Vučić: Vaučeri od 15.000 dinara za odmor u Srbiji za određene kategorije, biće značajno povećanje minimalca i penzija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će određene kategorije građana moći da dobiju vaučere od po 15.000 dinara za odmor u Srbiji, istakavši da je reč o oko 200.000 ljudi. Tokom obraćanja javnosti najavio je da će minimalne zarade i penzije biti značjano veće, a kao najveći izazov za Srbiju u narednom periodu istakao je snabdevanje energentima. Kako je rekao, do septembra će rezerve gasa biti 400 miliona kubnih metara. Govorio je i o Samitu EU u Briselu i naglasio da Srbija ostaje na evropskom putu. 

Vačere za odmor u Srbiji od 15.000 dinara će moći da dobiju penzioneri - svi koji su ostvarili pravo na penziju u Srbiji i inostranstvu, nezaposleni, đaci, studenti, nezaposleni prijavljeni na biro Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnici posebne novčane naknade i privremene naknade, prava na dodatak za pomoć i negu drugom licu, koji to ostvaruju po zakonu o socijalnoj zaštiti i zakonom o PIO i svi radnici čija plata ne prelazi 70.000 dinara.

"Dakle, ovo je mera za veliki broj ljudi, dakle samo za bogate i relativno bogate ovu meru nismo odobrili", naglasio je Aleksandar Vučić.

Kaže da će vaučere moći da dobiju i ratni i civilni vojni invalidi rata sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000 dinara mesečno. Zatim oni koji imaju pravo na nakanadu za porodičnu invalidninu po palom borcu, kao i nosioci poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u registar gazdinstava.

"Nudimo građanima da uzmu vaučer ne kao pre u visini od 5.000 dinara, već 15.000 dinara. Imali smo ove godine 100.000 lica koja su dobila 5.000 dinara, to je bilo 500 miliona dinara, za sada dajemo tri miliajarde dinara za 200.000 ljudi po 15.000 dinara, samo da provedu deo godišnjeg odmora u Srbiji", rekao je Vučić.

"To radimo iz dva razloga. Jedan je dalje upoznavanje ljudi sa sopstvenom zemljom, da još više zavole Srbiju,  da novac ostane u zemlji koliko god je moguće. I drugi je kovid koji se bukvalno rasplamsao na Mediteranu", rekao je predsednik Vučić

On je naveo da je uslov da taj novac mora da bude potrošen najkasnije do 15. ili 31. oktobra jer je cilj da se podstakne letnji, jesenji i ranojesenji odmor. "A naći ćemo nove pare za zimske odmore", rekao je Vučić. 

"Postoje lepa mesta gde možete da odete za 3.000 dinara da platite pansion. Detalje ćemo da organizujemo. Ako bude navale, razmislićeno da proširimo na još 100 hiljada ljudi", rekao je Vučić i pozvao ljude da razmisle o ovoj mogućnosti.

"Značajno povećanje minimalca i penzija"

Predsednik Vučić je izjavio je da će ukupno povećanje penzija, zaključno sa 1. januarom naredne godine, iznositi 19,1 odsto, kao i da očekuje značajno uvećanje minimalne zarade, koju će pratiti dvocifren rast plata u javnom sektoru.

Vučić je podsetio da 15. avgusta počinju razgovori poslodavaca i sindikata, oko cene minimalne zarade. "Nadamo se da će postići dogovor, u suprotnom od 1. septembra se uključuje država u te razgovore, jer moramo brzo to da završimo, da bismo išli u budžet sa tom cenom minimalne zarade", rekao je Vučić.

Ponovio je da očekuje značajno povećanje minimalne zarade, dodajući da je država spremna da pomogne poslodavcima na različite načine.

"Kroz smanjenje doprinosa, da smanjimo poreze i doprinose na zarade na 60,2 odsto, što bi bilo nikad niže, i to je jedna od reformskih stvari koje smo preduzeli još od 2014. godine, da olakšavamo poslodavcima. I da povećamo neoporozevani deo dohotka. Gledaćemo da najveći deo troškova minimalne zarade država preuzme na sebe, što će značajno uvećati i prosečne zarade", rekao je Vučić.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Dodao je da je na minimalnoj zaradi 325.000 ljudi, a to znači da se povećava plata najsiromašnijima, a i ne samo njima, jer će se ostali onda truditi da to prate, kao i da će povećanje minialca, pratiti i dfocifren rast plata u javnom sektoru.

