Vučić dodelio 55 odlikovanja povodom Dana jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave -15. septembar obeležava se danas u Srbiji i Republici Srpskoj, a tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojednicima i institucijama.

Svečanosti prisustvuju patrijarh srpski Porfirije, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut sa ministrima, predstavnici Republike Srpske - predsednik SNSD Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, srpski clan Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i predsednik DNP Crne Gore Milan Knežević.

Obraćanje predsednika Vučića

"Vaša Svetosti, uvaženi predsedniče Dodik, srpski članu Predsedništva Bosne i Hercegovine gospođo Cvijanović, uvaženi predsednici Skupština Srbije i Srpske, članovi Vlade Srbije i Srpske, dragi Ivane i dragi Milane, hvala vam što ste danas ovde sa nama. Naravno, predsednici Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije. Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rejza stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: 'Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela starih", Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna. Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod. Danas je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan. Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže. Nemojte da vas podsećam da to nije uvek bilo tako, i nije bilo lako. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do dana današnjeg. I to je nešto što verujem da će učiniti", poručio je Vučić.

I oni koji dolaze posle nas. Želeo bih, i makar na trenutak, da sklopimo oči i vratimo se u jednu zoru, zoru koja je pre više od stotinu godina odlučila da li će srpski narod postojati ili ne. Te zore desilo se uskrsnuće o kojem priča Slobodan Jovanović. A da bismo razumeli veličinu tog dana, moramo se vratiti na put koji mu je prethodio, put koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope. Krajem 1915. Srbija je, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom, i ta reč Golgota nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi. Hiljade je ostalo zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana. Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili"

Tanjug/Amir Hamzagić

"Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front. Dve duge, nemilosrdne godine srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine. Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima. Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom Polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom, željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine, probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara. I to istog dana. Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa"

Srpska vojska je napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan. Već 1. novembra srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd. Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo. Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj. Iz preke potrebe naroda rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima obe naše republike. Zastava, kao što to naši velikani poručuju, nije parče tkanine. Zastava je sažetak istorije jednog naroda, ispisana bojama umesto stihovima i slovima. Naša trobojka, crvena, plava i bela, postala je zvanična zastava srpskog naroda u 19. veku.", poručio je Vučić. 

Tanjug/Amir Hamzagić

Odlikovanja koja vam danas dodeljujemo su više od priznanja, jer su one izraz dubokog poštovanja Republike Srbije prema ljudima koji su pokazali šta znače odgovornost, solidarnost i ljubav prema bližnjem. Neka vam ova odlikovanja budu na ponos, ali neka služe i kao podstrek da nastavite putem kojim ste dostojno krenuli. Ove godine, više nego ikada pre, posebnu zahvalnost dugujemo pripadnicima vatrogasno-spasilačkih jedinica koji su svojim delovanjem štitili živote, imovinu i bezbednost građana Srbije, ali i drugih zemalja. Vama, poštovani vatrogasci, vi ste svakako među najuzvišenijim čuvarima države i naroda; vaša uniforma je simbol poverenja koje građani imaju u svoju državu, jer naš narod poštuje svoje institucije, svoje uniforme i sve one koji svoju dužnost obavljaju časno. Vašim, ali i porodicama svih drugih nagrađenih, zahvaljujem na razumevanju, podršci i snazi koju vam pružaju, jer i oni nose teret vaših odgovornih zadataka. Dragi laureati, neka ovo ordenje i odlikovanja budu trajni podsetnik da Srbija ceni svoje najbolje ljude i svoje velike prijatelje", poručio je Vučić. 

Dodela odlikovanja

- Ordenom Republike Srbije, na velikoj ogrlici, odlikovan je Kasim-Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan, za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan

- Ordenom srpske zastave trećeg stepena, odlikovan je: Angus Makfadjen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac koji je jednu od upečatljivijih uloga u karijeri ostvario u domaćem filmu "Žetva". Za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos

- Za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine, o stradanju srpskog naroda na području autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su: Petar Božović, jedan od najistaknutijih dramskih umetnika. Koji je svojim višedecenijskim profesionalnim radom ostvario izuzetan doprinos srpskoj pozorišnoj, filmskoj i televizijskoj umetnosti. Jedan je od glumaca čiji je stvaralački opus povezao i obeležio više generacija publike. Odlikovan je za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume

- Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena su odlikovani: Predrag Đaković, akademski slikar koji dugi niz godina stvara u Pragu, poznat češkoj i srpskoj umetničkoj sceni kao umetnik koji se uspešno bavi i vajarstvom i izradom instalacija

- Veselin Vesko Grozdanić, televizijski reditelj; u svojoj bogatoj višedecenijskoj karijeri režirao je više od 5. 500 prenosa, među kojima neke od najvećih svetskih sportskih događaja, ali i najznačajnijih državnih manifestacija, među kojima je i današnja. Za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti televizijske režije.

- Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima odlikovana je posthumno: prof. dr Milica Bajčetić. Redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dobitnica najprestižnije regionalne nagrade u medicini "Medis" za prvu inovativnu formulaciju enalaprila u obliku mini tablete, namenjene deci uzrasta od rođenja do 6 godina koja boluju od srčane slabosti. Orden je primio suprug, Zlatko Bajčetić.

- Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su: Veselin Dželetović, književnik i novinar, autor više zbirki poezije, monografija i romana, među kojima je i "Srpsko srce Johanovo" po kom je snimljen film "Žetva".  Za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima.

prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.  Za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti dermatovenerologije.

 

- Prof. dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i subspecijalista onkolog. Vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti plastične hirurgije.

- Prof. dr Tatjana Trajković, vanredni profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

- Nebojša Jevrić, književnik, novinar, ratni izveštač, autor 13 knjiga i više od 1. 000 priča.Za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti

- Ivana Žigon, glumica, prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Reditelj, scenarista i humanitarac. Za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume i humanitarnog rada

- Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su: Karlovačka berba grožđa "Grožđebal", Sremski Karlovci. Manifestacija koja duže od 9 decenija slavi vinogradarsko nasleđe Fruške gore i čuva kulturnu baštinu ovog kraja, za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima povodom 95 godina postojanja, orden prima Mirjana Jovanović, šef organizacionog odbora festivala

- Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, jedan od najstarijih i najznačajnijih filmskih festivala u regionu, posvećen isključivo filmskom scenariju, za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima povodom 50 godina postojanja. Orden prima direktor Festivala filmskog scenarija i kulturnog centra Vrnjačke Banje, Saša Milenković

 

- Ivan Tomašev, bas, prvak opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Istaknuti srpski operski umetnik, sa bogatom karijerom koja traje duže od 4 decenije, za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti operske umetnosti

- Zoran Čalija, akademski slikar, scenograf i reditelj. Pokretač i učesnik brojnih humanitarnih projekata, likovnih kolonija i susreta, za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su: Centralna unija grčkih opština i gradova (KEDE), koja godinama realizuje humanitarni program prihvata i boravka srpske dece u grčkim porodicama, za zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Grčke. Medalju je primio gradonačelnik Oreokastra, gospodin Pantelejmon Cakiris. Zatim, dr Georgios Mastorakos, renomirani grčki profesor endokrinologije, glavni akademski koordinator bilateralne saradnje Medicinskog fakulteta u Atini i Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Za izuzetne zasluge u prosvetnim, zdravstvenim i sportskim delatnostima: Dragana Matijašević, glavna medicinska sestra Odseka za hematologiju na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Dragana Matijašević, prima orden za izuzetne zasluge u zdravstvenim delatnostima.

- Ilmars Haris Lapinš, istaknuti dirigent bogate međunarodne karijere, dugogodišnji saradnik Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Vojvođanskog simfonijskog orkestra. Ilmars Haris Lapinš, orden dobija za postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti.

- Profesor Petar Stanojlović, univerzitetski profesor, filmski i televizijski reditelj, za izuzetne zasluge u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti filmske i televizijske režije.

- Bogdan Obradović, sportista iz Loznice, jedan od najuspešnijih mladih takmičara u Srbiji u grapplingu i brazilskoj džiu-džici. Za zasluge i postignute rezultate u sportskim delatnostima, kao i njegov trener Aleksandar Tomić, reprezentativac Srbije. Selektor reprezentacije Srbije u džiu-džici i osnivač Akademije borilačkih sportova u Loznici, čiji su sportisti osvojili više od 2. 500 medalja, među kojima 4 svetske, 23 evropske i 25 balkanskih medalja za zasluge i postignute rezultate u sportskim delatnostima.

