Kraj ere jednoglasnosti u Briselu? Kako bi prelazak na kvalifikovanu većinu ubrzao evrointegracije Srbije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nakon što je Mađarska ponovo blokirala napredak Ukrajine i Moldavije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom – odbivši da odobri rezultate skrininga za drugi i treći klaster – u Briselu je dodatno aktuelizovana debate o ukidanju prava veta u spoljnoj politici. Grupa od 11 država članica EU podnela je inicijativu kojom traži prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom, kako opstruktivni veto više ne bi paralizovao delovanje Unije.
O ovoj temi, kao i o uticaju koji bi eventualne promene u načinu odlučivanja imale na pristupni proces Srbije, za Euronews Srbija govorio je Marko Todorović iz Centra za evropske politike.
Prelazak na kvalifikovanu većinu i "konstruktivno uzdržavanje”
Govoreći o novoj inicijativi koju predvode vodeće članice Unije, Todorović pojašnjava da je reč o predlogu koji nastoji da pokrene razmatranje izmena u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.
Euronews
"Ovo je non-pejper u kojem 11 država članica poziva Kaju Kalas i druge članice da razmisle o ograničavanju ili ukidanju prava veta. Član 31 Ugovora o Evropskoj uniji ostavlja mogućnost da se u Evropskom savetu postigne dogovor da se o konkretnim pitanjima ubuduće glasa kvalifikovanom većinom. Međutim, tu imamo klasičan problem – da bi se odustalo od jednoglasnosti, potrebna je upravo ta početna jednoglasnost”, naglašava Todorović.
Kao jedno od rešenja spominje se i mehanizam "konstruktivnog uzdržavanja”.
"To je mehanizam koji već postoji. Država koja se protivi nekoj odluci ne ulaže veto, već se samo formalno ograđuje od delovanja Unije. Ona time ne sprečava sprovođenje odluke, ali obično ne snosi ni finansijske ni operativne posledice njene primene”, objašnjava Todorović.
Predlog za reformu odlučivanja za sada zvanično podržava 11 zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska, Španija i članice Beneluksa, dok mnoge manje države pokazuju uzdržanost.
Josef Kubes / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
"Manje države jesu najveći kočničar ove ideje, jer im jednoglasnost garantuje jednaka prava i garanciju da će se njihov glas ravnopravno čuti. Ipak, 11 od 27 članica nije mala grupa. Ovde vidimo uglavnom zemlje osnivače koje imaju širu stratešku perspektivu. Moguće je da bi u nekim konkretnim oblastima, poput uvođenja sankcija, u skorije vreme mogla da se postigne saglasnost da se pređe na kvalifikovanu većinu”, smatra Todorović.
Šta bi reforme značile za Srbiju?
Pitanje veta i jednoglasnosti ne opterećuje samo klasičnu spoljnu politiku, već direktno utiče i na politiku proširenja.
"Iako je proces proširenja pravno drugačije regulisan u odnosu na klasičnu spoljnu politiku, jednoglasno odlučivanje i o tehničkim pitanjima stvara velike zastoje. To je bio problem za Moldaviju i Ukrajinu, ali i za Srbiju”, navodi Todorović.
On ističe da bi eventualna promena pravila glasanja mogla značajno da promeni dinamiku evrointegracija Srbije.
"Kada bi se na kvalifikovano većinsko odlučivanje prešlo za otvaranje klastera, to bi za Srbiju imalo veliki značaj. Primera radi, blokada otvaranja Klastera 3 tokom leta došla je od strane oko osam država. Te zemlje ne čine 45 odsto članica niti predstavljaju 35 odsto stanovništva EU. Da se nije odlučivalo jednoglasno, Srbija bi danas imala otvoren Klaster 3”, zaključuje Todorović.
Kompletno gostovanje Marka Todorovića pogledajte u snimku na vrhu teksta
Komentari (0)