Šta nas čeka 17. novembra: Emisija Direktno sa Minjom Miletić o novom sazivu Skupštine i odnosima vlasti i opozicije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Konstitutivna sednica Narodne skupštine, zakazana za 17. novembar, mogla bi da označi početak nove faze političkog života u Srbiji, u kojoj će parlamentarnu scenu obeležiti dve dominantne političke opcije – studentska lista i lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Sagovornici emisije „Direktno sa Minjom Miletić“ ocenili su da će novi saziv doneti drugačiju političku dinamiku, ali i otvoriti pitanje budućeg odnosa vlasti i opozicije, kao i opstanka tradicionalnih političkih stranaka koje su ostale izvan parlamenta.
Politikolozi Savo Simić i Ognjen Gogić i potpredsednica Skupštine i funkcionerka SNS Marina Raguš govorili su o očekivanjima od konstitutivne sednice, mogućnosti uspostavljanja parlamentarnog dijaloga, izboru skupštinskog rukovodstva i izazovima koji očekuju novi saziv. Kao jedan od važnih testova za buduće odnose političkih aktera izdvojili su i predstojeće predsedničke izbore.
Simić: U parlamentu će dominirati dve heterogene političke opcije
Politikolog Savo Simić ocenio je da će konstitutivna sednica proteći u drugačijoj atmosferi od one na koju je javnost navikla, budući da će u novom sazivu parlamenta dominirati dve političke opcije – studentska lista i lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, uz predstavnike nacionalnih manjina.
On je ukazao na to da je novina i činjenica da je jedna grupa građana pobedila na izborima, što je, kako je naveo, predstavljalo svojevrstan šok na političkoj sceni.
„Mi smo do sada navikli da imamo političke partije u parlamentu. Sada su se, u toj referendumskoj atmosferi, iskristalisale dve političke opcije. Jedna je studentska lista, druga je opozicija u vidu Srpske napredne stranke. Imamo, pored toga, manjinske liste koje imamo redovno. To definitivno predstavlja novinu“, rekao je Simić.
Prema njegovoj oceni, i studentska lista i SNS predstavljaju heterogene političke organizacije, zbog čega će biti zanimljivo pratiti kako će se politički život razvijati nakon konstituisanja parlamenta i formiranja nove vlade.
Govoreći o mogućem kandidatu za predsednika Skupštine, Simić je rekao da se u javnosti pominje profesor Aleksandar Čupić, koga je predložio plenum Saobraćajnog fakulteta, ali da još nema potvrde ko će biti zvanični kandidat.
Euronews Srbija
Simić je ukazao i na promene u stranačkom sistemu, podsećajući da u novom sazivu neće biti pojedinih tradicionalnih političkih stranaka, među kojima su SPS, koji nije prešao cenzus, i Demokratska stranka, koja je povukla učešće na izborima zbog studentske liste.
„Posle 36 godina, gotovo sve neke partije koje su devedesetih formirale višestranačje u Srbiji zapravo su na izdisaju. Ne mogu da kažem da su nestale i da ne učestvuju, ali definitivno nemaju onu izbornu podršku koju su imale“, naveo je Simić.
On je dodao da će opstanak tih stranaka zavisiti pre svega od njihovog rukovodstva, sposobnosti da promene politiku, privuku mlađe birače i ponude nove ideje.
Raguš: Nećemo opstruisati rad parlamenta, pred Srbijom su brojni izazovi
Potpredsednica Skupštine i funkcionerka SNS Marina Raguš odbacila je navode da bi poslanici liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ mogli da opstruišu konstitutivnu sednicu i verifikaciju mandata.
Istakla je da će njihovi poslanici učestvovati u radu parlamenta i da će se zalagati za konstruktivan pristup, naglašavajući da će delovati kao državotvorna opozicija.
