Kurti ponovo odbacuje ZSO, Beograd insistira na obavezi: Gde zapinje više od decenije?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zajednica srpskih opština ponovo je u fokusu Beograda i Prištine, nakon što je Aljbin Kurti odbacio model koji zagovara Beograd, dok iz Srbije poručuju da je njeno formiranje obaveza preuzeta Briselskim sporazumom. Dok se više od decenije čeka na njeno formiranje, pitanje ZSO ponovo dobija prostor u političkom trenutku u kojem se i Beograd i Priština nalaze u izbornom ciklusu. Šta danas stoji između dogovorenog i sprovedenog i koliko izborna politika utiče na prostor za kompromis?
Kurti, koji je sredinom septembra po četvrti put izabran za kosovskog premijera, je nedavno odbacio formiranje Zajednice srpskih opština kakvo traži Beograd, navodeći da bi takva struktura bila nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini i da bi, prema njegovoj oceni, "iznutra potkopavala državnost, nezavisnost i funkcionalnost Kosova". Istovremeno je rekao da nije protiv saradnje opština, ali da ona treba da služi pružanju boljih javnih usluga "u okviru Republike Kosovo“.
"Ko god želi asocijaciju opština, mi je već imamo. Ali ono što Srbija naziva asocijacijom zapravo nije za srpsku zajednicu, već protiv nezavisnosti Kosova", rekao je Kurti, uz ponovljeni stav da Priština želi dobre evropske susedske odnose i punu normalizaciju, ali uz međusobno priznanje.
Kurti se pozvao i na odluku ustavnog suda tzv. države Kosovo iz 2015. godine, navodeći da je "sud zaključio da je monoetnički karakter Zajednice u koliziji sa duhom Ustava".
Iz Beograda je stigao odgovor. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je da Kurti, kako je naveo, "opet pribegava starom triku“ kako bi izbegao obavezu formiranja ZSO i pokušao da predstavi Zajednicu kao želju Beograda.
"ZSO je obaveza Prištine proistekla iz dogovora postignutih 2013. i 2015. godine", naveo je Petković na društvenoj mreži Iks.
On je dodao da "dijalog nije švedski sto", navodeći da Priština ne može da bira koje će obaveze poštovati, a koje neće. Petković je posebno ukazao na pitanje Statuta ZSO i poručio da je na sastancima u Briselu tražio da se razgovori o tom dokumentu pokrenu.
profimedia
Povezane vesti
Šta je dogovoreno Briselskim sporazumom?
Formiranje ZSO je predviđeno Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, potpisanim 19. aprila 2013. godine u Briselu. Prvih šest tačaka tog sporazuma odnosi se upravo na ZSO. EU je 2015. saopštila da su tada dogovoreni opšti principi i glavni elementi Zajednice, čime je, kako je navedeno, trebalo da bude otvoren put za njeno formiranje. Evropska služba za spoljne poslove je 2018. godine ZSO opisala kao obavezu koju je Priština preuzela kroz sporazume iz aprila 2013. i avgusta 2015. godine.
Istovremeno, pitanje nadležnosti i institucionalnog položaja ZSO ostalo je jedno od ključnih spornih pitanja. EU je ranije navodila da Zajednica ne bi predstavljala paralelnu vlast niti bi donosila sopstvene zakone, već bi bila uspostavljena u okviru postojećeg pravnog i upravljačkog sistema samoproglašenog Kosova.
Evropska unija je i poslednjih godina ponavljala da je formiranje ZSO deo obaveza preuzetih u dijalogu. U jednom od svojih saopštenja iz 2023. godine pozvala je Prištinu da bez odlaganja započne korake ka njenom formiranju, navodeći da je reč o pravno obavezujućoj obavezi.
U međuvremenu je pitanje ZSO uključeno i u širi okvir sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa postignutog 2023. godine. EU navodi da je ZSO bila jedna od tema već obuhvaćenih sporazumima iz 2013. i 2015. i da je predstavila takozvani evropski nacrt Statuta, ali da on do danas nije postao stvarnost.
"Nema ničega novog"
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je za portal Euronews Srbija da najnovije izjave ne donose suštinski novi element u odnosu na dosadašnje stavove Prištine.
"To nije ništa novo. To je od početka. U zadnjih pet godina je tako, što se njega tiče", rekao je Milivojević za Euronews Srbija.
