Smrt Ratka Mladića pokrenula lavinu reakcija: Kako će njegovo ime ostati upisano u istoriji?

Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske, koji je umro u pritvorskoj jedinici u Hagu, gde je bio na izdržavanju doživotne zatvorske kazne, biće sahranjen uz najviše državne počasti, rekao je ministar pravde Nenad Vujić za banjalučku Alternativnu televiziju. Ministarstvo pravde prethodno je saopštilo da je u kontaktu sa porodicom Mladića u vezi sa preuzimanjem i prenošenjem njegovog tela u Srbiju, i da čeka instrukcije od haškog mehanizma. Predsednica međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, sudija Grasijela Gati Santana, naložila je sprovođenje potpune istrage o okolnostima smrti Mladića. Nekadašnji ratni komandant Vojske Republike Srpske umro je u 84. godini, posle više moždanih udara, nakon čega se njegovo loše zdravstveno stanje dodatno pogoršalo. Porodica i lekari su više puta upozoravali na stanje u kojem se general nalazio, i zahtevali puštanje iz zatvora na dalje lečenje, ali su svi takvi zahtevi odbijeni od strane nadležnih organa u Hagu.

Vest o smrti Ratka Mladića u javnosti je otvorila brojna pitanja. Različiti narativi, kompleksna pravna, politička, istorijska i moralna pitanja su u fokusu, a fokus rasprava podeljen je i između načina na koji je vođen završni period njegovog pritvora i dugoročnih posledica njegovog nasleđa. O prvim reakcijama i njegovom uticaju na proces pomirenja, o žrtvama i kulturi sećanja, istorijskom i pravnom značaju presude i nasleđu međunarodne pravde, za Euronews Srbija komentarisali su novinarka i kolumnistkinja Euronews Srbije, Ljiljana Smajlović, advokat Goran Petranijević i Obrad Kesić, ambasador Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji.

"Srpska istorija, mislim da će da ga pamti kao generala koji je, gde su u bivšoj Jugoslaviji Srbi ostali da žive na teritorijama gde ih je branio Ratko Mladić. I protiv takve činjenice, koja je činjenica, ništa neće moći da urade ni haške presude, ni mržnja naših suseda u regionu. Pod njegovim vođstvom, počinjeni su i neki ratni zločini, počinjen je ovaj strašan masakr. On nije uradio ono što je, po mom mišljenju bio dužan da uradi, da makar započne isledjivanje, istragu i da traži odgovornost nižih komandanata koji su bili umešani u egzekucije ratnih zarobljenika. I holandski institut za mir, koji je istraživao ulogu holandskog bataljona u celoj toj tragediji, je rekao da, zapravo, nije bilo nikakvog plana ni o kakvom genocidu, da nije bilo plana ni o ubijanju ratnih zarobljenika", kaže Smajlović.

Dodaje da u svakom slučaju, nema dokaza, da je Ratko Mladić ikada planirao ikakvu osvetu i da je naređivao bilo kakve zločine, ali do zločina je došlo.

"I ubijanje ratnih zarobljenika je svagda zabranjeno i bilo bi zabranjeno i bilo bi kažnjeno i na svakom sudu, i u Republici Srpskoj i u Beogradu. To je bacilo ozbiljnu senku na ono što je radila Vojska Republike Srpske, ali Ratko Mladić je komandant pod kojim su opstali, odnosno kako će da bude u mitu u narednom predanju, po mom mišljenju, u narodnom predanju će biti da se zbog Ratka Mladića nije ponovio Jasenovac i nije ponovio genocid nad Srbima.", dodaje kolumnistkinja Euronews Srbija.

Petronjević: Mladić će ostati upamćen kao legendarni vojskovođa

Goran Petronijević, koji je neposredno sarađivao sa odbranom Ratka Mladića, ali je bio i član tima odbrane Radovana Karadžića, kaže da će general Mladić u srpskom narodu ostati upamćen kao legendarni vojskovođa i čovek visokih moralnih kvaliteta.

"General Mladić, ovako kako je i Ljiljana rekla, ostaće u narodu upamćen kao legendarni vojskovođa, čovek visokih moralnih kvaliteta.  čovek visokih moralnih kvaliteta, koji u pojedinim trenucima očigledno nije baš sve držao sve konce  rukama, što je dovelo do, po mom dubokom ubeđenju, infiltracije stranih obaveštajnih službi koja je inače vodila taj deo posla, na neki način pripremi situaciju koja će se kasnije prikazivati kao genocid. Dakle, unapred je to pripremljen čitav scenario", smatra Petronijević.

Euronews

Dodaje da je javnost imala priliku kasnije da vidi jednog od zaštićenih svedoka, koji je govorio o tome u više navrata, da je sam Alija Izetbegović tražio, odnosno preneo da su Amerikanci od njega tražili da bude 5. 000 žrtava i da će nakon toga se NATO umešati na strani muslimana.

