Zabrana ulaska u SAD, blokiranje imovine i ostale sankcije: Šta piše u Bajdenovoj uredbi o Zapadnom Balkanu

Komentari

Autor: N. Zdravković

09/06/2021

11:58

Zabrana ulaska u SAD, blokiranje imovine i ostale sankcije: Šta piše u Bajdenovoj uredbi o Zapadnom Balkanu - Copyright Profimedia whitehouse.gov

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa Zapadnim Balkanom. Uredba pod nazivom "Blokiranje imovine i zabrana ulaska u SAD određenih lica koja doprinose destabilizaciji na Zapadnom Balkanu" napisana je na sedam strana i objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva finansija.

Ovom urednom se nalaže sankcionisanje bilo koje osobe za koju Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je "odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koji prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom intergritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu".

Osobama, sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u Sjedinjenim Državama, dok će američkim državljanima bilo zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti „zabranjeno da ulaze u Sjedinjene Države ili dobiju američku vizu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Inicijalna ovakva uredba je donesena 2001. godine. Ona je proširena 2003. godine, a u objašnjenju se navodi da je utvrđeno da situacija na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije, za koju se precizira da je deo Zapadnog Balkana, stavlja u neugodan položaj napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije.

"Situacija na teritoriji bivše SFR Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan), u prethodne dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada SFRJ, kao i široko rasprostranjenu korupciju u okviru različitih vlada i institucija na Zapadnom Balkanu, stavlja u neugodan položaj napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije i time predstavlja neobičnu vanrednu pretnju za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država", navodi se u uredbi.

Na koga se odnosi uredba?

Kako se navodi, Bajden naređuje da svima onima koji imaju imovinu ili udeo u imovini u SAD ona bude blokirana, odnosno da budu sankcionisani svi za koje Ministarstvo finansija u konsultaciji sa Stejt departmentom, odredi da je odgovoran ili saučesnik, direktno ili indirektno u akcijama ili politikama koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu.

Odredba se odnosi i na svakog za kog se proceni da je odgovoran ili saučesnik, ili direktno ili indirektno učestvovao u akcijama ili politikama koje podrivaju demokratske procese ili institucije na Zapadnom Balkanu, da je odgovoran ili saučesnik u ometanju primene bilo kog regionalnog sporazuma o bezbednosti, miru, saradnji ili uzajamnom priznanju.

U tom smislu uključeni su Prespanski sporazum iz 2018, Ohridski sporazum iz 2001, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, Dejtonski sporazum, a obuhvaćen je i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".

Šta su sankcije?

Zabrane iz ovog naloga uključuju: davanje bio kog doprinosa ili obezbeđivanje sredstava, roba ili usluga bilo kojoj osobi ili u korist bilo koje osobe čija su imovina i interesi u imovini blokirani shodno ovoj uredbi; primanje bilo kog doprinosa ili obezbeđivanje sredstava, robe ili usluge od bilo koje takve osobe.

Kada je reč o ulasku u Sjedinjene Američke Države, u uredbi se napominje da se ulazak suspenduje za one koji nisu državljani SAD ukoliko se proceni da bi to bilo štetno za interese SAD, osim u slučajevima kada državni sekretar i ministar finansija utvrde da ulazak osobe ne bi bio u suprotnosti sa interesima Sjedinjenih Država.

Kako se dalje navodi, za ona lica čija su imovina i udeo blokirani u skladu sa uredbom, a zbog mogućnosti prenosa sredstava, prethodno obaveštavanje takvih lica o merama u skladu sa naredbom ne bi bilo efikasno.

"Utvrđujem da nije potrebno prethodno obaveštenje kako bi ove mere bile efikasne u rešavanju nacionalne vanredne situacije", navodi se u uredbi.

Šta je pisalo u prvoj uredbi?

Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.

On je tada potpisao izvršnu uredbu broj 13219 prema zakonu o suočavanju sa neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.

Predsednik Buš je tu uredbu dopunio u onoj koja nosi broj 13304, od 28. maja 2003. godine, kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom.

Ono što je razlika, u odnosu na novu uredbu, je što se ovde posebno naglašava da je Albanija deo Zapadnog Balkana.

Prve rekacije na uredbu

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije“.

"Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta. Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu“, zaključio je Blinken, prenosi Glas Amerike.

Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Ðurić izjavio je da će Srbija pažljivo analizirati sadržaj uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena o proširenju opsega sankcija pojedincima i organizacijama sa Zapadnog Balkana, pratiti njenu primenu i moguće posledice po region i građane te da će u odnosu na to meriti svoje reakcije.

"Ako je suditi po pominjanju poštovanja Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma u ''osveženoj'' uredbi o sankcijama, lično želim da verujem da su autori zapravo imali u vidu one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske i prekrajanje granica u kojima je Srbija priznata kao članica UN, uključujuči KiM - dakle pojedine separatiste na KiM i unitariste u BiH", rekao je Ðurić za Tanjug.