Kada je reč o poređenju ZSO sa Republikom Srpskom, on je naveo da su nadležnosti Zajednice definisane Briselskim sporazumom iz 2013. i kasnije razrađene sporazumom iz 2015. godine.
Povezane vesti
"Tu nema ni šta da se doda, ni šta da se oduzme, kad je reč o definiciji, kad je reč o preciziranju i nadležnosti i svega ostalog", kaže Milivojević.
On, međutim, ne očekuje promenu stava Kurtija, ali ni međunarodnih aktera koje vidi kao podršku takvoj politici Prištine.
Euronews Srbija
"Tako da je Zajednica, kao obaveza, postoji u pravnom, političkom smislu, ali u realpolitičkom smislu, mislim da će teško biti ostvariva", ocenio je Milivojević.
Povezane vesti
Srpska lista sa Šubelom o ZSO i problemima Srba
Delegacija Srpske liste sastala se nedavno u Zvečanu sa šefom Kancelarije EU u Prištini i specijalnim predstavnikom EU, ambasadorom Dierkom Šubelom. Kako je saopšteno iz Srpske liste, glavne teme bile su položaj srpskog naroda, funkcionisanje lokalnih samouprava sa srpskom većinom i problemi sa kojima se Srbi svakodnevno suočavaju.
Predstavnici Srpske liste ukazali su na značaj formiranja Zajednice srpskih opština, kao i na potrebu sprovođenja ranije postignutih sporazuma. Od EU su zatražili da nastavi da posvećuje pažnju položaju srpske zajednice i zaštiti njenih prava.
Razgovarano je i o nastavku dijaloga i institucionalne komunikacije radi rešavanja konkretnih problema građana.
Pitanje ZSO ponovo se otvara u trenutku kada je politički prostor i u Beogradu i u Prištini opterećen izbornim procesima.
U Srbiji su za 25. oktobar raspisani vanredni parlamentarni izbori. U Prištini je Aljbin Kurti nakon junskih parlamentarnih izbora ponovo izabran za premijera, ali politička kriza oko izbora predsednika ostaje otvorena i, prema aktuelnim procenama, može voditi ka novim izborima.
U takvom političkom trenutku postavlja se pitanje da li izbori dodatno sužavaju prostor za kompromis ili omogućavaju političkim akterima da ZSO ponovo koriste kao jednu od ključnih tema u svojim porukama biračima. U tom konketstu Milivojević smatra da Beogradu ne odgovara da pitanje ostane otvoreno.
"Beogradu ne odgovara da ostane otvoreno, nego odgovara da se ta obaveza ispoštuje", kaže on.
Kada je u pitanju Priština, situacija je, kako je naveo, drugačija.
"Njima odgovara da se to pitanje potpuno skloni. Dakle, ne da ostane otvoreno, nego da se skloni", navodi Milivojević.
On ocenjuje da se dve strane nalaze u zatvorenom krugu: Beograd insistira na formiranju ZSO, dok Priština pitanje posmatra u okviru šireg procesa normalizacije i sporazuma iz 2023. godine.
Može li pitanje ZSO biti "zamrznuto"?
Ideja da se pitanje ZSO ostavi za neki kasniji trenutak, odnosno da se pronađe svojevrsno zamrznuto rešenje, nije nova. Međutim, Milivojević smatra da za Beograd takav scenario nije prihvatljiv.
"Što se tiče dijaloga Beograd–Priština, u suštinskom smislu, i što se tiče Srbije, to pitanje ne može da ostane zamrznuto. Nego mora na neki način da bude rešeno u korist poštovanja sporazuma iz Brisela iz 2013.", rekao je on.
Milivojević formiranje ZSO povezuje i sa funkcionisanjem institucija srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, dok istovremeno smatra da Priština neće promeniti svoj stav, a da će međunarodni akteri pitanje ZSO nastaviti da posmatraju kroz širi okvir Ohridskog sporazuma i procesa normalizacije.
Više od decenije nakon prvog dogovora, ZSO tako ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja dijaloga Beograda i Prištine: sporazumi postoje, EU je više puta pozivala na njihovu primenu, ali različita tumačenja budućeg položaja i nadležnosti Zajednice i dalje su prepreka njenom formiranju.
Komentari (0)