Predsednica Republike Srpske, članica predsedništva BiH i haška osuđenica: Ko je bila Biljana Plavšić?

Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić preminula je jutros u Beogradu, u 96. godini.

Plavšić je rođena 7. jula 1930. u Tuzli. Odrasla je u Sarajevu, biologiju je diplomirala i doktorirala u Zagrebu, a potom je predavala na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Bila je Fulbrajtov stipendista u Sjedinjenim Državama i autor naučnih radova iz botanike. U politiku je ušla tek 1990, kao članica Srpske demokratske stranke.

Iste godine izabrana je za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, zajedno sa Nikolom Koljevićem. Tokom raspada Jugoslavije i građanskog rata u BiH bila je u vrhu srpskog rukovodstva i kao članica Predsedništva Republike Srpske.

EPA/STR

Predsednica Republike Srpske bila je od jula 1996. do novembra 1998. godine nakon dr Radovana Karadžića. Zapadni mediji su je tada zvali "srpskom gvozdenom lejdi".

U tom periodu sukobila se politički sa Karadžićem i delom vojnog vrha, a potpisala je i smenu Ratka Mladića sa čela Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i uz podršku međunarodne zajednice formirala Srpski narodni savez.

Na izborima 1998. izgubila je od Nikole Poplašena kojeg je 6. marta 1999. godine smenio visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorp, jer nije dozvolio imenovanje Milorada Dodika za premijera Republike Srpske.

AP Photo/Fred Ernst

Haški tribunal optužio je Biljanu Plavšić 2001. godine za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata, zbog progona nesrpskog stanovništva u više opština na teritoriji BiH tokom 1992. godine.

Dobrovoljno se predala Tribunalu 10. januara 2001. Već u oktobru 2002. godine priznala je krivicu za jedno delo i to progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao zločin protiv čovečnosti, a u okviru udruženog zločinačkog poduhvata.

EPA/DRAGO VEJNOVIC

Ostale tačke optužnice, uključujući onu koja ju je teretila za genocid, tužilaštvo je povuklo.

Plavšić je u februaru 2003. osuđena na 11 godina zatvora. Veće je navelo da je reč o zločinu najveće težine, u kampanji etničkog razdvajanja koja je dovela do smrti hiljada ljudi i proterivanja hiljada drugih, ali je kao olakšavajuće uzelo priznanje, izraženo kajanje, predaju i godine starosti.

Kaznu je služila u švedskom zatvoru Hinseberg i puštena je pre vremena 27. oktobra 2009. godine, pošto je odslužila dve trećine kazne.

Posle izlaska iz zatvora živela je u Beogradu.