Politika

Eskobar: Očekujem da formiranje ZSO bude tema razgovora Beograda i Prištine u Briselu, to je i Blinken rekao Kurtiju

Komentari

Autor: Tanjug, FoNet

05/08/2022

-

16:10

Eskobar: Očekujem da formiranje ZSO bude tema razgovora Beograda i Prištine u Briselu, to je i Blinken rekao Kurtiju
Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić - Copyright Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić

veličina teksta

Aa Aa

Specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je danas u onlajn konferenciji za medije u regionu da SAD očekuje primenu svih ranije potpisanih sporazuma između Beograda i Prištine i da na predstojećem sastanku Beogada i Prištine 18. avgusta u Briselu tema bude i formiranje Zajednice srpskih opština.

"Moraju da se započnu razgovori o formiranju ZSO, kao što je to rekao američki državni sekretar Entoni Blinken rekao Aljbinu Kurtiju tokom njegove nedavne posete Vašingtonu", rekao je Eskobar.

On je ponovio da je stav SAD da svi ranije postignuti sporazumi treba da se impelmentiraju uključujući i formiranje ZSO.

"Tako da želimo da vidimo diskusiju na tu temu kada se dve strane sastanu", istakao je Eskobar odgovarajući na pitanje medija iz Srbije da li SAD ima mehanizam kojima bi mogao da natera Prištinu da primeni dogovor o formiranju ZSO.

Nadam se da će posle ovog sastanka doći do pomaka u primeni ovog kao i sporazuma o nestalima i enegetici, dodao je Eskobar.

Kazao je da SAD budućnost Srbije i Kosova vidi u EU i da u tom smislu podržavaju napore EU da olakšava dijalog dve strane.

"Ne bi smelo da bude država u državi"

Eskobar je izjavio da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, i da stvara "državu u državi", prenosi Radio slobodna Evropa.

Eskobar je na online brifingu za novinare 5. avgusta rekao da se SAD zalažu za sporovođenje svih dogovora koji su postignuti u okviru dijaloga Kosova i Srbije, ali da o pitanju Zajednice treba razgovarati tako da ona ne bude u suprotnosti sa zakonom.

"Dve strane su ranije dogovorile foriranje Zajednice i o tome treba razgovarati. Ali, ona ne treba da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, ne treba da stvara probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da treba da bude država u državi", rekao je Eskobar.

On je dodao da postoji mnogo evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik, bez kršenja ustavnog okvira zemlje u kojoj žive.

"Želimo da pronađemo neke od ovih primera, a možda čak i da ih upotrebimo kao vodič za implementaciju ZSO. Nadam se da će o njima moći da se razgovara u Briselu kasnije ovog meseca", dodao je on.

O dešavanjima na severu Kosova

Upitan o uticaju Rusije na nedavne incidente na severu Kosova i postavljanju barikada, Eskobar je rekao da je, "sa nešto malo izuzetaka", ono što se događa na Balkanu rezultat faktora sa Balkana.

"Rekao bih da je ono što se događa na severu pitanje Srbije i Kosova", ocenio je on i napomenuo da je zato hitno da se lideri dve zemlje sretnu u Briselu pod okriljem EU dijaloga i reše razlike na severu. To su dugotrajno održivo rešenje za pitanje tablica, primena Mape puta za energetiku, da se zaključi sporazum o nestalim osobama i razgovori o ZSO", poručio je Eskobar.

On je ponovio da je Kosovo za SAD nezavisna, suverena zemlja i blizak partner, koji odmah zaslužuje viznu liberalizaciju i članstvo u svim međunarodnim organizacijama.

"Uveren sam da ćemo ići u tom pravcu, ali ta budućnost će najverovatnije biti otključana u dijalogu kroz posredovanje EU, predvideo je Eskobar. Cilj dijaloga je normalizacija odnosa dve zemlje i na dohvat je ruke, naglasio je on i apelovao na obe strane, Srbiju i Kosovo, da se konstruktivno angažuju. Dijalog je ključ za budućnost, ne samo Kosova, već i Srbije. Kada rešite neka od političkih pitanja, ono što je najvažnije je ekonomska budućnost regiona", zaključio je Eskobar.

"Očekujemo napredak do 1. septembra o dokumentima i tablicama"

Eskobar je kazao i da očekuje da će do 1. septembra, do kada je Priština odložila primenu odluke o dokumentima i tablicama, biti postignut napredak i po tom, ali i ostalim pitanjima u dijalogu Beograda i Prištine.

On je tako odgovorio na pitanje novinara na onlajn konferenciji šta će se promeniti za mesec dana pošto je problem u vezi sa primenom odluke o dokumentima i tablicama na KiM samo odložen, ali ne i rešen.

"Ja ne bih rekao da je prosto problem odložen, već pre da je otvorena mogućnost da se dođe do odgovarajuće rešenja, koje će doprineti integraciji u regionu i stabilnosti", rekao je Eskobar.

Kako je rekao, prethodni sporazum je bio privremen i vremenski ograničen i očekivalo se da Srbija da predlog za dugoročno rešenje.

"I još se tome nadamo, ali se istovremeno nadamo i široj diskusiji kako dve strane mogu da krenu napred u stvaranju prilika za bolje odnose, slobodu kretanja i veću integraciju u Evropu. I mislim da će ovaj mesec biti iskorišćen da se napravi progres ne samo za dozvole već za šira pitanja u dijalogu", naveo je Eskobar.

Takođe, Eskobar se, kako je rekao, nada da će dve strane same doći do kompromisa i da je to cilj dijaloga pod okriljem EU.

Kaže da je briselski dijaog već dao neke smernice kada je reč o slobodi kretanja

Podsetimo, na sastanak u Briselu pozvani su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Sastanku će prisustvovati visoki predstavnik EU Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

Vučić je nedavno u razgovoru sa šefom NATO Jensom Stoltenbergom izneo poziciju Srbije po pitanju izuzetno teške situacije na Kosovu i Metohiji i upoznao ga sa aktivnostima Prištine koje unose dodatni strah i nemir kod građana srpske nacionalnosti.

Takođe, predsednik Vučić je naglasio da Srbija ni jednim jedinim potezom nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, kao što nije na bilo koji način ugrozila očuvanje mira, već da nastavlja da se ponaša odgovorno i ozbiljno u rešavanju problema i otvorenih pitanja vezanih za južnu srpsku pokrajinu.

Beograd i Priština su 2013. godine postigle prvobitni sporazum u Briselu, dok su 2015. godine strane potpisale i Sporazum o principima za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Međutim, 2015. godine, Ustavni sud je utvrdio da su 23 tačke sporazuma u suprotnosti sa Ustavom tzv. Kosova, za koje je rekao da se mogu uskladiti sa pravnim aktom tzv. Vlade Kosova.

Srbija insistira na sprovođenju Sporazuma, dok je kosovski premijer Albin Kurti u više navrata izrazio protivljenje jednonacionalnom udruživanju.

Komentari (0)

Srbija