"U Bosni i Hercegovini, u tom nesrećnom ratu, gde smo se međusobno poklali, ne zbog toga što smo mi hteli, nego zbog toga što smo svi zajedno naseli na ono što nam je spolja, doneto i servirano. Dakle, general Mladić nikako nije mogao da odgovara i nije mogao biti odgovoran čak ni za taj ratni zločin koji se dogodio, a dogodio se. Dakle, streljanje ratnih zarobljenika je ratni zločin koji je zabranjen po Ženevskoj konvenciji, tu nema nikakve dileme. Raspon između ratnog zločina do genocida je ogroman", kaže Petronijević.

Kesić: Slika generala Mladića nekada je bila potpuno drugačija

Obrad Kesić kaže da je tokom rata u Bosni i Hercegovini imao priliku da lično sedi sa generalom Ratkom Mladićem, kao i da prisustvuje njegovim intervjuima za velike svetske medije. Kasnije je, kako navodi, u Vašingtonu imao kontakte i saradnju sa američkim oficirima koji su pre Dejtona bili uključeni u rešavanje rata, a potom i u mirovnu misiju u Bosni i Hercegovini.

"Mogu da kažem da je u tom kontekstu, u to vreme, postojalo veliko poštovanje prema generalu Mladiću i prema Vojsci Republike Srpske. Sada, gledajući unazad, teško je razumeti da su američki vojni zvaničnici Vojsku Republike Srpske i njene komandante procenjivali kao veoma profesionalne kada je reč o saradnji i dogovorima. Iz tih vremena, slika generala Mladića bila je potpuno drugačija nego što se stvorila do danas“, rekao je Kesić.

Euronews

On kao primer navodi tadašnjeg američkog generala Veslija Klarka, koji se tokom rata sastao sa Mladićem.

"Visoki general Vesli Klark, kada je imao susret sa Mladićem, imao je pozitivne stvari da kaže o njemu, i javno i iza scene u Vašingtonu. Razmena kapa između Klarka i Mladića kasnije ga je mnogo koštala kada je reč o američkoj javnosti, ali je u suštini pokazala da je sa profesionalnog ugla postojao određeni nivo poštovanja“, naveo je Kesić.

Govoreći o načinu na koji se danas u regionu posmatra Mladić, Kesić ocenjuje da njegova smrt dolazi u trenutku kada u Bosni i Hercegovini još nema stvarnog procesa pomirenja niti zajedničkog pogleda na budućnost države.

"Problem je u tome što danas, kada govorimo u Bosni i Hercegovini o smrti generala Ratka Mladića, govorimo u situaciji u kojoj nemamo ni početak pomirenja, niti imamo bilo kakav dogovor oko zajedničke države Bosne i Hercegovine. Rat i vraćanje na ratne teme otvaraju stare rane i traume koje su svi doživeli devedesetih godina“, rekao je Kesić.

Zbog toga, dodaje, percepcija Mladića ostaje duboko podeljena između različitih naroda u Bosni i Hercegovini.

"Za Bošnjake, za njihove žrtve i porodice žrtava, on će biti ratni zločinac. Ali za Srbe, odnosno za veliku većinu Srba, on će i dalje biti heroj“, kazao je Kesić.

Prema njegovim rečima, pitanje Mladića ne posmatra se samo kroz nacionalne interese i različita iskustva stradanja, već i kroz aktuelni politički kontekst u Bosni i Hercegovini, u kojem se gotovo svako pitanje pretvara u pitanje opstanka.

"Sve se gleda i kroz politički kontekst, gde se svako pitanje pretvori u biti ili ne biti. Tako je i sada sa smrću generala Mladića. Neki koriste reakcije među srpskim narodom koji žali generala Mladića da kažu da treba potpuno da se izbriše Republika Srpska i Dejtonski sporazum“, rekao je Kesić.

Tanjug AP/Martin Meissner, Pool, File

On, s druge strane, navodi da među Srbima postoji snažno uverenje da je postojanje Republike Srpske bilo ključno za njihov opstanak tokom rata.

"Iz perspektive srpskog naroda, postoji uverenje da, imajući u vidu ono što se desilo tokom Drugog svetskog rata i genocid izvršen nad Srbima na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, bez Vojske Republike Srpske i generala Mladića Srbi ne bi opstali niti bi mogli da žive u Bosni i Hercegovini“, rekao je Kesić.

Kesić ocenjuje da se smrt i sahrana ratnih lidera u takvom političkom i društvenom ambijentu pretvaraju u još jedan povod za nove podele.

"Imamo otvaranje starih rana, imamo politizaciju nečega što se dešava svakom čoveku, a to je smrt. Na neki način, smrt se pretvara u nešto što bi trebalo da bude prihvaćeno kao normalno — da svako ima pravo da sahrani svoje lidere i svoje generale“, rekao je Kesić.

