Igre 
Politika proširenja EU na Zapadni Balkan u "ćorsokaku": Da li je rešenje u modelu "faznog pristupanja"
Komentari07/11/2021
-22:13
Iako je tokom ove godine u više navrata ponovljeno da je šestorki sa Zapadnog Balkana mesto u Evropskoj uniji, konkretni značajniji pomaci na tom polju nisu načinjeni već neko vreme. Brojni analitičari ocenili su da je u procesu proširenja na ovaj region "ćorsokak očigledan". U tom svetlu, pažnju privlači model faznog pristupanja EU koji je izradio beogradski Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa briselskim Centrom za evropske političke studije. Oni navode da je takav model potreban kako bi se oživeli i održali podsticaji za države Zapadnog Balkana da nastave put evropskih integracija.
Model se sastoji od četiri faze i njegova glavna ideja je odstupanje od sadašnje binarne procedure da jedna zemlja jednostavno ili jeste ili nije članica.
Kako su za Euronews Srbija objasnili autori rada, u kom su obrazložene ove četiri faze pristupa, Zapadnom Balkanu je ovakav model "preko potreban", a čitav proces predviđa benefite i za građane ovih zemalja.
Podsetimo, lideri EU i Zapadnog Balkana poslednji put susreli su se 6. oktobra na samitu, a nakon niza sastanaka, u deklaraciji je sa jedne strane istaknuta podrška proširenju na Zapadni Balkan, a sa druge strane nije bilo konzenzusa članica da se u dokument unese konkretan datum - 2030. godina.
Četiri faze pristupanja EU
Pregovori nekih zemlja sa Briselom traju gotovo dve decenije, a osim što su građani ovih zemalja sve manje zainteresovani za članstvo, pojedine države članice zabrinute su zbog potencijalnog proširenja. Baš zbog toga, iz CEP-a navode da bi model faznog pristupanja ublažio najozbiljnije razloge za zabrinutost.
Uz to dodaju da bi uspešan razvoj i praktična primena modela doprinela povratku pozitivnog zamaha evropskom pokretu kao takvom, koji je trenutno ugrožen narušenim ugledom, kao i mnogim unutrašnjim i spoljnim pretnjama.
"Državama Zapadnog Balkana je fazni model prema našim procenama preko potreban, jer prema postojećem stanju i postojećoj metodologiji mi sa jedne strane nismo u stanju da na adekvatan način pratimo na koji način se i da li se uopšte sprovode reforme, ne samo u oblasti vladavine prava, već i u svim drugim oblastima koje su pokrivene poglavljima. Sa druge strane, trenutni pristup nije dovoljno politički motivišući za političke aktere da se u ozbiljnijoj meri posvete pristupnom procesu", rekao je za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Povezane vesti
On objašnjava da trenutni model podrazumeva da smo "ili članica ili nismo", a sve što ove zemlje rade na putu ka EU i dalje ih ostavlja samo na statusu kandidata i bez dodatnih benefita, bez obzira na to da li se u potpunosti usaglašavaju sa spoljnom politikom EU i bez obzira na to da li se sprovode reforme u oblasti vladavine prava.
Zbog toga, model koji je predložen podrazumeva četiri faze: inicijalnu fazu, srednju fazu, fazu ostvarivanja statusa nove države članice i, na kraju, konvencionalno članstvo.
"Naš proces predviđa benefite i za građane i za političke elite u fazama. Tu biste imali dve predpristupne faze, 1 i 2. Potom bi se potpisao sporazum o pristupanju i onda bismo imali fazu 3, koja je faza umanjenog članstva i fazu 4, odnosno fazu konvencionalnog članstva, članstva kao što druge države članice imaju", objasnio je on.
Tanjug/AP/John Thys
Ulazak u određenu fazu, kako je objašnjeno, zavisio bi i od ocena za sve klastere, a po ovom modelu zemlje kandidati za članstvo imale bi pristup strukturnim fondovima u gradacijskom smislu, ali i učešće u institucijama Evropske unije.
"Ukoliko je ocena na primer 3, oni ulaze u prvu fazu i imaju pristup 50 odsto strukturnih fondova", objasnio je Subotić.
Dodatni uslovi za tu prvu fazu su i funkcionalni Sporazum o pridruživanju, te prihvaćena aplikacija za članstvo. Sa napretkom ocene, napreduju i faze, a samim tim i nivo finansiranja i uključenost u briselskim institucijama.
"Sa političke strane to bi omogućilo političkim elitama, odnosno predstavnicima, da učestvuju u institucijama EU, da na značajniji način budu uključeni u dijalog, pa i da dobiju status posmatrača u svim institucijama. Na taj način će se izgraditi jedan osećaj uključenosti ne samo finansijski, nego i politički", objasnio je Subotić.
