Bajden jača ulogu SAD u dijalogu, a ako izaberu specijalnog izaslanika dileme nema - pritisak da se dođe do rešenja biće sve jači

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

01/06/2021

22:01

Bajden jača ulogu SAD u dijalogu, a ako izaberu specijalnog izaslanika dileme nema - pritisak da se dođe do rešenja biće sve jači - Copyright Tanjug/Zoran Stanić, Profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Ulazak Džoa Bajdena u Belu kuću mogao bi da znači zaokret politike Sjedinjenih Država prema dijalogu Beograda i Prištine u odnosu na prethodnu američku administraciju koji je predvodio Donald Tramp. Zahtevi da Vašington osnaži svoju poziciju u pregovorima dolazili su u više navrata u poslednjem periodu, a to bi uskoro moglo da se dogodi i imenovanjem specijalnog izaslanika SAD za dijalog.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer i specijalni izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak, boravili su poslednja dva dana u Prištini, a potom je planirana i poseta dvojca Beogradu. Palmer bi, kako prenose mediji, danas trebalo sam da stigne u Beograd, dok je dolazak Lajčaka planiran za sutra.

Time se diplomatska aktivnost svetsih sila, na čelu sa Amerikom i EU, pojačava uoči nastavka dijaloga u Briselu sredinom juna.

Pritisci i novi zamah dijalogu

Ocenjuje se da bi upravo poseta ovog dvojca mogla bi da predstavlja taj novi zamah u dijalogu Beograda i Prištine, koji je gotovo godinu dana u blokadi budući da je poslednji susred na najvišem nivou održan u Briselu u julu prošle godine i to nakon 20 meseci pauze.

Profesor na američkom Univerzitetu Džons Hopkins i stručnjaka za Zapadni Balkan Danijel Server u zajedničkoj poseti Palmera i Lajčana regionu vidi signal da će Bajdenova administracija više sarađivati sa Evropom po pitanju Kosova.

"Mislim da je Bajdenova administracija daleko više posvećena saradnji sa Evropom nego što je to bila Trampova administracija. To je značenje ove posete", precizirao je Server za Euronews Srbija.

Korak dalje u tom pravcu moglo bi biti i imenovanje specijalnog izaslanika SAD za dijalog, a u diplomatskim krugovima se spekuliše se da bi ta uloga mogla da pripadne ili Palmeru, koji je već angažovan u regionu ili službenica Stejt departmenta zadužena za Istočnu Evropu Moli Montgomeri, koja je na fukciju u novoj administraciji SAD stigla iz konsultantske kuće Madlen Olbrajt.

Profesor na FPN i predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović za Euronews Srbija kaže da bi imenovanje specijalnog izaslanika, ukoliko do njega dođe moglo imati značajan uticaj na ceo proces. Kaže i da je evidentno da uloga SAD u dijalogu raste.

"Vašington tokom proteklih nekoliko godina snaži svoju poziciju u ovom dijalogu, kojim naravno moderira Evropska unija, ali koji na neki način ipak ima sada značajniji uticaj, tako da je sasvim evidentno da ta uloga raste i da će, posebno ukoliko bude imenovan specijalni izaslanik za dijalog, jačati i dodatno", kaže Đukanović.

U poslednje vreme evidentni su i sve veći pritisci i pojačana diplomatska aktivnost po pitanju Kosova. Sa jedne strane je niz nezavničnih dokumenta koji se bave statusom Kosova i promenom granica na Balkanu i non-pejperi koji se poigravaju sa datumom "konačnog sporazuma" u 2021, a sa druge signali iz pojedinih zemalja EU koje nisu priznale Kosovo da na bi na tom polju moglo biti promena u narednom periodu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio su da najavljeno unapređenje odnosa Atine i Prištine i potencijalno grčko prizanje, kao i informacije da će Španija otvoriti kancelariju u Prištini (što je doduše zvanični Madrid demantovao) deo koordinisane akcije pritiska na Srbiju, koji će se u narednom periodu povećavati.

Šta želi Bajednova administracija

Da li će i kada rešenje biti postignuo ostaje sasvim neizvesno, ali diplomatske težnje svetskih sila su neminovno usmerene u tom pravcu.

U skladu s tim, Sever smatra da će Bajdenova administracija biti ta, koja će uz evropske posrednike, "gurati pregovore" nadajući se sporzumu.

"Administracija Bajdena će gurati dijalog, nadajući se nekim sporazumima, a koji nisu međusobno priznanje, koje po svemu sudeći za predsednika Vučića ne dolazi u obzir", naveo je Server.

Montgomeri ili Palmer mogli bi biti oštrica nove američke strategije, ukoliko budu izabrani specijalnog izaslanika. Oboje imaju iskustva sa regionom.

Iako je Palmer neko ko se u domaćim medijima češće pominje kao realnija opcija, i iako već sada on blisko sarađuje sa Lajčakom oko dijaloga Prištine i Beograda, Đukanović smatra da veće šanse za imenovanje za specijalnog izaslanika ima Moli Montgomeri.

Kako ocenjuje njena politika mogla bi se razlikuje u odnosu na onu koju je vodio Ričard Grenel, izaslanik bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, upravo u njenom insistiranju na ulasku u završnicu dijaloga.

"Mislim da će ona insistirati na ulazak u završnicu dijaloga, što znači prelazak sa ekonomskih tema na političke. To bi bila razlika na Grenela i ono što je on okončao 4. septembra usvajanjem Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji", dodao je Đukanović.

S druge strane, Server smatra da imenovanje specijalnog izaslanika nije neophodno, mada ne odbacuje tu mogućnost.

"Ne mislim da je važno imati specijalnog izaslanika sve dok ne bude jasnije politike, ne samo u vezi sa Kosovom, već i oko pitanja Bosne i Hercegovine", naveo je on.

Ko su Palmer i Montgomeri

Metju Palmer trenutno obavlja funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara Entonija Blinkena za Evroaziju. Njegov angažman po pitanju dijaloga, već je aktvina i on već sarađuje sa evropskim izaslanikom Lajčakom. Već 25 godina bavi se Balkanom, a kao kadar Stejt departmenta zaduženje da bude specijalni izaslanik za region dobio je još u vreme administracije Donalda Trampa.

Nedavno je naveo da Beograd i Priština treba da se vrate za pregovarački sto i da razgovorima reše preostala pitanja. On je naveo da je važno da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti vrate za sto i vode dijalog o svim pitanjima.

"Dobro se razume koja pitanja treba da se reše kroz proces dijaloga. Taj proces dobro i kompetentno vodi Miroslav Lajčak, uz podršku SAD. Važno je da se dve strane vrate dijalogu, razmotre pitanja na stolu, reše ih, i krenu ka sporazumu o punoj normalizaciji odnosa, koji bi, optimalno, bio zasnovan na međusobnom priznanju", poručio je on za Glas Amerike.

Palmer se u ponedeljak i utorak u Prištini susreo, kako sa albanskim, tako i srpskim političarima. Srpska lista je saopštila da je sa specijalnim predstavnikom SAD razgovarano upravo o potrebi za nastavkom dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije. Odatle, kako je najavljeno, dolazi zajedno sa Lajčakom u Beograd.