„To nam ne pada na pamet. Naprotiv, bićemo državotvorna opozicija i nećemo ići ka nečemu što se u parlamentarizmu zove opoziciona opstrukcija. To nećemo raditi, zato što upravo i samo to opredeljenje dovoljno govori“, rekla je Raguš.
Navela je da lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ ima 103 poslanika, što je više od potrebnih 84 za iniciranje vanrednih zasedanja, i ocenila da će u parlamentu biti mnogo važnih tema.
„Srpska napredna stranka nikada neće odbacivati dobre poteze vlasti, naprotiv. Trudićemo se da pokažemo šta je to što smo mi dobro uradili, šta je možda trebalo unaprediti, a nismo imali vremena, kao što ne bežimo od svojih grešaka koje smo, nažalost, i platili na ovim izborima“, navela je Raguš.
Euronews Srbija
Ona je ocenila da je za Srbiju važno da se politički život vrati u normalnije tokove i da se uspostavi dijalog između različitih političkih aktera.
Raguš je podsetila da su od uvođenja višestranačja postojale određene demokratske prakse, prema kojima bi lista koja osvoji vlast trebalo da pozove predstavnike drugih lista na razgovore o raspodeli funkcija u parlamentu, uključujući mesta predsednika i potpredsednika Skupštine, sekretara i sastav odbora.
Zbog toga je, kako je objasnila, očekivala da do sastanka sa predstavnicima liste koja je osvojila većinu dođe i pre zakazivanja konstitutivne sednice za 17. novembar.
Pozdravila je najavljene konsultacije, ocenjujući ih kao prvi korak ka uspostavljanju drugačijih odnosa u parlamentu.
„Najveći izazov je uspostavljanje dijaloga. Možda je to lično, ali ja najviše volim Skupštinu, zato što je to jedino mesto gde vam je politika. Tu se sreću i vlast i opozicija. Tu svako ko je glasao, i onaj ko nije glasao, može da vidi šta je izglasano i na koji način će njegovi interesi ili predlozi za različite javne politike biti predstavljeni i realizovani kroz skupštinske debate“, rekla je Raguš.
Komentarišući mali broj održanih sednica parlamenta prethodnih godina, navela je da je rad Skupštine bio otežan zbog političke atmosfere i izostanka dijaloga.
Podsetila je da su predsednica Skupštine Ana Brnabić i skupštinsko rukovodstvo pokušavali da organizuju kolegijume, ali da, kako je rekla, nisu uspevali da uspostave komunikaciju sa svim poslaničkim grupama.
Osvrćući se na ocene Evropske komisije o nedovoljno razvijenoj parlamentarnoj raspravi i slaboj kontrolnoj funkciji Skupštine, Raguš je rekla da je bilo teško voditi sednice u atmosferi obeleženoj tenzijama i incidentima, uključujući upotrebu dimnih bombi.
Dodala je da ne želi da generalizuje odnos opozicije prema parlamentarnom radu, navodeći da je bilo i stranaka koje su, kako je ocenila, razumele izazove sa kojima se Skupština suočavala.
Gogić: Pobeda studentske liste posledica je krize višestranačja
Politikolog Ognjen Gogić ocenio je da se od novog saziva Skupštine može očekivati relativno efikasan početak rada, budući da postoji jasna parlamentarna većina koja je zainteresovana da što pre preuzme institucije.
Prema njegovoj proceni, dogovori o izboru predsednika i potpredsednika Skupštine, kao i o formiranju skupštinskih odbora, mogli bi da budu postignuti relativno brzo.
Gogić je ukazao i na to da će novi predsednik Skupštine imati dodatne obaveze, uključujući raspisivanje predsedničkih izbora ukoliko to do 17. novembra ne učini predsednica parlamenta Ana Brnabić, koja je ujedno vršilac dužnosti predsednika Republike.
„Po svemu sudeći, mi ćemo imati predsedničke izbore tek krajem decembra, što je poslednji ustavni rok da se oni održe. Biće zanimljivo videti da li će uopšte biti konkurencije na tim predsedničkim izborima“, rekao je Gogić.