U tom kontekstu, on povlači paralelu sa načinom na koji su Srbi i Hrvati doživljavali sahrane pojedinih bošnjačkih ratnih lidera i generala.

"Kada je Alija Izetbegović umro, njegova sahrana je za mnoge Srbe, pa čak i za mnoge Hrvate, bila sahrana ratnog zločinca. Tako je i sa generalima sa bošnjačke, muslimanske strane. Njihove sahrane, od Mehmeda Alagića do Rasima Delića, Srbi i Hrvati su često doživljavali kao neku vrstu podrške zločincima. Tako će i ova sahrana generala Mladića biti posmatrana od strane Bošnjaka i dela Hrvata“, zaključio je Kesić.

Smajlović: Važno je razumeti kako je predstavljena srpska strana

Ljiljana Smajlović ocenila je da je Republika Srpska osnovana pre nego što je Ratko Mladić postao njen komandant, ali da je njegova uloga u ratu važna za razumevanje tadašnjih odnosa i načina na koji je srpska strana predstavljana u svetu.

Euronews

"Važna je fotografija iz septembra 1994. godine, na kojoj Ratko Mladić razmenjuje generalsku kapu sa Veslijem Klarkom. Ne zato da bismo pokazali da ga je Klark poštovao, mislim da ga uopšte nije poštovao, već da razumemo kakve smo prirode protivnika imali. Znate, Klark je posle to lako rekao: "Pa to je taj genocidni ludak s kojim sam ja morao da se pretvaram, da ga poštujem samo da bi okončao to užasno stradanje. U građanskom ratu možete biti heroj za svoju stranu, a ratni zločinac za drugu“, rekla je Smajlović.

Ona je istakla da se u delu američke štampe rat u Bosni i Hercegovini često ne opisuje kao građanski rat, već kroz narativ o raspadu Jugoslavije i projektu stvaranja "Velike Srbije“.

"U Hagu je tužilaštvo odustalo od priče o Velikoj Srbiji. Međutim, ta teza je ostala prisutna u delu javnosti“, navela je Smajlović.

Istorijska uloga Ratka Mladića

Ratko Mladić je završio Vojnu akademiju 1965. godine kao jedan od najboljih u klasi. Tokom rata u BiH postao je komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, a među vojnicima je stekao veliki autoritet. Posebno je poznat po operaciji "Koridor 92“ i ulozi u ratu oko Sarajeva. Godine 1994. doživeo je veliki lični gubitak kada je njegova ćerka Ana izvršila samoubistvo, što je Mladić osporavao, tvrdeći da je ubijena.

Od svih vojnih akcija, najviše sporenja izazvala je ona u Srebrenici, završena ulaskom VRS u urbani deo opštine 11. jula 1995. Zbog te akcije mu je haški sud izrekao presudu za genocid, progon, zločine protiv čovečnosti. Na papiru to je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija, ali su iz Srebrenice beleženi napadi na srpske snage i civile. Kada je Mladić sa vojskom utvrdio položaje, u tom mestu lično je posetio izbeglički kamp.

Ubrzo po završetku borbi u Srebrenici, jula 1995, haški sud je podigao prvu optužnicu, koja je u godinama do izricanja presude više puta menjana. Kraj rata i Dejtonski sporazum značio je i uklanjanje optuženih za ratne zločine iz javnih i vojnih funkcija. Mladić je, nakon sukoba sa tadašnjim političkim rukovodstvom Republike Srpske, nestao i godinama mu se gubio svaki trag. Javnost u Srbiji je bila podeljena: deo je smatrao da Mladića treba po svaku cenu zaštititi od međunarodnog suda, dok je za druge generalova senka stajala između Srbije i Evropske unije.

Šesnaest godina kasnije, vidno bolestan i onemoćao, uhapšen je u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Mladićevo lice nije jedino koje je bilo drugačije, jer se ustanovilo da je živeo i pod drugim imenom: Milorad Komadić. Nakon policijske akcije maja 2011, isporučen je Hagu, uz veru tadašnjih vlasti u Beogradu da je njegovim hapšenjem otklonjena i poslednja prepreka za evrointegracije zemlje.

O istorijskoj ulozi Ratka Mladića mišljenja su i dalje duboko podeljena. Istoričar Miloš Ković kaže za Euronews da će se o ulozi nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske vremenom suditi na mirniji način. A dodaje i da se događaji iz ratova u Bosni i Hercegovini ne mogu razumeti bez svesti o stradanju i genocidu nad srpskim narodom.

Ratko Mladić, kako su preneli njegovi advokati, izrazio je želju da bude sahranjen u Beogradu, na Topčiderskom groblju, pored svoje ćerke Ane.