Vučić je naveo i da je fleš procena međugodišnje inflacije između 9 i 9,2 odsto.

Predsednik je naveo i da će penzije zaključno sa 1.junuarom naredne godine porasti 19,1 odsto, što je najveće povejćanje.

"Verujem da je to malo ko očekivao. Plate će rasti dvocifeno u javnom sektoru, a verujemo da će usled dogovora minimalac biti značajnije povećan, da smanjimo jaz između siromašnijih i bogatijih", rekao je Vučić.

"Situacija sve kompikovanija, borimo se za rešenja"

Kako odmiče rat u Ukrajini, ekonomska i politička situacija u Evropi i svetu sve je komplikovanija, ukazao je Vučić i naveo da se Srbija trudi, da na dnevnom nivou, kroz razgovore sa partnerima iz regiona i Evrope, nađe sva moguća rešenja za predstojeću kritičnu jesen i zimu.

"Kako rat u Ukrajini dobija na zamahu, tako je situacija, i politička i ekonomska, u svetu sve komplikovanija, posebno imajći u vidu da su ruske snage u naletu i da je zamah njihove ofanzive sve snažniji. Pokazuje se da nisu bili u pravu svi koji su govorili da će biti drugačiji rezultat ratnih zbivanja", ukazao je Vučić u obraćaju javnosti.

Tanjug/Strahinja Aćimović

To, upozorio je, donosi i drugačije okolnosti u vezi sa ekonomskom situacijom u Evropi i Srbiji, navodeći da je situacija neuporedivo ozbiljnija od one koju vidimo i možemo da sagledamo.

"Trudimo se da na dnevnom nivou, u razgovorima sa svima u okruženju, sa predstavnicima Evrope, nađemo što je moguće više rešenja za jesen i zimu, jer će nama biti kritični i treći i četvrti kvartal", rekao je Vučić.

Toliko je, kaže, kriza sa energentima, hranom i cenama, velika na evropskom i svetskom nivou, da nije jednostavno iz toga izaći.

"Najveći izazovi snabdevanje energentima"

Vučić je rekao da su najveći rizici sa kojima se Srbija suočava u predstojećem periodu nivo snabdevanja električnom energijom, gasom i naftom.

On je u obraćanju javnosti istakao da su to problemi koji su pre svega uslovljeni krizom koja je zahvatila svet i najviše se odražavaju na energetiku i poljoprivredu.

Na sve to se nadovezuje potencijalna finansijska kriza uslovljena inflacijom zbog nedostatka energenata i hrane, a delimično i prirodom rata i nesigurnošću koji utiču na ekonomiju, a zbog čega raste i cena novca.

Kada je u pitanju električna enrgija, Vučić je rekao da se radi na remontu termoblokova kako bi bili završeni na vreme, ali da je problem u snabdevanju strujom i zbog niskog nivoa hidrologije, nedovljnih količina uglja.

Kaže da ima i problema, jer struju necemo moci lako da kupujemo, a tražimo garancije, da danas kupimo za zimu i te cene su visoke što ugorzava finansisjku stabilnost.

"Do septembra rezerve od 400 miliona kubnih metara gasa"

Što se tiče gasa, kaže da tu ima dobrih vesti, jer je postignut ugovor sa Gaspormom, za 62 odsto potreba, a za 38 potreba zakupljeno je skladište u Mađarskoj gde će za dva naredna meseca biti napunjeno 147 miliona kubnih metara gasa.

Za to vreme po ceni ruskog gasa napuniće se naš deo Banatskog Dvora, sa 250 miliona kubnih metara gasa.

"Do septembra imacemo rezervi od 400 miliona kubnih metra gasa, a do oktobra se očekuje preko 500 miliona kubnih metara, a naš ciljj je da dođemo do 700 miliona", rekao je Vucić, navodeći da sa tim količinama može da se preživi dva meseca bez problema.