Euronews Srbija
Govoreći o promenama na političkoj sceni, Gogić je ocenio da sama činjenica da u parlamentu postoji više stranaka ne znači nužno da su u javnosti zastupljene različite ideje i mišljenja.
Prema njegovim rečima, pojava i izborna pobeda studentske liste predstavljaju odraz krize višestranačja, jer građani u tradicionalnim političkim strankama više nisu prepoznavali način da iskažu svoje stavove.
„Građani nisu kroz tradicionalne stranke videli način da iskažu svoje stavove i onda se pojavio jedan pokret koji je bio decentralizovan, demokratski prilično ustrojen u donošenju odluka i uspeo je da mobiliše građane. Ova tektonska promena koja je nastupila zapravo je posledica, a ne uzrok krize višestranačja“, ocenio je Gogić.
On je dodao da će jedan od ključnih izazova za novi saziv biti uspostavljanje makar minimalne saradnje između dve dominantne političke opcije, posebno u pitanjima za koja je potrebna dvotrećinska većina.
Kao primere naveo je izbor vrhovnog tužioca i budući izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji će zahtevati širi politički dogovor.
Gogić smatra da u ovom trenutku nije realno očekivati da će odmah doći do suštinskog približavanja dva politička bloka, ali da je neophodno da se usaglase oko poštovanja skupštinskih procedura.
„Ono što je potrebno za sada jeste saradnja, makar u pogledu procedura koje postoje u Skupštini. Dakle, da obe strane budu saglasne oko toga da ispoštuju procedure za sve radnje koje predstoje“, rekao je Gogić.
Dodao je da će izbor predsednika i potpredsednika Skupštine, formiranje odbora, ali i predstojeći predsednički izbori biti važni pokazatelji budućeg odnosa političkih aktera.
Ocenio je i da će tradicionalne stranke koje su ostale izvan parlamenta imati težak zadatak da se vrate na političku scenu, jer će u narednom periodu prostor za njihovo delovanje biti ograničen.
„Pobednik uzima sve. Ništa ne uspeva kao uspeh. Malo je prostora ostalo za one stranke koje su na marginama da se sada vrate na velika vrata. Biće potrebno puno strpljenja i istrajnosti s njihove strane da dočekaju neku svoju šansu u narednom periodu“, istakao je Gogić.
Euronews Srbija
U nastavku emisije sagovornici su razgovarali o raspodeli mesta u skupštinskim odborima i mogućnosti da opozicija dobije rukovodeće funkcije, kao i o tome da li bi lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ mogla da se podeli u više poslaničkih klubova. Otvorena su i pitanja mogućeg referenduma o uvođenju sankcija Rusiji, spoljnopolitičkog opredeljenja buduće vlade i odgovornosti studentske liste da što pre predstavi konkretna rešenja i formira vladu.
Poseban deo razgovora bio je posvećen položaju Srba na Kosovu i Metohiji, odnosu buduće vlasti prema Srpskoj listi i potrebi koordinacije Beograda sa srpskim predstavnicima u kosovskim institucijama. Gogić je ocenio da bi izostanak saradnje mogao da šteti interesima srpske zajednice, dok je Raguš kritikovala nejasne poruke studentske liste o važnim državnim i spoljnopolitičkim pitanjima.
Sagovornici su govorili i o zahtevu Zeleno-levog fronta za ukidanje SNS-a, pri čemu je Gogić ocenio da za takav zahtev ne postoje pravni osnovi. Razmenjena su mišljenja i o mogućim vanrednim lokalnim izborima, legitimitetu lokalnih vlasti i granicama političkog delovanja van institucija. Raguš je kritikovala blokade, proteste i pritiske na funkcionere, insistirajući na tome da se političke promene sprovode kroz institucije i zakonske procedure.
Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)