj predsedničkih izbora, bez obzira na to što je ključna politička promena već ostvarena na parlamentarnom nivou.

„Licemerno bi bilo da smo do juče živeli u sistemu u kome je sve zavisilo od predsednika države, a da sada bagatelišemo predsedničke izbore i kažemo da nije bitna ta funkcija“, istakao je Surlić.

Prema njegovoj oceni, neposredan izbor predsednika nosi veliku simboličku snagu i pruža mogućnost da se izgradi osećaj nacionalnog jedinstva.

Surlić smatra da bi budući predsednik trebalo da bude figura iznad stranačkih podela, koja bi doprinela smirivanju političkih tenzija, otvaranju prostora za dijalog i društveno pomirenje.

„Ja bih voleo da on bude nekako ujedinitelj, simbol nacionalnog jedinstva. Simbol nacionalnog jedinstva i iznad politike, ono što obično jesu predsednici koji se biraju neposredno, da ne zalaze u autoritarizam, nego u jednu autoritativnu figuru“, istakao je Surlić.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.

Bonus video: