Igre 
Američke crne liste - haški optuženici, teroristi, političari, umešani u korupciju
Komentari11/06/2021
-06:50
Milorad Dodik, Vojislav Šešelj, Biljana Plavšić, Slobodan Tešić (i s njime povezane osobe), Radovan Karadžić, ali i njegova deca Aleksandar i Sonja, supruga Ljiljana i brat Luka, Milorad Ulemek, Nikola Šainović, Ratko Mladić... haški osuđenici iz svih bivših republika... samo su neke od osoba koje su na "crnoj listi" američkog ministarstva finansija.
U odeljku Balkan ukupno je 193 osobe ili organizacije iz regiona koje je sankcionisalo Ministarstvo finansija. Među organizacijama koje SAD smatraju odgovornima ili pretnjom za mir i demokratiju nalaze se i Vojska Republike Iliride, Albanska nacionalna armija, Četnički ravnogorski pokret, Front za albansko nacionalno ujedinjenje, Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovaca i Medveđe, Nacionalni komitet za oslobođenje i zaštitu albanski zemalja, Nacionalna oslobodilačka armija, nacionalni pokret za oslobođenje Kosova...Politički savet Preševa, Medveđe i Bujanovca, Narodni pokret Kosova, Srpska demokratska stranka (zbog pomaganja i veza sa optuženima za ratne zločine)...
Trgovina oružjem i korupcija
Osim pojedinaca, na crnoj listi su i pojedine kompanije, pa je tako na spisku nekadašnji ministar pravde u Republici Srpskoj Momčilo Mandić, ali i njegova naftna kompanija.
Međutim, građani Srbije nisu samo po ovom osnovu na spisku. Ima ih i na listi onih kojima su sankcije izrečene na osnovu akta Magnicki. Na tom spisku su trgovac oružjem Slobodan Tešić i osobe povezane s njim i to zbog "kršenja ljudskih prava i korupcije".
"Tešić je među najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu, bio je skoro deceniju na listi Ujedinjenih nacija - osoba kojima je zabranjeno putovanje zbog kršenja sankcija UN-a u vezi sa izvozom oružja u Liberiju", rekao je američki ministar finansija 2017. kada je Tešić stavljen na listu.
Političari - opstrukcije i korupcija
Kada su u pitanju građani BiH, osim onih koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, na listi su i političari - Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH, Nikola Špirić, zamenik predsedavajućeg Doma naroda BiH i Amir Zukić, bivši generalni sekretar Stranke demokratske akcije.
EPA/VLADIMIR STOJKOVIC
Dodiku su sankcije uvedene 2017. godine zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o zabrani organizovanja referenduma. Špirić i Zukić su na listi zbog umešanosti u korupciju.
Povezane vesti
Zanimljivo je i da se Aleksandar Babakov, poslanik u Dumi i savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina za Ruse van Rusije na crnoj listi MInistarstva finansija SAD vodi kao građanin Srbije.
Radosavljević na listi Kongresa
Osim spiskova Ministarstva finansija postoje i oni kojima je sankcije izrekao kongres. Tako su na listi Goran Radosavljavić Guri i članovi njegove porodice. Radosavljević je bivši komnadant Žandarmerije i to, zbog umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava. U obrazloženju Stejt departmenta se navodi da protiv Radosavljevića postoje kredibilni dokazi da je umešan u ubistvo braće Bitići, trojice Amerikanaca albanskog porekla u Srbiji, posle rata na Kosovu 1999. godine.
Liste bi mogle biti i proširene, jer je predsednik SAD Džozef Bajden pre nekoliko dana proširio opseg uredbe kojom se definišu sankcije za pojedince i organizacije iz država Zapadnog Balkana, koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.
Tako su, osim za kršenja ranije predviđenih mirovnih i regionalnih sporazuma, sankcije predviđene i za nepoštovanje Prespanskog sporazuma i zaključaka Konferencije o sprovođenju mira koja nadgleda situaciju u Bosni i Hercegovini. Upravo je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira za novog visokog predstavnika u BiH imenovao Kristijana Šmita čemu se protive u Republici Srpskoj. Mere su predviđene i za one koji krše odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, naslednika Haškog tribunala.
Tanjug/AP/Patrick Semansky
Bajden je uredbom naložio da se sankcioniše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu“.
Predviđene sankcije
Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito“.
Mere će biti primenjivane i prema onima koji su, po oceni SAD, uključeni u korupciju.
Povezane vesti
"Zbog toga su Sjedinjene Države posvećene promovisanju odgovornosti i borbi protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", navodi se u saopštenju.
Unsplash
Osobama na listi zabranjen je ulazak u Sjedinjene Američke Države i dobijanje vize te zemlje, i zamrznuta im je imovina i finansije na teritoriji SAD, a američkim državljanima je zabranjeno da učestvuju u transakcijama sa licima koja su na listi sankcionisanih.
Uredbu o sankcijama je prvi put doneo tadašnji predsednik SAD Džordž Buš 2001. godine i od tada se sankcije redovno produžavaju.
Povezane vesti
U mnogim slučajevima ove mere zapravo nisu od važnosti jer pojedinici ni nemaju sredstva u SAD.
Komentari (0)