Slučaj "zvučni top“ dobio novi epilog: Da li će nakon saopštenja VJT neko snositi odgovornost?

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da tokom protesta 15. marta prošle godine nije korišćen zvučni top niti uređaj slične namene, kao i da zdravstvene tegobe i panične reakcije građana nisu bile posledica upotrebe takvog sredstva. Time, međutim, polemika nije završena. Od prvih snimaka i svedočenja građana, preko izjava političara, analitičara i predstavnika organizacija civilnog društva, do istrage u kojoj su saslušavane osobe koje su javno govorile o upotrebi zvučnog oružja, pitanje je preraslo samu upotrebu uređaja.

U fokusu je sada način na koji je jedna pretpostavka postala dominantan javni narativ - kako su nastale tvrdnje o upotrebi zvučnog topa, na koji način su se širile kroz medije i društvene mreže i kakve su političke i društvene posledice ostavile.

O tome šta danas pouzdano znamo, šta i dalje ostaje otvoreno i da li će neko snositi odgovornost zbog višemesečnog širenja tvrdnji o upotrebi zvučnog topa, za Euronews Srbija govorili su novinar i urednik Vladimir Vuković i analitičarka Milana Vuković.

Vladimir Vuković ceo slučaj vidi kao jedno opasno zamešeteljstvo koje je služilo da se u državi izazove haos i da neko na tome politički i na svaki drugi način profitira, a sve na uštrb interesa građana Srbije.

"Kada govorimo o 'zvučnom topu', važno je reći da ozbiljni mediji koji su se bavili ovom temom od početka nisu olako koristili taj termin. Uloga medija jeste da edukativno deluju na svoju publiku i da objasne o kakvom se uređaju govori. Zvučni top je velika i veoma uočljiva naprava koju nije moguće tek tako neprimetno koristiti na ulici. Od uređaja za obaveštavanje građana, koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo u svom posedu, napravljena je priča koja je dobila mnogo dramatičniju formu", istakao je Vuković. 

Dodaje da ono što je posebno važno jeste činjenica da do pojedinih podataka sada dolazimo zahvaljujući istrazi koja se vodila povodom tragične smrti studentkinje Milice Živković. U okviru te istrage institucije su došle do podataka o sastanku održanom 22. januara u Rektoratu, na kojem se govorilo o mogućnosti upotrebe uređaja koji se nalazi u MUP-u.

Euronews

"To znači da se o toj temi govorilo gotovo dva meseca pre 15. marta. Zato mislim da nije moguće ovu priču posmatrati kao nešto što je spontano nastalo nekoliko minuta nakon protesta", kaže Vuković.

Vuković smatra da ključ nije samo u onome što se dogodilo 15. marta, već i u onome što je prethodilo tom događaju.

"Mislim da je tu zakazala i država. Posle onakve hajke i propagande koja je počela 15. marta uveče i trajala mesecima, morali su da budu pokrenuti svi bezbednosni mehanizmi kako bi se utvrdilo šta se zaista dogodilo. Ne mislim da je dovoljno samo reći da je priča bila laž. Sada treba utvrditi ko je odgovoran za njeno plasiranje, ko ju je podgrevao i na koji način je čitav mehanizam funkcionisao", dodaje sagovornik. 

Milana Vuković: Nalogodavci bi trebalo da budu sankcionisani

Analitičarka Milana Vuković smatra da je pre svega važno da insistiramo na tome da svi koji su bili nalogodavci i učesnici ovog pokušaja medijskog spina budu razotkriveni, a onda, ukoliko za to postoje elementi, i krivično-pravno sankcionisani.

"Ovo nije bila samo jedna politička afera. Imali smo, po mom mišljenju, organizovan mehanizam u kojem su učestvovali pojedini mediji, analitičari, opozicioni političari i blokaderski pokret, sa ciljem da se u javnosti stvori slika da je država napala sopstvene građane.", istakla je Vukovićeva. 

FoNet/Milica Vučković

Ona podseća na atmosferu koja je vladala uoči 15. marta i neposredno nakon tog događaja. Dodaje da je predsednik Aleksandar Vučić predstavljan kao neko ko napada svoj narod i svoju decu.

"Kada nekoga na taj način satanizujete i dehumanizujete, stvarate atmosferu u kojoj on postaje legitimna meta. Zato smatram da je priča o zvučnom topu imala mnogo širi politički cilj", ističe sagovornica. 

Vladimir Vuković dodaje da je sada tužilaštvo utvrdilo ono što je mnogima bilo jasno već te večeri.

"Imali smo izjave pojedinaca koje su vrlo brzo dobile status činjenice. Zatim su te izjave preuzimali mediji, društvene mreže i političari. U jednom trenutku više se nije govorilo 'postoji sumnja da je korišćeno zvučno oružje', već 'korišćen je zvučni top' To je veoma opasan mehanizam. Kada jednom nešto postane dominantan narativ, kasnije je veoma teško vratiti javnu raspravu na činjenice", ističe Vladimir Vuković. 

Milana Vuković dodaje da se već 16. marta ta priča širila društvenim mrežama. Ljudi su počeli da objavljuju da poznaju nekoga ko je navodno bio žrtva zvučnog topa, da je neko završio u bolnici, da ima ozbiljne posledice.

"Stvoren je utisak da se to dogodilo svima i da postoji ogroman broj žrtava. Međutim, kada je tužilaštvo krenulo da proverava te tvrdnje, nije potvrđena uzročno-posledična veza između prijavljenih zdravstvenih tegoba i upotrebe zvučnog topa.To pokazuje koliko brzo društvene mreže mogu da proizvedu sopstvenu stvarnost", dodaje sagovornica. 

Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu.