Igre 
Dokument hrvatskih akademika i srpska optužnica za zločin u "Oluji" stavili odnose Beograda i Zagreba na tanak led
Komentari25/05/2022
-19:42
Odnosi Srbije i Hrvatske, za koje brojni političari i stučnjaci ukazuju da su dugo na veoma niskom nivou, dodatno su poljuljani u više navrata prethodnih nedelja. Samo pominjanje "velikosrpske propagande" i "jasenovačkog mita" stavilo ih je još jednom na tanak led.
U javnom prostoru dve zemlje, nakon dokumenta Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU), sada se ponovo govori o Jasenovcu, Alojziju Stepincu, granicama, ratnoj prošlosti i blokiranju evropske perspektive.
Tako su, samo nekoliko nedelja pošto je i nekadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio da odnosi Srbije i Hrvatske nisu dobri i da je u njima poslednjih godina učinjen korak nazad, to je jasno postalo uočljivo i u dnevnim događajima.
Ne samo da je optužnica Tužilaštva za ratne zločine Srbije protiv oficira Vojske Hrvatske zbog zločina u akciji "Oluja" izazvala burne reakcije u Zagrebu, pa i pozive da se optužnica podigne i protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na "bubnjeve prošlosti" udarila je i Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
Poslednja u nizu rekacija na najnoviji razvoj događaja stigla je danas od premijerke Srbije Ane Brnabić. Ona je navela da je Srbija posle 27 godina konačno podigla optužnicu protiv zločinaca koji su, kako kaže, ubijali decu u izbegličkoj koloni na teritoriji druge države i da joj se zbog toga preti blokadom evropskog puta, da nikada neće ući u EU i da predsednik Aleksandar Vučić treba da odgovara.
Šta se zapravo dogodilo?
HAZU je, naime, prošle nedelje objavila dokument "Prilozi za zaštitu hrvatskih nacionalnih interesa prilikom pregovora Republike Hrvatske sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom u pogledu njihovog ulaska u Evropsku uniju", a koji je još u februaru upućen i predsedniku i premijeru Hrvatske, kao i predsedniku Sabora.
Povezane vesti
U tom dokumentu se, između ostalog, Srbiji preporučuje da se "odrekne velikosrpske propagande", te da prizna hrvatski jezik kao poseban i nezavisan, a oštar odgovor Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), koja je dokument HAZU nazvala "huškačkim političkim pamfletom" izazvao je nove ozbiljne trzavice kako među akademcima, tako i u državnom vrhu dve zemlje.
Šta traži HAZU?
Kada bi se pitala HAZU, Srbija verovatno nikada ne bi pristupila Evropskoj uniji, piše Novi list. Naime, HAZU u dokumentu poziva Srbiju da prestane da "podstiče neprijateljstva prema Hrvatskoj i progon hrvatskih državljana", da se odrekne "velikosrpske propagande" i da poštuje obaveze iz potpisanih sporazuma i dogovora.
HAZU odlazi toliko daleko da piše da sa Srbijom treba napraviti razgraničenje na Dunavu, aktuelizovati "neodgodivi povratak hrvatske katastarske teritorije i Šarengradske ade pod suverenitet Hrvatske, te definisati položaj Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj".
Niz zahteva nije tu završen. HAZU nadalje poziva Srbiju da prizna "agresiju na Republiku Hrvatsku", da prizna hrvatski etnički integritet Bunjevcima, da prizna hrvatski jezik kao poseban i nezavisan standardni jezik, a pominje se čak i odnos prema kardinalu Alojziju Stepincu.
Kako podseća Novi list, dosad niko iz Banskh dvora ili sa Pantovčaka, odnosno iz kabineta premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića nije najavio spremnost da od Srbije traži ono što akademci predlažu u ovom dokumentu. Ipak, i samo pominjanje "velikosrpske propagande" i "jasenovačkog mita" bilo je dovoljno da odnosi Srbije i Hrvatske još jednom budu položeni na tanak led.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) nazvala je u ponedeljak "huškačkim političkim pamfletom" dokument HAZU, a u saopštenju koje je potpisao Izvršni odbor ističe se da su "uprkos iskustvu", članovi SANU "zatečeni primitivnim tonom mržnje".
Google Maps
"Bez iluzija da će se iko od onih u međunarodnoj zajednici koji su nas neumorno podučavali novim civilizacijskim vrednostima oglasiti povodom ovog huškačkog političkog pamfleta, sami, upravo iz poštovanja prema svim žrtvama 'logora smrti', nećemo ulaziti u obezvređeni prostor replike s onima koji besramno koriste izraz 'jasenovački mit'. Ali je dobro i korisno da znamo šta misle!", navedeno je u kratkom saopštenju.
Povezane vesti
Na pitanje novinara da prokomentariše dokument HAZU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se "Srbija neće odreći svojih predaka, borbe protiv nacizma i fašizma kako bi se dodvorila bilo kome". S Hrvatima moramo imati najbolje moguće odnose, ali ne po cenu odricanja naše istorije, rekao je Vučić.
Ovo inače nije prvi put da je HAZU hrvatskoj vladi predložila da se pred zvanični Beograd postavi uslov. U oktobru je Akademija zatražila da Srbija "javno i nedvosmisleno prizna hrvatski jezik kao poseban i nezavisan standardni jezik i jedan od službenih jezika EU".
Dizanje optužnica i burne reakcije
I gotovo istovremeno sa ovim zahtevima HAZU, ratna prošlost dodatno je opteretila odnose dve zemlje i nakon što je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo optužnicu protiv četiri visoka oficira Vojske Hrvatske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima, jer su u akciji "Oluja" naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini.
Pomenuta optužnica prva je koja se tiče ratnih zločina u akciji "Oluja". Ona je podignuta protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Kako piše Večernji list, ovaj potez izazvao je niz reakcija u Hrvatskoj, a opozicija u Saboru zatražila je pak da se Srbiji blokiraju pregovori s Evropskom unijom. Komentarišući ocenu predsednika Hrvatske da Srbija krši obaveze u procesu pridruživanja EU, predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je za Tanjug da Hrvatska dugo traži da Srbija stavi van snage zakon o ratnim zločinima i da su odnosi između Srbije i Hrvatske ionako na veoma niskom nivou poslednjih godina.
profimedia
Među prvim reakcijama na ovu optužnicu koje su se čule iz Zagreba bila je ona predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji je rekao da Srbija dizanjem optužnice krši obaveze u procesu pridruživanja EU.
"Srbija diže optužnice nakon 27 godina zbog navodnih dela u BiH. Mislim da je taj zakon van pameti. Mislim da Srbija uništava samu sebe. Moja poruka Vučiću je – rokaj po tome, brate", rekao je Milanović.
I zapaljivoj retorici ovde nije bio kraj. U Zagrebu se potom povela reč i o govoru Aleksandra Vučića koji je održao u Glini 1995. godine, pa su čak i stigle najave o mogućem dizanju optužnice zbog toga. Komentarišući ovo Vučić je na pitanje da li se plaši eventualne optužnice iz Hrvatske iz koje stižu takve najave a zbog njegovog govora u Glini koji je navodno podsticao na agresiju i na širenje Srbije do granica velike Srbije, rekao da ništa sporno nije bilo.
"Nekoliko dana posle toga poubijali su Srbe koji tamo žive, a ne Srbi njih. Izgleda da ste zaboravili šta je bilo 1995. Nisu Srbi ubijali Hrvate, nego su Hrvati ubijali Srbe i nisu Srbi proterali Hrvate iz Gline, nego obrnuto", rekao je Vučić.
Da li će Hrvatska blokirati Srbiju
Komentarišući mogućnost da Hrvatska blokira Srbiju na putu ka članstvu u EU, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije je za Tanjug rekao da ona to teoretski može, ali uz ocenu da je pitanje koliko bi dugo Zagreb mogao to da radi jer bi, kako kaže, trpeo politički pritisak država članica EU koje bi želele da napreduju sa Srbijom u procesu pristupanja.
Zečević smatra da je "snaga Hrvatske" u tom smislu "relativna" i da bi ta država možda mogla da uspori proces pristupanja Srbije EU, ali da ne bi mogla da ga potpuno blokira.
"Iako striktno pravno mogu da blokiraju članstvo Srbije, ali u praksi teško je za jednu malu državu da vodi politiku mimo Nemačke, Francuske i drugih uticajnih članica EU", kaže Zečević.
Gledajući sa političke strane, odnos Beograda i Zareba je vrlo specifičan, kaže za Euronews Srbija Jurica Kerbler, novinar iz Zagreba. On ističe da zapaljive poruke koje se mogu čuti sigurno ne doprinose da se situacija poboljša, a poseban problem je i "retrovizor kojim se stalno gleda u prošlost".
"Odnos Beograda i Zagreba je vrlo specifičan kada gledamo sa neke političke strane i trenutno na najnižem nivou. Sve ove priče koje se vuku u poslednje vreme su stare priče, te priče nemaju neki novi naboj. Nažalost, susedi ne pokazuju ono što bi trebalo da pokazuju, a to je saradnja kakva u ovakvoj razjedinjenoj i danas opasnoj Evropi treba pogotovo kod nas na jugoistoku Evrope", rekao je Kerbler.
Kako je rekao, Hrvatska i Srbija moraju jednom da raskrste sa prošlošću na koji god način i to je jedini način da i jedna i druga država prosperiraju. On dodaje da bez saradnje Hrvatske i Srbije nema saradnje ni na Balkanu i "nema mira i stabilnosti u ovom delu Evrope".
"Sigurno da zapaljive poruke i pogotovo stalno taj retrovizor sa kojim se gleda u prošlost ne doprinose boljim odnosima. Jedini pravi put je put budućnosti jedne i druge zemlje, ekonomska saradnja, sve ono što zasada i pokazuje neke rezultate jer Hrvatska i Srbija bez obzira na te političke iskre koje se stalno pojavljuju ipak dobro ekonomski sarađuju i na kulturnom planu je ta saradnja sve bolja. Na kraju krajeva videli smo i kod ovog tragičnog slučaja mladića iz Splita da su i ljudi i u Hrvatskoj i u Srbiji kada se dogode ove životne priče uvek na istoj liniji i sigurno da su potencijali za razvoj hrvatsko-srpskih odnosa daleko veći nego što se to danas čini kada gledamo na probleme koji se repliciraju iz godine u godinu", naglasio je on.
Komentari (0)