Nikada takve rezerve nismo imali, a za sve se staramo danas da uradimo. To su dobre vesti, ali to sve košta, ukazao je predsednik i naveo da je sve plaćeno.

Najveći problem je sa nafotm, mada Srbija danas ima najniže cene derivata na pumpama, istakao je.

Vucić je naveo da dve komapnije ne uvoze dizel i benzin i da sve se svelo na NIS, pri čemu rafinerija u Pančevu radi sa 100 odsto kapaciteta.

"Imamo strateski problem jer zamenu za rusku naftu moramo da pronađemo, traže se rešenja", rekao je Vučić.

"Od nove žetve biće ostavljeno 75 odsto roda"

On je rekao i da hrane ima dovoljno i naglasio da Srbija ima više nego dovoljno šećera, ulja i brašna, te da će od nove žetve ove godine biti ostavljeno 75 odsto roda.

Vučiuć je rekao da je bilo potrebno da se stabilizuje tržište šećera, a da ga sada ima svugde i u velikim količinama.

"Ali šta se desi kada se napravi tenzija i kada se državi napravi šteta. Na kraju ćemo da bacimo pola tog šećera iz kuće, jer su ljudi kupovali po 20, 30 i 40 kilograma, a ne mogu to da potroše za tri godine", rekao je Vučić.

Naglasio je da i ulja i brašna ima više nego dovoljno i apelovao na građane da ne kupuju previše da se ne pokvari. Kako je rekao, od nove žetve biće ostavljeno 75 odsto roda umesto 50 odsto, jer se kaže računa da će između pet i sedam odsto kupiti iz okruženja.

Dodao je da problem kada na tržištu skaču cene nafte ili električne energije. "To su stvari koje utiču na povećanje cene hrane, a ne to da nema hrane. Hrane imamo i imaćemo dovoljno", poručio je Vučić.

Dodao je da je problem oko izvoza žita iz Ukrajine u tome ko će da prati brodove sa žitom, da li će da ih prate čamci Rusije na delu teritorije koji kontrolšiu od Zmijskog ostrva i nadalje ili će da ih prate ukrajinski čamci.

"Pošto je tamo rat svako hoće da zaštiti svoju poziciju, niko neće da pusti neprijateljske čamce da im zađu iza leđa i zato je taj problem nerešiv", kazao je Vučić.

"Glavna vest sa Samita EU je bila o Ukrajini"

Govoreći o Samitu EU, on je naveo da je vest sa tog događaja bila Ukrajina, dok Zapadni Balkan nije bio suštinska tema. "A poruka EU je bila da su odabrali stranu u sukobu Ukrajine i Rusije", naveo je Vučić. 

Na pitanje novinara kakvu poruku šalje EU, budući da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, dok Severna Makedonija i Albanija nisu dobili datum otpočinjanja pregovora, a Srbija nije otvorila novi klaster, Vučić je podsetio da je naša zemlja u otvorila jedan klaster u decembru, kada je bila jedina koja je nešto dobila, te da ne bi bilo fer, a nije bilo ni za očekivati, da sada nešto dobijemo, jer su neki drugi, poput Skoplja i Tirane, zaslužili da dobiju datum.

"Severna Makedonija 17 godina ima status kandidata, a nije dobila datum za pregovore, Albanija osam godina ima status kandidata, a nije dobla datum. Budimo fer, mi smo daleko odmakli, u odnosu sa njih, ali je naše da pokažemo solidarnost, sa onim što je fer i to smo i uradili", rekao je Vučić.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Dodao je da se nada da Srbija u decembru može da otvori novi klaster, te da u tim okvirima treba posmatrati inicijativu francuskog predsednika, o evropskoj političkoj zajednici, za koju će se tek videti da li će dobiti većinu u Savetu.

"Imao sam priliku da svima u EU, Mišelu, Fon der Lajen, Borelju, svima, govorim 15 minuta o poziciji Srbije, i slušali su me. Mislim da smo dobro govorili i hvala im na tome. Imali smo priliku da nas čuju, a ideja je da čim otvorimo klastere mozemo da učestvujemo u značajnom iznosu novca kroz fondove, kao i u izgradnji politika u pojedinim oblastima", rekao je Vučić.

Dodao je da su iz EU u kritci birali reči, i način da pokažu poštovanje prema Srbiji, iako, kaže, i sam zna koliki je bes mnogih od njih iz Unije prema Srbiji.

"Jer, jedan deo EU, oni su u ratu protiv Rusije, direktnom. Kako da o Srbiji misli neko ko pošalje haubice, tenkove, avione Ukrajini i zamislite kako da se ta zemlja ponaša prema nama. Druga je stvar što ne žele da čuju našu argumentaciju iz 1999. godine i što pričamo o teritorijalnom integritetu, jer je to za njih završena prica. Ali, za nas nije. Zato je naša pozicija užasno teška i neće biti laksa", rekao je Vučić.

Preneo je da je i u Briselu rekao da je sit igara koje je igrala i EU i neki iz regiona, "uvek gledajući kako da ocrnimo jedni druge, kako bi oni mogli da se igraju s nama kao sa lutkama na konopcu".

"Zato je Otvoreni Balkan važan, zato smo tako strasno podržali naše prijatelje koji su imali velika očekivanja koja nisu ostvarena”, rekao je Vučić.

Ukazao je da je Evropa za sebe napravila veliku stvar.

"Oni su u ratu protiv Rusije, i poslali su poruku - hoćemo da primimo Ukrajinu i Moldaviju, da znate da smo izbrali stranu u sukobu. A, Balkan nije ni bio suštinska tema, da se ne lažemo. Velika vest iz Brisela tog dana je bila Ukrajina", rekao je Vučić.

Dodao je da je na Samitu imao jedno pitanje, “kao đavolji advokat”, koje ne želi da ponovi javno, ali na koje nikako nije dobio odgovor od zvaničnika EU.

"Srbija ostaje na evropskom putu"

Vučić je rekao da u Srbiji postoji velika histerija protiv EU, ali da Srbija ostaje na evropskom putu i da nema važnijeg partnera od EU.

"Lepo je da uz pivo gledamo televiziju i da možemo da opsujemo, ali ne zaboravite da mi novac koji imamo imamo zahvaljujući ogromnom broju investicija koje smo najvećim delom dobili iz EU, i imamo zahvaljujući podršci iz EU", rekao je Vučcić tokom obraćanja javnosti.

Naglasio je da mu nije bila laka pozicija u Briselu, jer je 16 šefova država ili vlada direktno ili indirektno govorilo o neophodnosti usklađivanja restriktivnih merah prema Ruskoj Federaciji.

"Ko god misli da je to lako, nije, ali to je naš posao i ne želim da odem u drugu krajnost i da pomislimo kako mi možemo da pronađeno zamene za tržišta na drugoj strani i da možemo da imamo bolje partnere od EU ili da možemo da imamo neki drugi politički put. Ovo govorim iako znam da gotovo niko u Srbiji ovo gotivi niko ne voli da čuje", rekao je Vučić.

Dodao je da u politici mora da postoji racionalan pristup i bar ponekad pragmatičan koji vodi računa o interesima Srbije i njenih građana.

"Kod nas direktno u stranim kompanijama radi 300.000 ljudi, indirektno 500.000, a bar dve trećine tih kompanija su iz EU. Ako ne razumete koliko nam je važna EU, ja to da promenim ne mogu. Kao što ni oni ne žele da čuju koliko je nama važno da mi sami donosimo sud o tome da li ćemo, kada i kako da se ponašamo, uvodimo ili ne uvodimo sankcije i tražimo poštovanje za nas", naveo je Vučić.

Dodao je da su Srbiji takođe važni i Kinezi i Rusi, jer su Kinezi mnogo pomogli ulaskom u Bor i smederevsku železaru kada je 5. 000 ljudi ostavljeno bez hleba.

Naglasio je da Srbija nastavlja svoj evropski put i da mnogo toga mora da bude urađeno do decembra, pre svega u oblasti vladavine prava.

"Pregovarački okvir sa EU ne može da se menja"

Komentarišući izjavu Aljbina Kurtija Vašington postu, da on ne može da prizna Srbiju, dok Srbija ne prizna Kosovo, i da je spreman da se pitanje međusobnog priznanja uvrsti u dijalog Beograda i Prištine, Vučić je poručio da Srbija ima jasan pregovarački okvir sa EU, koji ne može da se meja.

“Ne može Kurti da poželi da menja okvir, pa da se to to postavi kao uslov. Čuj, on će da prizna Srbiju… Da nije smešno bilo bi tužno, ovako čovek može samo da se nasmeje", rekao je Vučić.

Konstatovao je i da u EU kažu da im ne treba "još jedan Kipar u Uniji", i da Beograd zato mora da reši pitanja sa Prištinom, ali da se sada, sa Ukrajinom, vidi da mogu da dobiju i više od jednog Kipra…

"To govori da je politka uvek bila dominantna i presudna. Viktor Orban je izneo podatak da su Srbija i Crna Gora, ekonomskim mnogo spremnije za EU, nego što su bile neke zemlje kada su ušle u EU 2004.godine… Znači, politika odlučuje", rekao je Vučić.

"Verujem u snagu državnih institucija"

Vučić je istakao da nije istina da su strane bezbednosne službe rešile slučaj organizovane grupe Belivuk, već da su čitav slučaj rešile srpske vlasti.

"Nismo imali nijedan skinuti Skaj telefon. Dovoljno dokaza smo sami našli. A ne zaboravite kakav je to rizik zahtevao od momaka koji znaju da neki dostavlja informacije iz sistema, a oni moraju da zakače bubice na kola", rekao je on.

Vučić je naglasio da je posao službi da sarađuju sa svim evropskim i svetskim.

"Mi u potpunosti sarađujemo s njima za razliku od nekih u regionu. Mi ljude, za koje nam dostave dokaze, hapsimo", poručio je on.

Što se tiče njegovog prisluškivanja, predesnik kaže kaže da veruje u rad institucija. Kazao je da je njemu bilo važno da zna šta se dešavalo, a mogao je da se uveri da se ne radi samo o priči.

"To je za mene užasna stvar, ne želim više tim stvarima, koje su ugrožavale u tom trenutku bezbednost, da se bavim. Nadležne istitucije da se bave time. Što se mene tiče taj slučaj je završen, i sada je na tužilaštvu i sudovima", istakao je on.

Brnabić: Za program "Moja prva plata" prvo mesto i nagrada u Briselu

Za program "Moja prva plata", pokrenut tokom pandemije korona virusa, Srbija je u Briselu dobila nagradu za najbolju inicijativu u prošloj godini, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

Ona je na konferenciji za medije na kojoj se obratila zajedno sa predsednikom Vučićem, rekla da je nagrada stigla juče od organizacije "Imerdžing Jurop" (Emerging Europe) koja okuplja 23 zemlje centralnoistočne i jugoistočne Evrope i Kavkaza.

"Taj program je obezbedio da više od 17.000 mladih u Srbiji dobije priliku da stekne svoje prvo radno iskustvo", poručila je predsednica Vlade Srbije ističući da će taj program biti nastavljen.

Brnabić je rekla da je "Moja prva plata" okarakterisana kao inicijativa "koja u centar ekonomije stavlja ljude, smanjuje jaz između urbanog i ruralnog razvoja i razvija tržište rada".

"Ministar Siniša Mali će otići da primi tu nagradu, a mi ćemo da nastavimo sa ovim programom i da pokušamo dodatno sa privredom da podignemo ovu nadoknadu koju oni imaju", poručila je Brnabić.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Ona je rekla i da je izvoz IT usluga u prva četiri meseca ove godine dostigao 740 miliona evra, i uporedila ga je sa 2016. godinom kada je taj iznos odnosio na celu godinu.

"Mi smo praktično povećali tri puta naš izvoz (IT usluga) za šest godina", rekla je Brnabić na konferenciji za medije.

Ona je navela da u teškim vremenima potresa ekonomije i nestabilnosti, sve veću ulogu u rastu naše ekonomije igra sektor usluga.

Predsednica Vlade je izrazila veru da će se dostići cilj koji je zacrtan za ovu godinu, a to je da izvoz "naše pameti" preko IT usluga bude preko 2,5 milijardi evra.

"To je zajedno sa turizmom, što nam daje šansu da idemo preko četiri odsto rasta ove godine", dodala je Brnabić.