Ursula fon der Lajen završila posetu regionu: Sa kakvim zaključcima se vraća u Brisel?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom trodnevne posete Zapadnom Balkanu bila je u Tirani, Prištini, Podgorici i Skoplju, ali ne u Beogradu i Sarajevu, zbog izborne kampanje koja je u toku. Zajednička poruka je da će sledeće nedelje u Briselu biti predstavljen pregled politike proširenja Evropske unije i predstavljena mapa puta za najuspešnije zemlje kandidate: Moldaviju, Ukrajinu, Albaniju i Crnu Goru.

Crna Gora bi mogla da bude 28. članica Evropske unije vrlo brzo, poručila je predsednica Evropske komisije iz Podgorice, naglasivši da je ta zemlja lider u regionu po sprovođenju reformi i ostvarenim rezultatima u okviru plana rasta.

"Sada radimo na zatvaranju svih preostalih poglavlja do kraja godine. Ti poslednji kilometri maratona su uvek najteži, zato će zahtevati kontinuiranu političku stabilnost i široku podršku svih partija, snažne odnose sa članicama Evropske unije i otpornost u odnosu na pokušaje da se društvo polarizuje", poručila je fon der Lajen.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić, poručio je da je optimističan da će Crna Gora do kraja 2026. godine zapakovati sva poglavlja.

Euronews/Anđelka Ćup

"Verujem da je 2028. godina godina kada postajemo 28. članica", poručio je Spajić. 

I pristupanje Albaniji Evropskoj uniji je na horizontu, tvrdi predsednica Evropske komisije, dok je njen domaćin u Tirani, premijer Edi Rama, ponovo zatražio ukidanje prava veta prilikom odlučivanja u Evropskoj uniji.

"Potrebne su dalje reforme u svim otvorenim poglavljima, znate kojim: reforma pravosuđa, izborni okvir, zaštita životne sredine, odnosno neverovatna zadivljujuća priroda Albanije", poručila je fon der Lajen.

Premijer Albanije, Edi Rama poručio je da ima sve razloge i argumente da brani uverenje da pravo veta nije pravo koje je dobro za Evropsku uniju.

"Nije pravo koje je dobro za države članice, i pre svega pošto ga nazivate pravom kojeg se mi nevoljno odričemo. Kažem vam to, ili preciznije, podsećam vas da je Albanija više puta bila žrtva korišćenja tog prava, žrtva veta", rekao je Edi Rama.

A najveća žrtva veta, kako tvrde zvaničnici u Skoplju, jeste Severna Makedonija, koja je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila 2005. godine, pa zbog pritiska Grčke morala da promeni ime, nakon čega je započela pregovore 2022.

Zahtev Sofije da Bugari budu u preambuli makedonskog ustava i nepriznavanje makedonskog jezika sprečava dalji napredak.

I tu je fon der Lajen optimistična.

" U trenutku kada deblokiramo situaciju ovde, moje lično mišljenje je da možemo biti veoma brzi sa Severnom Makedonijom, jer već intenzivno radimo na reformama koje su neophodne. Još uvek ima posla, ali ono što ste do sada uradili je impresivno. Dočekaćemo Severnu Makedoniju sa njenim identitetom i njenim jezikom", poručila je Predsednica Evropske komisije.

Dok iz Skoplja obećavaju da su spremni za razgovore sa Sofijom, Priština traži status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, iako pet njenih članica ne priznaju takozvanu nezavisnost Kosova.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.