- Nebojša Đurić, srpski reprezentativac u paraatletici, osvajač srebra na Letnjim paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. Takođe osvajač brojnih medalja i priznanja u bacanju diska i bacanju kugle na evropskim i svetskim takmičenjima, a za zasluge i postignute rezultate u paraolimpijskom sportu

- Jorg Heskens, stručnjak u oblasti ekonomije i ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke, 17 godina radi u Srbiji kao izaslanik Vlade Savezne Republike Nemačke. Za istaknute zasluge u razvijanju ekonomskih odnosa i prijateljske saradnje između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke

- Pan Express d. o. o. Lučani, kompanija koja posluje duže od 3 decenije i zapošljava više od 140 radnika, za izuzetne zasluge u javnim i privrednim delatnostima. Medalju je primio vlasnik kompanije, Zoran Pantelić.

- Srebrnom medaljom za zasluge odlikovani su: Rade Mladenović, dugogodišnji sekretar Crvenog krsta Žitorađa, za zasluge u oblasti humanitarnog rada. Zatim, Crveni krst Čukarica, organizacija koja je 98 godina neprestano na putu humanosti na teritoriji opštine Čukarica, i već 10 godina uspešno realizuje manifestaciju "Sabor čovekoljublja Srbije" za zasluge u oblasti humanitarnog rada, a medalju prima sekretar Crvenog krsta Čukarica, Zvezdan Bradić.

- Subotički simfonijski orkestar, jedan od najznačajnijih nosilaca kulturnog života u Subotici i Vojvodini, za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzičke kulture. Medalju prima umetnički direktor Subotičkog simfonijskog orkestra, Miloš Nikolić

- Beogradski karate savez, iza koga je dugogodišnji i predani rad i doprinos u razvoju borilačkih sportova u prestonici Srbije, za zasluge i postignute rezultate u oblasti sporta. Medalju prima predsednik Beogradskog karate saveza, Strahinja Stojković.

Priznanje vatrogasima i pripadnicima bezbednosnih službi u Srbiji

Vatrena stihija koja je pretila životima, domovima i prirodnim bogatstvima naše zemlje zaustavljena je zahvaljujući nadljudskoj hrabrosti onih koji pred opasnostima ne uzmiču. Vatrogascima, policajcima, vojnicima, dobrovoljcima. Danas je posebno priznanje odato upravo njima:

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena odlikovani su:

- Nenad Nedić, pukovnik policije, komandant helikopterske jedinice.

- Luka Čaušić, potpukovnik policije, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik sektora za vanredne situacije.

- Aleksandar Krstić, major policije. Načelnik odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice.

- Vlado Plemić, penzionisani pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Zamenik direktora za obuku u Srpsko-ruskom humanitarnom centru.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena odlikovani su:

- Željko Čavić, potpukovnik policije, načelnik Odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice.

- Bojan Mladenović, major policije, saobraćajni pilot. Nikola Isidorović, major policije, profesionalni pilot. Lazar Lučić, vodnik policije, vazduhoplovni mehaničar.

- Srđan Jovanović, mlađi vodnik policije, vazduhoplovni mehaničar.

- Milorad Milinović, vodnik vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Pančevo.

- Mirko Suvačarov, vodnik vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Pančevu.

- Nikola Matović, vodnik vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Čačku.

- Aleksandar Radosavljević, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva "Mramorak", zaposlen u Upravi granične policije.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost, trećeg stepena, odlikovani su:

- Aleksandar Pavlović, rukovalac pomoćne mehanizacije, pogon pomoćne mehanizacije, Površinski kopovi Baroševac.

- Božidar Đalović, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama, sektor za pomoćnu mehanizaciju, Površinski kop Drmno.

- Branko Čanković, samostalni inženjer za zaštitu od spoljnih voda, erozije i bujica, Srbija vode d. o. o.

- Bratislav Pavlović, Jugokop Podrinje d. o. o. Šabac.

- Vladimir Beljinac, glavni inženjer za zaštitu od spoljnih voda, Srbija vode d. o. o.

- Vladimir Nikolić, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama, specijalista: Sektor za pomoćnu mehanizaciju, površinski kop, Drmno.

- Željko Repac, Javno preduzeće "Vojvodina šume", rukovodilac buldožerima, Šumsko gazdinstvo "Sremska Mitrovica".

- Zlatko Milovanović, automehaničar za guseničare, Sektor za pomoćnu mehanizaciju, površinski kop, Drmno.

- Miloš Andrejević, vodnik prve klase, Vojska Srbije, pripadnik 72. brigade za specijalne operacije Vojske Srbije.

- Miloš Jovanović, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama, Sektor za pomoćnu mehanizaciju, površinski kop, Drmno.

- Predrag Nešković, rukovalac pomoćne mehanizacije, pogon pomoćne mehanizacije "Površinski kopovi" Baroševac.

- Dimitrije Jovičić, Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo.