U svetu živi skoro 200 izolovanih naroda, ali pod pretnjom: Aktivisti upozoravaju na "tihi genocid"
Komentari
28/10/2025
-19:15
Skoro 200 grupa izolovanih naroda u svetu trpi ono što jedna organizacija za prava autohtonih naroda naziva "tihim genocidom", piše Sky News.
Ove plemenske zajednice, koje uglavnom naseljavaju amazonsku prašumu u južnoameričkim zemljama, žive od lova, ribolova i povremene sadnje, čuvajući drevne jezike i tradicije.
Ne žele ništa od onoga što moderna društva nude, živeći u izolaciji po sopstvenom izboru — ali njihova sposobnost da to i dalje čine nalazi se pod pretnjom bez presedana, navodi londonska organizacija Survival International.
Novi izveštaj ove organizacije upozorava da 50 odsto njih "može da budeuništeno u roku od 10 godina ako vlade i kompanije ne preduzmu akciju".
Pod kakvim su pretnjama ovi narodi, zašto biraju da žive ovako i šta se može učiniti da im se pomogne?
Zašto izolovani narodi žive tako?
Novi izveštaj Survival International procenjuje da postoji najmanje 196 nekontaktiranih autohtonih grupa u deset zemalja — otprilike 95 odsto njih živi u Amazoniji, dok manji broj naseljava Južnu i Jugoistočnu Aziju i Pacifik.
Neki ih romantizuju kao "izgubljena plemena" zamrznuta u vremenu, ali realnost je da su u pitanju savremena društva koja namerno izbegavaju osobe "izvana" nakon generacija nasilja, ropstva i bolesti, prema rečima Fione Votson,direktorke za istraživanje u Survival International.
Povezane vesti
Nevladina organizacija navodi da je odbijanje kontakta jasan izraz njihove autonomije i prava na samoopredeljenje.
"Oni od nas ne traže ništa. Srećni su u šumi. Imaju neverovatno znanje i pomažu da ove dragocene šume opstanu — što je od suštinskog značaja za čovečanstvo u borbi protiv klimatskih promena", kaže Fiona Votson, koja se više od tri decenije bavi pravima autohtonih naroda.
Bjorn Svensson / Alamy / Profimedia
Organizacija navodi da su većina njih nomadi, koji se kreću po svojim teritorijama prema potrebi, žive od prirode, grade skloništa ili zajedničke kuće i koriste svoje stručno botaničko znanje da proizvedu sve što im je potrebno.
Kada napreduju, to koristi i nama, kaže ova organizacija, jer njihov način života štiti područja bogata biodiverzitetom — često zelene oaze usred regiona pogođenih krčenjem šuma.
Koje pretnje ugrožavaju ove narode?
Izveštaj organizacije Survival navodi da je više od 90 odsto izolovanog naroda suočeno s pretnjama koje dolaze od legalnih i nelegalnih oblika eksploatacije prirodnih resursa, uključujući: seču šuma – rušenje stabala, rudarenje, poljoprivredni biznis (agrobiznis).
Ove savremene aktivnosti dovode do toga da se zemljište na kojem ovi narodi žive uništava, često ostavljajući njihove izvore hrane i vode razorene i zagađene, što donosi glad, traumu i kolaps zajednica, navodi Survival International.
"Ovo bih nazvala tihim genocidima – nema TV ekipa, nema novinara. Ali oni se dešavaju, i dešavaju se sada", kaže Fiona Votson.
Povezane vesti
Međunarodno pravo zahteva slobodnu i informisanu saglasnost – poznatu kao FPIC – pre bilo kakve aktivnosti na zemljištima autohtonih naroda, dok međunarodni sporazumi garantuju autohtonim narodima pravo na samoopredeljenje i pravo da ostanu nekontaktirani, ako to žele.
Joa Souza / imago stock&people / Profimedia
Međutim, lokalni zakoni i njihova primena veoma se razlikuju, a veliki deo pretnji po autohtone narode dolazi od narko-trafikanata i nelegalnih kopača zlata koji se kreću duboko u njihove teritorije širom Perua, Brazila, Kolumbije, Venecuele i Ekvadora.