Povezane vesti
To bi, naime, značilo da, na primer, u trećoj fazi, dolazi do potpisivanja pristupnog sporazuma koji znači potpuno uključivanje u politike EU, mogućnost pristupa Šengen zoni i evrozoni i maksimalnu uključenost u rad institucija. Jedini limit, međutim, bio bi taj što ove države i dalje ne bi imale pravo veta u Savetu EU i ne bi imale svog komesara u Evropskoj komisiji.
"Mogućnost ulaska u fazu pre svega bi zavisio od opšteg progresa po klasterima koje države Zapadnog Balkana naprave. Mi u tom smislu ne živimo u oblacima da će prema ovom modelu sve države istovremeno ući u istu fazu", rekao je on.
Fazni model važan i za "skeptične" članice
Kako se napominje, jedan od benefita koji bi doneo ovaj fazni model pristupanja jeste što bi on ublažio najozbiljnije razloge za zabrinutost pojedinih država članica kada je reč o daljem proširenju.
Povezane vesti
Milena Lazarević iz Centra za evropske politike kaže da bi model pomogao skeptičnim članicama jer bi rešio jedan od njihovih ključnih strahova - strah od prijema novih članica sa pravom veta u Savetu EU gde se odlučuje o najosetljivijim i najbitnijim reformskim oblastima unutar EU.
"U suštini poučeni iskustvom iz poslednjih proširenja, oni su da kažem opravdano skeptični na države sa slabom demokratijom, sa nedovoljno razvijenim osećanjem pripadnosti u toj nekoj zajednici vrednosti i onda se oni plaše da će takve države u budućnosti moći da u većoj meri blokiraju interne reforme u EU. Samim tim što se u toj prvoj fazi članstva, dok se ne dokaže da su nove članice zaista u potpunosti primenile sve demokratske principe koji se očekuju od država članica EU, time što te nove članice neće imati pravo veta i neće moći da blokiraju procese unutar EU, to bi u velikoj meri umanjilo strahove tih skeptičnijih država članica", navodi Lazarević.
Unsplash
I prema rečima Lazarević i Subotića, razloga zašto bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da prihvate ovaj model je više.
"Oslanjamo se na postojeću ideju diferencirane integracije. Mi već vidimo da nisu sve države članice i članice Šengena, da nisu sve članice evrozone... Mi želimo da tu diferencijaciju primenimo na primeru Zapadnog Balkana jer ne samo što će to uticati na reforme već će takođe smanjiti prostor za povećano delovanje eksternih aktera poput Kine i Rusije koje zapravo koriste ovaj prazan prostor, ovaj na neki način ćorsokak u politici proširenja", naglasio je Subotić.
Na pitanje koliko bi bilo komplikovano usvojiti ovakav model, Lazarević navodi da je u ovom trenutku to teško reći i da bi to zavisilo od toga ko bi ovaj model pogurao, ko bi ga predložio i koliko bi predano Evropska komisija i institucije radile na njegovom sprovođenju.
"Mi planiramo da u narednim godinama radimo na ovim predlozima dalje, da ih napravimo da budu što konkretniji, da predložimo kako bi se tačno sa postojećeg režima prešlo na novi režim, šta bi trebalo svaka od zemalja da uradi da bi ušla u prvu fazu, drugu fazu. Planiramo da uradimo analize kakav efekat se može očekivati po budžet EU, s obzirom na to da predlažemo otvaranje strukturnih fondova već u pristupnim fazama, rekla je ona, te dodala:
"Ne bismo unapred ni prejudicirali neke od strahova i od blokada koje mogu doći, jer ako smo mi spremni sa svim analizama i ako imamo sve odgovore ponuđene unapred samim tim možemo da anticipiramo ono što će biti neki glavne tačke otpora od određenih članica".
Kako dodaje, najveći problem bio bi ukoliko bi neka država unutar EU ovo blokrala, jer se cela politika bazira na jednoglasnom odlučivanju unutar EU.
"Dovoljno je da jedna članica kaže da se protivi i samim tim bi to bilo problematično. Ukoliko unapred ponudimo rešenja, ukoliko unapred znamo kako da različite članice i različite aktere, njihove strahove adresiramo na pravi način i ako imamo sve te odgovore ponuđene, na taj način možemo da dovedemo da brže dođe do sprovođenja", dodaje.
Da li će to biti u narednih dve, tri ili četiri godine, naglašava, teško je predvideti pre nego što stigne neki konkretan odgovor od strane država članica i evropskih institucija.
Komentari (0)