Od rekordne izlaznosti do apatije: Šta zapravo motiviše birače da izađu na izbore?

Politolog Simić iz Instituta za političke studije smatra da su upravo neizvesnost izborne trke, politička polarizacija i procena birača da njihov glas može da promeni rezultat među ključnim faktorima koji utiču na izlaznost. Simić je gostujući na Euronews Srbija podsetivši da su prvi višestranački izbori 1990. godine bili svojevrsni "praznik demokratije", rekao da je to bilo povezano i sa širim političkim promenama u istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida.

Na tim izborima izlaznost je bila oko 71 odsto, dok je dve godine kasnije, 1992, iznosila oko 69 odsto. Nakon toga usledio je pad, pa je 1997. godine glasalo oko 57 odsto birača.

"Definitivno je da su ti prvi izbori 1990. godine bili jedan praznik demokratije. Zapravo, mi smo tada uspostavili višepartijski sistem u Srbiji, i to je generalno vezano sa procesima u globalu, sa rušenjem Berlinskog zida. Sve države istočne Evrope su imale visoku izbornu izlaznost na tim prvim višestranačkim izborima, što je slučaj i u Srbiji", rekao je Simić.

Od 2000. godine, prema njegovim rečima, izlaznost se uglavnom kretala između 50 i 60 odsto. Izuzetak predstavljaju izbori 2007. i 2008. godine, kada je na birališta izašlo oko 60, odnosno 61 odsto birača. Simić smatra da je ključni faktor izborna utakmica, odnosno njena dinamika i neizvesnost. Kada birači procene da njihov glas može da utiče na konačan rezultat, veća je verovatnoća da će izaći na birališta.

"Izborna izlaznost se posmatra u tome da li je politička, odnosno izborna utakmica, dinamična i neizvesna. Ukoliko jeste, onda birači automatski imaju veću želju da izađu na birališta. Izlaznost je niža, odnosno demotiviše birače u onim trenucima kada znaju otprilike da će neka stranka sigurno pobediti na izborima", naveo je.

Kao jedan od primera naveo je 2014. godinu, kada je izlaznost bila oko 53 odsto. Prema njegovom objašnjenju, na odziv birača može da utiče i zamor, posebno kada se izbori često ponavljaju.

Euronews Srbija

"Vremenom, sam izborni proces postaje ustaljen, pa birači posle nekog vremena postanu nezainteresovani ili apatični za politiku. Kao što smo imali rekordnu izbornu izlaznost 1990. godine, imali smo i rekordno nisku izbornu izlaznost 2020. godine", rekao je Simić.

On smatra da bi u aktuelnim okolnostima izlaznost mogla da bude viša nego inače, upravo zbog političke dinamike i polarizacije.

"Moj glas će možda nešto promeniti"

Na pitanje da li birače dodatno motiviše osećaj da bi njihov glas mogao da bude presudan ukoliko su glavni konkurenti blizu, Simić je odgovorio potvrdno. Prema njegovim rečima, psihološki momenat igra važnu ulogu kada birač proceni da njegov glas može da promeni ishod izbora.

"To je psihološki motiv da birači izađu na birališta kada znaju da njihov glas možda ima presudnu ulogu na izborima. I, uglavnom, izborna izlaznost je niža, odnosno demotiviše birače u onim trenucima kada znaju otprilike da će neka stranka sigurno pobediti na izborima. Mislim, dešavaju se i u svetu različiti slučajevi", rekao je Simić.

On je kao primer naveo izbore u Tunisu 2022. i 2023. godine, kada je izlaznost bila oko 10 do 11 odsto, ali je istakao da se i takvi rezultati moraju posmatrati u konkretnom političkom kontekstu.

Simić je ukazao i na zanimljiv odnos između izbornih sistema i izlaznosti. Iako je Srbija 1990. godine imala većinski sistem sa 250 izbornih jedinica, a 1992. proporcionalni sistem sa devet izbornih jedinica, razlika u izlaznosti bila je svega oko dva procentna poena.

Euronews Srbija

"Upravo su ti izbori 1990. i 1992. paradigmatičan primer da izborni sistem zapravo nema neki preterani uticaj na to da li će neko da izađe na izbore ili ne. Razlika između izlaznosti na prvim izborima i na drugim je bila svega odsto. Ono što birače motiviše jeste, zapravo, dinamična izborna utakmica i mogućnost da li će njihov glas možda ovog puta uticati više na rezultat izbora nego ranije", rekao je Simić.

Nevažeći listići 

Jedna od tema razgovora bili su i nevažeći glasački listići. Na prvim višestranačkim izborima bilo ih je oko 200.000, odnosno oko četiri odsto, dok se na novijim izborima njihov udeo uglavnom kreće između 2,5 i tri odsto. Simić kaže da je visok broj nevažećih listića 1990. godine bilo lakše objasniti činjenicom da su građani prvi put glasali u višestranačkom sistemu. Međutim, smatra da je danas teže pronaći opravdanje za toliki broj nevažećih glasova.

Posebno je izdvojio izbore 2012. godine, kada je bilo 4,3 odsto nevažećih listića, uz kampanju "Beli listići".

Euronews Srbija

"Sa jedne strane, to deluje, onako, kao alarm za političke stranke i učesnike u izboru da prosto ne rade dobro svoj posao, odnosno da ne predstavljaju svoje birače onako kako bi trebalo, i da su oni nezadovoljni. Ali, sa druge strane, ta vrsta političke apatije, odnosno ta pasivna borba, zapravo ne vodi nikuda, jer se ti glasovi samo rasipaju i opet idu strankama koje su prešle cenzus", rekao je Simić.

Od 2020. godine izborni cenzus iznosi tri odsto, pa broj nevažećih listića, prema njegovim rečima, postaje još uočljiviji. Na izborima 2020. godine njihov udeo bio je 3,7 odsto.

"Taj broj je prosto alarmantan, jer to mnoge stranke koje izađu na izbore ne mogu da preskoče. Takođe, na ovim poslednjim izborima, mislim 2023. godine, da ih je bilo oko 2,8 odsto, a 2022. ih je bilo oko tri odsto. Kada se to prevede u cifru, to je oko 100.000 građana, odnosno birača, što zaista nije mali broj", naveo je.

Simić kao jedno od mogućih objašnjenja navodi greške birača prilikom glasanja, posebno kada na glasačkom listiću ima veliki broj izbornih lista. Kako kaže, birač može pogrešno da zaokruži ili da ne precrta prethodno napravljenu oznaku, zbog čega listić postaje nevažeći.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu u tekstu ili na našem Youtube kanalu.