Nasilje i rizik od bolesti
Oni koji žele da iskoriste zemljište izolovanih naroda mogu koristiti nasilje kako bi ih zastrašili, uključujući i upotrebu oružja, navode stručnjaci.
Međutim, postoje i pojedinci koji stupaju u neželjeni kontakt iz društvenih motiva.
Prema organizaciji Survival, evangelistički misionari često krše lokalne zakone dok pokušavaju da preobrate pripadnike autohtonih naroda, pri čemu ih često i zastrašuju, prenosi Sky News.
U najtežim slučajevima, kao što je slučaj sa narodom Ajoreo u Paragvaju, to je dovelo do "lova na ljude", tokom kojih su pojedini pripadnici plemena bili uhvaćeni i ubijeni.
Ovi problemi datiraju decenijama unazad, ali noviji fenomen predstavlja pojava internet influensera koji pokušavaju da stupe u kontakt sa plemenima radi pravljenja sadržaja.
U martu je američki jutjuber Mihailo Viktorovič Poljakov (24) uhapšen nakon što je kročio na zabranjeno područje ostrva Severni Sentinel, pokušavajući da se sastane sa pripadnicima izolovanog plemena Sentineleza.
Nije uspeo da ih pronađe, ali je ostavio limenku dijetalne kole i kokos kao "ponudu" plemenu.
Čak i autsajderi s dobrim namerama rizikuju živote pripadnika ovih plemena pokušavajući da ih upoznaju, jer su "izuzetno podložni bolestima" protiv kojih nemaju nikakav imunitet.
"Svaki slučajni susret nosi rizik prenosa gripa, koji može lako zbrisati čitavo nekontaktirano pleme u roku od godinu dana nakon kontakta", kaže Fiona Votson.
Dr Subra Batačarži, stručnjak za prava autohtonih naroda sa sedištem u Nemačkoj, navodi da "obična prehlada od koje se ti i ja oporavimo za nedelju dana" može biti "smrtonosna za izolovane narode".
Kontakt, takođe, može predstavljati rizik i za spoljašnje posetioce, jer duboko nepoverljivi narodi mogu koristiti lukove i strele kako bi napali uljeze čim ih ugledaju.
Prošle godine, dvojia drvoseča ubijena su lukom i strelom nakon što su navodno ušla na teritoriju plemena Maško Piro duboko u amazonskoj prašumi Perua.
U drugom slučaju, američki misionar koji je ilegalno pristao na obalu ostrva Severni Sentinel ubijen je od strane Sentinelaca, koji su ga pogodili strelama i zatim sahranili njegovo telo na plaži 2018. godine.
Još ranije, 2006. godine, Sentinelci su ubili dva ribara koji su slučajno pristali na njihovu obalu.
Šta žele da promene aktivisti za prava autohtonih naroda?
Aktivisti pozivaju vlade da zvanično priznaju sva autohtona područja i da ih proglase zabranjenim zonama za industrije koje eksploatišu prirodne resurse.
ZX / Alamy / Profimedia
Izveštaj organizacije Survival International poziva na globalnu politiku zabrane kontakta, što bi značilo: pravno priznanje teritorija nekontaktiranih naroda, obustavu projekata rudarenja, naftne industrije i agrobiznisa na tim područjima ili u njihovoj blizini, i procesuiranje zločina počinjenih protiv autohtonih zajednica.
Dr Subra Batačarži ističe da je ključno kartirati približne teritorije izolovanih naroda, ali da se to mora činiti izuzetno oprezno i sa distance, kako bi se izbegao bilo kakav kontakt koji bi mogao ugroziti njihovo zdravlje ili autonomiju.
Aktivisti takođe pozivaju kompanije i potrošače da pomognu u zaustavljanju finansijskog toka koji podstiče uništavanje, zahtevajući od firmi da prate poreklo svojih sirovina i obezbede da zlato, drvo i soja ne potiču sa teritorija autohtonih naroda.
Takođe naglašavaju da je neophodna promena u načinu na koji svet posmatra nekontaktirane narode — treba ih priznati ne kao relikte prošlosti, već kao savremene zajednice sa pravima, koje igraju važnu ulogu u očuvanju globalne klime.
Komentari (0)